1. И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
Мат. 13:1, Мар. 4:36, Лука 8:4
2. И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
Мар. 12:38
3. Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4. И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
5. А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
Мат. 13:20, Мар. 4:16
6. А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
7. И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
Лука 8:7
8. И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
Јован 15:5, Кол. 1:6
9. И рече: Ко има уши да чује нека чује.
10. А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
Приче 2:1, Приче 4:7, Приче 13:20, Мат. 13:10, Лука 8:9
11. И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
1 Кор. 1:18, 1 Кор. 2:10, 1 Кор. 2:11, 1 Кор. 5:12, Кол. 4:5, 1 Сол. 4:12, 1 Тим. 3:7
12. Да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
Иса. 6:9, Иса. 44:18, Јер. 5:21, Мат. 13:14, Лука 8:10, Јован 12:40, Дела 28:26, Рим. 11:8
13. И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
14. Сејач реч сеје.
Мат. 13:19, Лука 1:2, Ефес. 3:8, 1 Пет. 1:23
15. А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
Мар. 4:4, 2 Кор. 2:11, 2 Кор. 4:4, 1 Пет. 5:8
16. Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
Језек. 33:32
17. Али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
Јов 27:10
18. А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
Мар. 4:7
19. Али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
Псал. 52:7, Приче 23:5, Проп. 5:13, Лука 18:24, Дела 5:1, 1 Тим. 6:9, Титу 1:11
20. А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
Рим. 7:4, 2 Кор. 5:17, 2 Пет. 1:4
21. И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
Мат. 5:15, Лука 8:16, Лука 11:33
22. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
Мат. 10:26, Лука 12:2, Дела 14:20, 1 Јов. 1:2
23. Ако има ко уши да чује нека чује.
Мат. 11:15
24. И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
Мат. 7:2, Лука 6:38, 2 Кор. 9:6, 1 Јов. 4:1
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Овде |
25. Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26. И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
Мат. 3:2, Мат. 13:24
27. И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
28. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29. А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
Откр. 14:15, Откр. 14:18
30. И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
Плач 2:13, Мат. 11:16, Лука 13:18, Дела 2:41, Дела 19:20
31. Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
Мат. 13:31
32. А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
Мал. 1:11, Откр. 11:15
33. И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
Мат. 13:24, Јован 16:12
34. А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
35. И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
Иса. 42:4, Мат. 8:18, Лука 8:22
36. И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
37. И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
38. А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Овде |
39. И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
40. И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
41. И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
Нема коментара:
Постави коментар