среда, 28. децембар 2016.

Лука 2:2-5


Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом, и иђаху сви да се попишу, свако у свој град. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова, да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна.

Претходни стих   Лука 2   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији о. Бранка Босанчића

Излазак 14

1. И рече Господ Мојсију говорећи:
2. Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора.


3. Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња.


4. И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако.


5. А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи?


6. И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом.


7. И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе.


8. И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом.


9. И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону.


10. И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу.


11. И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира.


12. Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи.


13. А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века.


14. Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати.


15. А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду.


16. А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим.


17. И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим.


18. И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим.


19. И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа.


20. И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ.


21. И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи.


22. И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране.


23. И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови.


24. А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску.


25. И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима.


Донатор цртежа на Патреону: О. Бранко Босанчић

26. А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове.

27. И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора.

28. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан.

29. И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране.

30. И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском.


31. И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом.

Претходна глава   Књига Изласка   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Лука 2:6-7


И кад ондје бeху, испунише се дани да она роди.
И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бeаше места у гостионици.

Претходни стих   Лука 2   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Девана Џејмса Дејла

Лука 2

1. А у дане оне изиђе заповест од цезара Августа да се попише сва васељена.

2. | Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом.

3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.

4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова,

5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна.

6. | И кад ондје бeху, испунише се дани да она роди.

7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бeше места у гостионици.

8. | И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.

13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.

16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.

17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

Донатор цртежа на Патреону: Kirin Tsang
Датум: 8. јануар 2022.

19. А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби.

22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву,

23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу -

24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.

26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,

28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:

29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа.

32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.

34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.

35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.

36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.

37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.

38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.

39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.

41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.

42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.

43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.

45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.

46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.

48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.

49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?

50. И они не разумјеше ријеч коју им рече.

51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 26. децембар 2016.

Матеј 11:28


Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.

Претходни стих   Матеј 11   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 25. децембар 2016.

Постање 11:4



После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

Претходни стих   Постање 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији о. Бранка Босанчића

субота, 24. децембар 2016.

Лука 1:51-52


Показа силу мишицом својом;
разасу горде у мислима срца њихова. 
Збаци силне са престола, и подиже понижене.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 23. децембар 2016.

Лука 1:46-50


И рече Марија: Велича душа моја Господа;
И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,
Што погледа на смерност слушкиње своје;
јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;
Што ми учини величину Силни, и свето име његово.
И милост је његова од колена до кочена онима који га се боје.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Новија верзија 

Лука 1:39-45


А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин, и уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.
А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, и повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Лука 1:34-38


И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом, jер у Бога је све могуће што каже.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по речи твојој!
И анђео отиде од ње.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 19. децембар 2016.

Постање 22

Донатор цртежа на Патреону: Angela and Michael Loveless

1. После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. 2. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

Донатор цртежа на Патреону: Pali Sorn-nong

3.  И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. 5. И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.Add caption

Донатор цртежа на Патреону: Bonnie Johnstone

6.
И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. 7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? 8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

Донатор цртежа на Патреону: Yannick

9.
А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме. 12. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. 13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 14. И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

Донатор цртежа на Патреону: Grant Bailey

15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. 16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; 18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

19. | Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.

20. После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 17. децембар 2016.

Псалам 83

Донатор цртежа на Патреону: Orthodox Pilgrim

За крај, за точила, синова Корејевих, Псалам. (МТ: Псалам 84)

Донатор цртежа на Патреону: Никола Јоксимовић

2. Како су мила насеља Твоја, Господе над војскама.
3. Жедни и топи се душа моја за дворима Господњим.
    Срце моје и тело моје обрадоваше се Богу Живоме.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Шеган

4. Јер и птица нађе дом себи,
    и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје.
    Жртвеници Твоји, Господе над војскама, Царе мој и Боже мој.
5. Блажени који обитавају у дому Твоме,
    у век векова хвалиће Те.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Шеган

6. Блажен је човек коме је заштита у Тебе, Господе;
    усхођења (у Храм) завештао је у срцу своме,
7. у долини плача, у месту које је поставио.
    Јер ће благослове дати Законодавац;
8. ходиће из силе у силу,
    јавиће се Бог над боговима на Сиону.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Шеган

9. Господе Боже над војскама, услиши молитву моју;
    чуј, Боже Јаковљев.
10. Заштитниче наш, види, Боже,
      и погледај на лице Помазаника Твога.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Шеган

11. Јер је бољи дан један у дворима Твојим, од хиљада других.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Шеган
 
      Изабрао сам (рађе) да се премећем у дому Бога мојега,
      него да живим у становима безбожничким.

Донатор цртежа на Патреону: Марк Кели

12. Јер милост и истину љуби Господ Бог,
      благодат и славу даднуће.
      Господ неће лишити добара оне који ходе у безазлености.
13. Господе Боже над војскама, блажен је човек који се нада у Тебе.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

петак, 16. децембар 2016.

Лука 1:31-32


И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Новија верзија

четвртак, 15. децембар 2016.

Излазак 10

Донатор цртежа на Патреону: Веско Драгаш

1. А Господ рече Мојсију: Иди к Фараону, јер сам ја учинио да отврдне срце његово и срце слуга његових, да учиним ове знаке своје међу њима, 2. И да приповедаш синовима својим и унуцима својим шта учиних у Мисиру и какве знаке своје показах на њима, да бисте знали да сам ја Господ.

Донатор цртежа на Патреону: Веско Драгаш

3. И отиде Мојсије и Арон к Фараону, и рекоше му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Докле ћеш се противити да се не понизиш преда мном? Пусти народ мој да ми послужи. 4. Јер ако нећеш пустити народ мој, ево сутра ћу нанети скакавце на земљу твоју;

Донатор цртежа на Патреону: Marcuz Zuech

5. И покриће сву земљу да се неће видети земља, и појешће остатак што се сачувао, који вам је остао иза града, и појешће сва дрвета што вам расту у пољу. 6. И напуниће их се куће твоје и куће свих слуга твојих и куће свих Мисираца, шта нису видели оци твоји ни оци отаца твојих, откако су постали на земљи до данас. И окренувши се отиде од Фараона. 7. А слуге рекоше Фараону: Докле ће нас тај мучити? Пусти их нека послуже Господу Богу свом. Зар још не видиш где пропаде Мисир?

Донатор цртежа на Патреону: Gene Burke

8. И дозваше опет Мојсија и Арона пред Фараона, и рече им: Идите, послужите Господу Богу свом. А који су што ће ићи? 9. А Мојсије рече: С децом својом и са старцима својим ићи ћемо, са синовима својим и са кћерима својим, са стоком својом ситном и крупном ићи ћемо, јер имамо празник Господњи. 10. А он им рече: Тако био Господ с вама, како ћу вас ја пустити с децом вашом! Видите да зло мислите. 11. Неће бити тако; него ви људи идите и послужите Господу, јер то иштете. И отера их од себе Фараон.

Донатор цртежа на Патреону: Mark Kelly

12. Тада рече Господ Мојсију: Пружи руку своју на земљу мисирску, да дођу скакавци на земљу мисирску и поједу све биље по земљи, шта год оста иза града. 13. И пружи Мојсије штап свој на земљу мисирску, и Господ наведе устоку на земљу, те дува цели дан и целу ноћ; а кад свану, донесе устока скакавце.

Донатор цртежа на Патреону: Sean A. Lotz

14. И дођоше скакавци на сву земљу мисирску, и попадаше по свим крајевима мисирским силни веома, каквих пре никада није било нити ће кад бити онаквих. 15. И покрише сву земљу, да се земља не виђаше, и поједоше сву траву на земљи и сав род на дрветима, што оста иза града, и не оста ништа зелено од дрвета и од биља пољског у свој земљи мисирској.

Донатор цртежа на Патреону: Despina Lachanaris

16. Тада Фараон брже дозва Мојсија и Арона, и рече: Згреших Господу Богу вашем и вама. 17. Али ми још сада само опрости грех мој, и молите се Господу Богу свом да уклони од мене само ову смрт.

Донатор цртежа на Патреону: Ivanhoe

18. И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу. 19. И окрену Господ ветар од запада врло јак, који узе скакавце и баци их у Црвено море, и не оста ниједан скакавац у целој земљи мисирској.

Донатор цртежа на Патреону: Matt Chan

20. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синове Израиљеве.

Донатор цртежа на Патреону: Sia Gandhi

21. И рече Господ Мојсију: Пружи руку своју к небу, и биће тама по земљи мисирској таква да ће је пипати.

22. И Мојсије пружи руку своју к небу, и поста густа тама по свој земљи мисирској за три дана.

Донатор цртежа на Патреону: Fr. Dimitri Cozby
Датум: 20. децембар 2021.

23. Не виђаху један другог, и нико се не маче с места где беше за три дана; али се код свих синова Израиљевих видело по становима њиховим.

24. Тада Фараон дозва Мојсија, и рече: Идите, послужите Господу; само стока ваша ситна и крупна нека остане, а деца ваша нека иду с вама.

25. А Мојсије рече: Треба да нам даш и шта ћемо принети и сажећи на жртву Господу Богу свом;

26. Зато и стока наша нек иде с нама, да не остане ни папка, јер између ње треба да узмемо чим ћемо послужити Господу Богу свом, а не знамо којим ћемо послужити Господу докле не дођемо онамо.

27. Али Господ учини те отврдну срце Фараону, и не хте их пустити.

28. И рече му Фараон: Иди од мене, и чувај се да ми више не дођеш на очи, јер ако ми дођеш на очи, погинућеш.

29. А Мојсије рече: Право си казао; нећу ти више доћи на очи.

Претходна глава   Књига Изласка   Следећа глава

Лука 1:26-30


А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци бјеше име Марија.
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога!

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 14. децембар 2016.

1. Коринћанима 7:31


Jер пролази обличје овога свeта.

Претходни стих   1. Коринћанима 7   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

1. Коринћанима 7


1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.

2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.

3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.

4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.

5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.

6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.

7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.

8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.

9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.

10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;

11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.

12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.

13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.

14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.

15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.

16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?

17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.

18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.

19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.

20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.

21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.

22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.

23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.

24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.

25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.

26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.

27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.

28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.

29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,

30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,

31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: | јер пролази обличје овога света.

32. А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;

33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.

34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.

35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.

36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за љегову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.

37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.

38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.

39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.

40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.

Претходна глава   1. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!