1. Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
2 Дн. 10:1
2. А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
1 Цар. 11:26, 1 Цар. 11:40
3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
1 Сам. 8:11, 1 Сам. 8:18, 1 Цар. 4:7, 1 Цар. 4:22, Јов 20:19, Јов 20:22, Приче 3:31, Проп. 5:8, Иса. 58:6, Језек. 45:8, Амос 1:2, Мих. 2:1, Мих. 2:3, Мал. 3:5, 1 Сол. 4:6
5. А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
Јов 12:12, Приче 27:10, Проп. 10:4, Јер. 42:2
7. А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
2 Дн. 10:7, Приче 15:1
8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.
1 Цар. 3:7, 1 Цар. 14:21, 2 Дн. 10:10, Псал. 7:16, Псал. 140:11, Приче 18:6, Иса. 47:1, Иса. 47:6, Дела 27:42
|
Донатор цртежа на Патреону: Tim Andrews Датум: 9. октобар 2023. |
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
13. И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;
14. И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
15. И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
Суд. 14:4, 1 Цар. 11:11, 1 Цар. 22:23, 2 Дн. 10:15, 2 Дн. 25:20, Псал. 5:10, Амос 3:6
16. А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
2 Сам. 19:7, 2 Сам. 20:1, Иса. 7:17, Јован 13:8
17. Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
1 Цар. 11:13, 2 Дн. 11:13
18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
2 Сам. 20:24, 1 Цар. 4:6, 2 Дн. 10:13
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
1 Сам. 10:19, 2 Цар. 17:21, 2 Дн. 10:19
20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.
1 Цар. 11:31, Гал. 1:8
21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.
2 Дн. 11:1
22. Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:
23. Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:
24. Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
Приче 16:9
25. Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.
1 Мој. 12:6, 1 Мој. 32:30, Суд. 8:8, Суд. 8:17, Суд. 9:45
26. И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.
Псал. 14:1, Рим. 8:7
27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.
5 Мој. 12:5, 1 Цар. 15:17, 2 Цар. 23:9
28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.
2 Мој. 32:4, 1 Цар. 15:34, 1 Цар. 16:19, 1 Цар. 16:26, 2 Цар. 10:29, 2 Цар. 13:2, 2 Цар. 13:11, 2 Цар. 14:24, 2 Цар. 15:18, 2 Дн. 17:4, Ос. 8:4
29. И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.
1 Мој. 28:19, Суд. 18:29, 2 Цар. 10:31, Јер. 48:13, Ос. 4:15, Амос 7:10
30. И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
1 Цар. 13:34, 2 Цар. 10:31
31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.
4 Мој. 3:10, 1 Цар. 13:32, 1 Цар. 13:33, Амос 7:10
32. И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
3 Мој. 23:33, 4 Мој. 29:12, Амос 7:13
33. И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.