четвртак, 27. април 2017.

Лука 1:21-23


И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нем. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Старија верзија

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 25. април 2017.

1. Коринћанима 1:4-9


Благодарим непрестано Богу мојему за вас, на благодати Божијој која вам је дата у Христу Исусу, што се у свему обогатисте у њему, у свакој речи и сваком знању, као што се сведочанство Христово утврди у вама; тако да не оскудевате ни у једном благодатном дару, ви који чекате откривење Господа нашега Исуса Христа, Који ће вас и утврдити до краја да будете беспрекорни на дан Господа нашега Исуса Христа. Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа, Господа нашега.

Претходни стих   1. Коринћанима 1   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Метјуа Чена

понедељак, 24. април 2017.

1. Коринћанима 1:10


Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.

Претходни стих   1. Коринћанима 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 21. април 2017.

Марко 5:25-34


 И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви, и много препатила од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било, кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.
Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.
И одмах пресахну извор крви њезине, и осети у телу да оздрави од болести.
И одмах Исус осети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
И рекоше му ученици његови: Видиш где те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?
И он се обазираше да види ону која то учини. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.
А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

Претходни стих   Марко 5   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Марко 5


1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.

2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,

3. Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

4. Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.

5. И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.

6. А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.

7. И повикавши из свег гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!

8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!

9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име: јер нас је много.

10. И молише га много да их не шаље из оног краја.

11. А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.

12. И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

13. И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и утопише се у мору.

14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.

15. И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.

16. И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.

17. И почеше га молити да иде из њихових крајева.

18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.

19. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.

20. И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

22. И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

23. И мољаше га много, говорећи: )ерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.

24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.

25. | И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,

26. И много препатила од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,

27. Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.

28. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.

29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у телу да оздрави од болести.

30. И одмах Исус осети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

31. И рекоше му ученици његови: Видиш где те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?

32. И он се обазираше да види ону која то учини.

33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

34. А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

35. Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?

36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!

37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.

39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.

40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.

41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!

42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 19. април 2017.

Лука 6:41-42


А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осећаш? Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемере, извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега.

Претходни стих   Лука 6   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Вујадина Дамјановића

Лука 6


1. Догоди се пак у другу суботу по Пасхи да је он ишао кроз усјеве, а ученици његови тргали су класје, трли га рукама и јели.

2. А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините што се не смије чинити у суботу?

3. И одговоривши Исус рече им: Зар ни то нисте читали шта учини Давид кад огладње, он и који бијаху с њим?

4. Како уђе у дом Божији, и узе хљебове предложења, и једе, и даде онима што бијаху с њим, које никоме није било допуштено јести сем једино свештеницима.

5. И говораше им: Син Човјечији је господар и од суботе.

6. А догоди се и у другу суботу да он уђе у синагогу и учаше, и бјеше ондје човјек коме десна рука бјеше суха.

7. Мотраху пак на њега књижевници и фарисеји неће ли у суботу исцијелити, да би нашли оптужбу против њега.

8. А он знађаше помисли њихове, и рече човјеку који имаше суху руку: Устани и стани на средину! А он подигавши се стаде.

9. А Исус им рече: Запитаћу вас: шта треба у суботу: добро чинити или зло чинити? Душу спасти или погубити? А они ћутаху.

10. И погледавши на све њих, рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука му поста здрава као и друга.

11. А они се напунише безумља, и говораху међу собом шта би учинили Исусу.

12. А догоди се у дане оне да изиђе на гору да се моли; и проведе сву ноћ у молитви Богу.

13. И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра од њих Дванаесторицу, које и апостолима назва:

14. Симона, кога прозва Петром, и Андреја брата његова, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја,

15. Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона званога Зилот,

16. Јуду Јаковљева, и Јуду Искариотскога, који и постаде издајник.

17. И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског.

18. Који дођоше да га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.

19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцјељиваше их све.

Донатор цртежа на Патреону: Paul Rohrbaugh
Датум: 3. октобар 2023.

20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше:

Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.

21. Блажени који сте гладни сада. јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.

22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.

23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.

24. Али тешко вама богатима, јер сте већ примили утјеху своју.

25. Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.

26. Тешко вама када стану сви људи добро говорити о вама, јер су тако чинили лажним пророцима оцеви њихови.

27. Али говорим вама који слушате: Љубите непријатеље своје, добро творите онима који вас мрзе;

28. Благосиљајте оне који вас куну, и молите се за оне који вас вријеђају.

29. Ономе који те удари по образу, окрени и други; и који хоће да ти узме хаљину, подај и кошуљу.

30. А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31. И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима.

32. И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грјешници љубе оне који њих љубе.

33. И ако чините добро онима који вама чине добра, каква вам је хвала? Јер и грјешници чине тако.

34. И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете добити, каква вам је хвала? Јер и грјешници грјешницима дају у зајам да добију опет онолико.

35. Него љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајите у зајам не надајући се ничему; и плата ће вам бити велика, и бићете синови Свевишњега, јер је он благ и према незахвалнима и злима.

36. Будите, дакле, милостиви као и Отац ваш што је милостив.

37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.

38. Дајите, и даће вам се; мјеру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мјером мјерите онаквом ће вам се мјерити.

39. И каза им причу: Може ли слијепац слијепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?

40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов.

41. | А зашто видиш трун који је у оку брата твојега, а брвно које је у твојему оку не осећаш?

42. Или, како можеш рећи брату својему: Брате, стани да извадим трун који је у оку твојему, када сам не видиш брвно у оку својему? Лицемере, извади најпре брвно из ока својега, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата својега.

43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род.

44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине.

45. Добар човјек из добре ризнице срца својега износи добро, а зао човјек из зле ризнице срца својега износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.

46. А што ме зовете: Господе, Господе, а не извршујете што говорим?

47. Сваки који долази мени и слуша ријечи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан:

48. Сличан је човјеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали ријека на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену.

49. А који је чуо и није извршио сличан је човјеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали ријека и одмах паде, и распаде се кућа она страшно.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 18. април 2017.

Лука 17:32


Сећајте се жене Лотове.

Претходни стих   Лука 17   Следећи стих

Овај цртеж је настао великодушном донацијом Богдана Бирчевића

Лука 17


1. А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе.

2. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.

3. Пазите на себе! А ако ти сагријеши брат твој, покарај га; па ако се покаје, опрости му.

4. И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута обрати се теби и рече: кајем се, опрости му.

5. И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вјере!

6. А Господ рече: Кад бисте имали вјере колико зрно горушично, рекли бисте овоме дуду: Ишчупај се и усади се у море! - и послушао би вас.

7. А који ће од вас, ако има слугу који оре или који чува стадо, када дође из поља, рећи му: Ходи и одмах сједи за трпезу?

8. Зар му неће рећи: Уготови нешто да вечерам и опаши се те ми служи док једем и пијем, па послије ти једи и пиј?

9. Еда ли ће он захвалити слуги томе кад учини што му је заповјеђено? Не сматрам.

10. Тако и ви кад извршите све што вам је заповјеђено, говорите: Ми смо непотребне слуге, јер смо учинили што смо дужни учинити.

11. И кад он иђаше у Јерусалим, пролажаше између Самарије и Галилеје.

12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,

13. И подигоше глас говорећи: Исусе, Учитељу, помилуј нас!

14. И видјевши их, рече им: Идите и покажите се свештеницима. И догоди се, док одлажаху, да се очистише.

15. А један од њих, видјевши да је излијечен, врати се славећи Бога из свега гласа.

16. И паде ничице пред ноге његове и заблагодари му. И тај бјеше Самарјанин.

17. А Исус одговарајући рече: Зар се не очистише десеторица? А гдје су деветорица?

18. Како се не нађе ниједан други да се врати и даде славу Богу, него само овај иноплеменик?

19. И рече му: Устани и иди; вјера твоја спасла те је.

20. А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин.

21. Нити ће се рећи: Ево га овде, или: ено га онде; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.

22. А ученицима рече: Доћи ће дани када ћете зажељети да видите један од дана Сина Човјечијега, и нећете видјети.

23. И рећи ће вам: ево га овдје, или: ено га ондје; али не одлазите нити тамо јурите!

24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој.

25. Али му најприје треба много пострадати, и одбачену бити од рода овога.

26. И како бјеше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човјечијега:

27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.

28. Слично као што бјеше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху.

29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све.

30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човјечији.

31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг.

32. | Сећајте се жене Лотове

33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживјеће га.

34. Кажем вам: У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити;

35. Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга оставити;

36. Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.

37. И одговарајући рекоше му: Гдје, Господе? А он им рече: Гдје је труп ондје ће се и орлови сабрати.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 16. април 2017.

1. Коринћанима 15

1. Али вама напомињем, браћо, јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,

2. Кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.

3. Јер вам најприје предадох што и примих, да Христос умрије за гријехе наше по Писму,

4. И да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,

5. И да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;

6. Потом се он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.

7. Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;

8. А послије свију. као каквом недоношчету, јавио се и мени.

9. Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.

10. Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат његова која је у мени не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.

11. Било, дакле, ја било они, тако проповиједамо, и тако повјеровасте.

12. А ако се Христос проповиједа да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих?

13. А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао.

14. А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша.

15. А показујемо се и лажни свједоци Божији што свједочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају.

16. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао.

17. А ако Христос није устао, узалуд вјера ваша; још сте у гријесима својим.

18. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше.

19. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи

20. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.

21. Јер пошто је кроз човјека смрт, кроз човјека је и васкрсење мртвих.

22. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.

23. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;

24. Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25. Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.

26. Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.

27. Јер све покори под ноге његове. А када каже да му је све покорено, очигледно, осим Онога који му покори све.

28. А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.

29. Иначе, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве?

30. Зашто се и ми излажемо опасности сваки час?

31. Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.

32. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају - да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети!

33. Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје.

34. Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем.

35. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи?

36. Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре.

37. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго.

38. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.

39. Није свако тијело исто тијело, него је друго тијело човјечије, а друго тијело животињско, а друго рибље, а друго птичије.

40. И постоје тјелеса небеска и тјелеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских.

41. Друга је слава сунца, а друга слава мјесеца, и друга слава звијезда, јер се звијезда од звијезде разликује у слави.

42. Тако и васкрсење мртвих: сије се у распадљивости, устаје у нераспадљивости;

43. Сије се у бешчашћу, устаје у слави; сије се у немоћи, устаје у сили;

44. Сије се тијело душевно, устаје тијело духовно. Постоји тијело душевно и постоји тијело духовно.

45. Тако је и написано: Први човјек Адам постаде душа жива, а посљедњи Адам дух који оживљује.

46. Али није прво духовно, него душевно, потом духовно.

47. Први човјек је од земље, земљан; други човјек је Господ са неба.

48. Какав је земљани, такви су и земљани; и какав је небески, такви су и небески.

49. И као што носисмо слику земљанога, тако ћемо носити и слику небескога.

50. А ово кажем, браћо, да тијело и крв не могу наслиједити Царства Божијега, нити распадљивост насљеђује нераспадљивост.

51. Ево вам казујем тајну: Сви нећемо помријети, а сви ћемо се промијенити,

52. Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.


Донатор слике на Патреону: Constantine
Датум: 29. август 2020.

53.
 
Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. 54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност, онда ће се испунити она ријеч што је написана: Побједа прождрије смрт.

Донатор цртежа на Патреону: Sue Williams

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

56. А жалац је смрти гријех, а сила је гријеха закон.

Донатор цртежа на Патреону: Крстан Лукић

57. А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашега Исуса Христа. 58. Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.

Претходна глава   1. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 15. април 2017.

Псалам 68.

За крај, за оне који ће се изменити, Давидов. (МТ: Псалам 69)

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић

2. Спаси ме, Боже, јер дођоше воде до душе моје.
3. Упадох у блато дубоко, и нема дна;
    дођох у дубине морске, и бура потопи ме.
4. Уморих се вичући, промукну грло моје,
    ишчилеше очи моје од надања на Бога мога.
5. Умножише се већма од власи главе моје они који ме мрзе узалуд;
    оснажише се непријатељи моји, они који ме прогоне неправедно;

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић
    
     оно што не узимах, то враћах.

6. Боже, Ти си познао безумље моје,
    и прегрешења моја од Тебе се не скрише.
7. Нека се не посраме због мене они који стрпљиво чекају Тебе,
    Господе, Господе над војскама;
    нити да се постиде због мене они који Те траже, Боже Израиљев.
8. Јер ради Тебе подношах ругање,
    стид покри лице моје.
9. Отуђен постадох браћи својој,
    и странац синовима матере моје.
10. Јер ревност за дом Твој изједе ме,
      и ругања оних који Тебе руже падоше на мене.
11. И покрих постом душу моју,
      и постадох себи за поругу.
12. И узех за одећу моју врећу,
      и постадох њима за причу.
13. Нада мном уживаху они што седе на вратима,
      и о мени певаху винопије.
14. А ја молитвом својом (хитах) к Теби Господе;
      време је благовољења, Боже, у мноштву милости Твоје;
      услиши ме, у истини спасења Твога.

Донатор цртежа на Патреону: Tim Andrews
Датум: 23. јун 2023.

15. Спаси ме од блата, да не потонем;
      да се избавим од оних који ме мрзе, и од вода дубоких.
16. Да ме не потопи бура водена,
      нити да ме прогута бездан,
      нити да бунар затвори нада мном уста своја.
17. Услиши ме, Господе, јер је блага милост Твоја;
      по мноштву милосрђа Твога погледај на ме.
18. Не одврати лице Твоје
      од слуге Твога,
      јер сам жалостан, брзо ме услиши.
19. Погледај на душу моју, и избави је;
      ради непријатеља мојих избави ме.
20. Јер Ти знаш поругу моју,
      и посрамљење моје, и стид мој;
      пред Тобом су сви тлачитељи моји.
21. Увреду очекиваше душа моја и муку;
      и очекивах сажаљивача, и не беше га,
      и тешитеља, и не нађох га.
22. И дадоше ми за храну жуч,
      и у жеђи мојој напојише ме оцтом.
23. Нека буде трпеза њихова пред њима за замку,5
      и за узвраћај, и за саблазан.
24. Нека се помраче очи њихове да не гледају,
      и леђа њихова заувек погури;
25. излиј на њих гњев Твој,
      и јарост гњева Твога нека их снађе.
26. Нека буде двор њихов пуст,
      и у насељима њиховим нека не буде становника.
27. Јер онога кога си Ти ранио, они прогањаху,
      и на бол рана мојих (бол) додаваху.
28. Додај безакоње на безакоње њихово,
      и да не уђу у правду Твоју.
29. Нек буду избрисани из књиге живих,
      и са праведнима нека се не запишу.
30. Сиромах и болник ја јесам;
      спасење Твоје, Боже, нека ме прихвати.
31. Хвалићу Име Бога мога са песмом,
      величаћу Га у похвали;
32. и (то) ће угодно бити Богу већма од млада телета,
      које израста рогове и папке.
33. Видите сиромаси, и обрадујте се;
      тражите Бога, и жива ће бити душа ваша.
34. Јер услиша Господ убоге,
      и сужње Своје не понизи.
35. Нека Га хвале небеса и земља,
      море и све што се у њима креће.
36. Јер ће Бог спасити Сион,
      и изградиће се градови Јудеје.
      И настаниће се тамо, и наследиће је народ Твој;
37. и семе слугу Твојих поседоваће је (=Јудеју),
      и који љубе Име Твоје настаниће се у њој.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам