понедељак, 31. децембар 2018.

Лука 1:31


И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Конора Ворда

Старија верзија

четвртак, 27. децембар 2018.

среда, 26. децембар 2018.

2. Коринћанима 3

Донатор цртежа на Патреону: Nikolay Kolev

1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?

2. | Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,

3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца.

4. А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа,

5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога,

6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује.

7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица љегова која пролази,

8. Како ли неће служба Духа бити много више у слави?

9. Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности.

10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе.

11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.

12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,

13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.

14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;

15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;

16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало.

17. А Дух (Свети) је Господ; а где је Дух Господњи онде је слобода.

Донатор цртежа на Патреону: Pali Sorn-nong

18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу,

Донатор цртежа на Патреону: Grant Bailey

преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу,

Донатор цртежа на Патреону: Emily Loyd

као од Духа Господа.

Претходна глава   2. Коринћанима   Следећа глава

среда, 12. децембар 2018.

Ефесцима 6:17


 и мач Духа, који је реч Божија.

Претходни стих   Ефесцима 6   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца

Ефесцима 6


1. Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно.

2. Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем:

3. Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи.

4. И ви оцеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој.

5. Робови, будите послушни својим господарима по тијелу, као Христу, са страхом и трепетом, у простоти срца својега.

6. Не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца,

7. Служећи драговољно као Господу, а не као људима.

8. Знајући да ће сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб или слободљак.

9. И ви господари, чините то исто њима, без пријетње, знајући да је и њихов и ваш Господар на небесима, а Он не гледа ко је ко.

10. А даље, браћо моја. јачајте у Господу, и у сили моћи његове.

11. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.

12. Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.

13. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се.

14. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

15. И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира;

16. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога;

17. И кацигу спасења узмите, | и мач Духа, који је реч Божија.

18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете,

19. И за мене, да ми се даде ријеч кад отворим уста своја, да смјело обзнаним тајну јеванђеља,

20. За које служим у оковима, да о њему говорим смјело, као што сам дужан говорити.

21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ у Господу,

22. Којега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утјеши срца ваша.

23.  Мир браћи и љубав са вјером од Бога Оца и Господа Исуса Христа!

24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 11. децембар 2018.

Лука 14:17-20


 И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово. 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

Претходни стих   Лука 14   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Еда Л.

Лука 14


1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.

4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?

6. И не могоше му одговорити на то.

7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;

9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.

10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

12. А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.

13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;

14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!

16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.

17. | И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.

18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.

19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.

23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.

24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:

26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.

27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?

29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.

30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.

31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.

33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.

34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?

35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!