Приче Соломунове 11:15

Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији о. Бранка Босанчића

Приче Соломунове 11:14

Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Бројеви 12

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

1. И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2. И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

3. А Мојсије беше човек врло кротак мимо свих људи на земљи.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

4. И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5. Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

6. И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

7. Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 8. Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

9. И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде. 10. И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11. Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 12. Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 13. И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 14. А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen

15. Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.

Претходна глава   Књига Бројева   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Књига Бројева

Главе

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12 (YT)

13

14

Претходна књига (Левитска)   Библија   Следећа књига (Поновљени закони)

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Приче Соломунове 11:12

Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Кенета Алана О'Шогесија

Приче Соломунове 11:13

Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Марка Келија

Јован 12:3

А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

Претходни стих   Јован 12   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Бет Френсис Клер

Јован 12

1. А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.

2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.

3. | А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.

4. | Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:

5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?

6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.

7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;

8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.

9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.

10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;

11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.

12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,

13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!

14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:

15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.

16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.

17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.

18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.

19. А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.

20. А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.

21. Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.

22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.

23. А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.

24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.

25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.

26. Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.

27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.

28. Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!

29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.

30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.

31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.

32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.

33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.

34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?

35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.

36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.

37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;

38. Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?

39. Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:

40. Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.

41. Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.

42. Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;

43. Јер завољеше више славу људску него славу Божију.

44. А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.

45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.

46. Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.

47. И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.

48. Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.

49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.

50. И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Јовану   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Лука 7:36-38

Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом.

Претходни стих   Лука 7   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Бет Френсис Клер

Лука 7

1. А када заврши све ријечи своје пред народом, уђе у Капернаум.

2. У капетана пак једнога бијаше слуга болестан на умору који му бјеше мио.

3. А кад чу за Исуса, посла му старјешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу.

4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: Достојан је да му то учиниш,

5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.

6. А Исус иђаше с њима. И кад већ бијаше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: | Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш;

7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој.

8. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: Иди, и иде; и другоме: Дођи, и дође; и слуги својему: Учини то, и учини.

9. | A кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толику вјеру не нађох.

10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.

11. И догоди се потом да он иђаше у град који се зове Наин, и с њим иђаху многи ученици његови и мноштво народа.

12. А када се приближи вратима града, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она бјеше удовица; и многи народ из града иђаше са њом.

13. И видјевши је Господ сажали се на њу, и рече јој: Не плачи!

14. И приступивши дохвати се носила, а носиоци стадоше; и рече: Момче, теби говорим, устани!

15. И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.

16. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи: Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој.

17. И отиде глас овај о њему по свој Јудеји и по свој околини.

18. И јавише Јовану ученици његови за све ово.

19. И позва Јован двојицу од ученика својих и посла их Исусу, говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?

20. Дошавши пак ти људи к њему рекоше: Јован Крститељ посла нас теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо?

21. А у тај час он исцијели многе од болести, и од рана и од злих духова, и многима слијепим дарова вид.

22. И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану што видјесте и чусте: слијепи прогледају, хроми ходе, губави се чисте, глухи чују, мртви устају, сиромашнима се проповиједа јеванђеље;

23. И блажен је онај који се не саблазни о мене.

24. А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: (та сте изишли у пустињу да видите? Трску коју љуља вјетар?

25. Него шта сте изишли да видите? Човјека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.

26. Но шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем и више од пророка.

27. Ово је онај за кога је писано: Ево, ја шаљем анђела својега пред лицем твојим који ће приправити пут твој пред тобом.

28. Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у Царству Божијем већи је од њега.

29. И сав народ који слушаше и цариници оправдаше Бога, крстивши се крштењем Јовановим;

30. А фарисеји и законици одбацише вољу Божију о њима, не крстивши се од њега.

31. (А Господ рече): С киме ћу, дакле, упоредити људе овога рода, и коме су слични?

32. Слични су дјеци што сједе на тргу и довикују једни другима говорећи: Свирасмо вам, и не играсте; нарицасмо вам, и не плакасте.

33. Јер је дошао Јован Крститељ који хљеба не једе нити вина пије, а ви говорите: Демон је у њему.

34. Дошао је Син Човјечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човјека изјелице и пијанице, друга цариницима и грјешницима.

35. И би оправдана премудрост од све дјеце њезине.

36. | Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву, седе за трпезу.

37. И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

38. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и целиваше ноге његове, и мазаше мирисом.

39. | А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.

40. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу, кажи.

41. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше дужан пет стотина динара, а други педесет.

42. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од њих двојице већма љубити?

43. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му рече: Право си судио.

44. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.

45. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.

46. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.

47. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.

48. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.

49. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај што и гријехе опрашта?

50. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру. 

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Приче Соломунове 11:11

Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Семјуела Брука

Колошанима 2:8

Пазите да вас ко не обмане философијом и празном преваром, по предању људском, по науци науци света, а не по Христу.

Претходни стих   Колошанима 2   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Филмора Лоренза Алвареза

Колошанима 2

1. Хоћу, дакле, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији и у Јерапољу, и за све који не видјеше лица мојега у тијелу,

2. Да се утјеше срца њихова, да се сједине у љубави и у свакоме богатству пунога разумијевања за познање тајне Бога и Оца и Христа,

3. У коме су сакривена сва блага премудрости и знања.

4. А ово говорим, да вас неко не превари заводљивим ријечима.

5. Јер ако сам тијелом и одсутан, али сам духом са вама, радујући се и видећи ваш ред и чврстину ваше вјере у Христа.

6. Како, дакле, примисте Христа Исуса Господа, тако у Њему и живите,

7. Укоријењени и назидани у Њему, и утврђени у вјери као што сте научени, изобилујући у њој са захвалношћу.

8. | Пазите да вас ко не обмане философијом и празном преваром, по предању људском, по науци науци света, а не по Христу.

9. | Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства тјелесно,

10. И ви сте испуњени у Њему, који је глава свакога началства и власти;

11. У Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим,

12. Пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих.

13. И вас који сте били мртви у гријесима и у необрезању тијела вашега, оживи вас са Њим, опростивши нам све гријехе;

14. Избриса обвезницу која нас својим прописима оптуживаше и бјеше против нас, и уклони је приковавши је на крст;

15. Разоружавши началства и власти, жигоса их јавно, побједивши на њему.

16. Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе,

17. Што је сјенка онога што ће доћи, а тијело је Христово.

18. Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем анђелима, упуштајући се у оно што није видјео, и узалуд надимајући се тјелесним умом својим,

19. А не држећи се главе из које је све тијело помоћу зглавака и свеза састављено да расте растом Божијим.

20. Ако, дакле, умријесте са Христом за стихије свијета, зашто се држите прописа као да живите у свијету?

21. Не додирни, не окуси, не опипај!

22. По заповијестима и наукама људским; а то све пропада употребом.

23. Ово је само на изглед мудрост у самовољном служењу и понизности и мучењу тијела, а није од неког значаја за задовољење тијела.

Претходна глава   Колошанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Приче Соломунове 11:10

Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Приче Соломунове 11:9

Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца

Приче Соломунове 11:8

Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.

Претходни стих   Приче Соломунове 11   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!