Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.
1. Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.
2. | Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше.
3. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.
4. | И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима.
5. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима.
6. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима,
7. И дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се.
8. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене.
9. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати.
10. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле.
11. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти,
12. И докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи.
13. Али ће још бити у њој десетина, па ће се и она затрти; али као храст или брест, којима и кад збаце лишће остаје стабло, тако ће свето семе бити њено стабло.
И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
Главе
1
2
3
4
5
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
55
56
57
58
59
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору. Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог. Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим, да побеђујем песмом Његовом.
Претходни стих Авакум 3 Следећи стих
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији о. Димитрија Козбија
1. Молитва пророка Авакума; за певање.
2. | Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.
3. | Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.
4. Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.
5. Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.
6. Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.
7. Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.
8. Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?
9. Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.
10. Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.
11. Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.
12. Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.
13. Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.
14. Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.
15. Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.
16. Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.
17. | Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.
18. Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.
19. Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим, да побеђујем песмом Његовом.
Претходна глава Авакум Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Главе
1
2
Претходна књига (Наум) Библија Следећа књига (Софонија)
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Ево, ја ћу послати анђела свог, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, ког ви тражите, и анђео заветни, ког ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама.
1. Ево, ја ћу послати анђела свог, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, ког ви тражите, и анђео заветни, ког ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама.
2. | Али ко ће поднети дан доласка Његовог? И ко ће се одржати кад се покаже? Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско.
3. И сешће као Онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.
4. | И угодан ће бити Господу принос Јудин и јерусалимски као у старо време и као пређашњих година.
5. | И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз сведок против врачара и против прељубочинаца и против оних који се куну криво и против оних који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама.
6. Јер ја Господ не мењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте.
7. Од времена отаца својих одступисте од уредби мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: У чем бисмо се вратили?
8. Еда ли ће човек закидати Бога? А ви мене закидате; и говорите: У чем Те закидамо? У десетку и у приносу.
9. Проклети сте, јер ме закидате, ви, сав народ.
10. Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста.
11. И запретићу вас ради прождрљивцу, те вам неће кварити рода земаљског, и винова лоза у пољу неће вам бити неродна, вели Господ над војскама.
12. И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.
13. Жестоке беху ваше речи на ме, вели Господ; а ви велите: Шта говорисмо на Тебе?
14. Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?
15. Зато хвалимо поносите да су срећни; напредују који чине безакоње, и који искушавају Бога, избављају се.
16. Тада који се боје Господа говорише један другом, и погледа Господ, и чу, и написа се књига за спомен пред Њим за оне који се боје Господа и мисле о имену Његовом.
17. Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив свом сину који му служи.
18. Тада ћете се обратити и видећете разлику између праведника и безбожника, између оног који служи Богу и оног који Му не служи.
Претходна глава Малахија Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Главе
1
2
Претходна књига (Захарија) Библија Следећа књига (Исаија)
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је.
Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; и све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
1. И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
2. И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3. Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4. | Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
5. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.
6. Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.
7. | Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
8. | И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:
9. А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,
10. И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.
11. Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12. И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:
13. Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.
14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,
15. И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.
16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.
17. И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.
18. | А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
19. То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
20. | А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
21. И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.
22. А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.
23. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.
24. | А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
25. И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
26. И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
27. Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!
28. | И поживе Ноје после потопа триста педесет година.
29. А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
Тада рече Бог Ноју говорећи: Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; и испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
