1.И кад сврши разговор са Саулом, душа Јонатанова приону за душу Давидову, и Јонатан га запази као своју душу. 2.| И узе га Саул тај дан, и не даде му да се врати кући оца свог. 3. И Јонатан учини веру с Давидом, јер га љубљаше као своју душу. 4. И скиде Јонатан са себе плашт, који ношаше, и даде га Давиду, и одело своје и мач свој и лук свој и појас свој. 5. И иђаше Давид на шта га год Саул пошиљаше, и беше срећан, и постави га Саул над војницима, и омиле свему народу, па и слугама Сауловим. 6. А кад се враћаху, и кад се Давид враћаше убивши Филистејина, излазише жене из сваког града Израиљевог певајући и играјући на сусрет цару Саулу, с бубњевима и с весељем и гуслама. 7. И отпевајући жене једне другима уза свирке говораху: Саул згуби своју хиљаду, али Давид својих десет хиљада. 8. И разгневи се Саул врло, и не бише му по вољи те речи, и рече: Давиду дадоше десет хиљада, а мени дадоше хиљаду; још му само царство треба. 9. И од тог дана Саул гледаше попреко Давида. 10. А сутрадан нападе Саула зли дух Божји, те пророковаше у кући, а Давид му удараше руком својом у гусле као пре: а Саулу у руци беше копље. 11. И Саул баци копље говорећи: Да прикујем Давида за зид. Али му се Давид измаче два пута. 12. И Саула беше страх од Давида, јер Господ беше с њим, а од Саула беше одступио. 13. Зато га уклони Саул од себе, и постави га хиљадником; и он одлажаше и долажаше пред народом. 14. И Давид беше срећан у свему што чињаше, јер Господ беше с њим. 15. А Саул видећи да је веома срећан, бојаше га се. 16. А сав Израиљ и Јуда љубљаше Давида, јер он одлажаше и долажаше пред њима. 17. И рече Саул Давиду: Ево, кћер своју старију Мераву даћу ти за жену, само ми буди храбар и води ратове Господње. Јер Саул говораше: Нећу да се дигне моја рука на њ, него филистејска рука нека се дигне на њ. 18. А Давид рече Саулу: Ко сам ја и какав је живот мој или дом оца мог у Израиљу, да будем зет царев? 19. А кад дође време да Мераву, кћер Саулову, даду Давиду, дадоше је Адрилу Меолаћанину за жену.Суд. 7:22, 2 Сам. 21:8 20. Али Давида љубљаше Михала, кћи Саулова; а кад то јавише Саулу, би му по вољи. 21. И рече Саул: Даћу му је да му буде замка и да се диже на њ рука филистејска. А Давиду рече Саул: Бићеш ми данас зет с другом. 22. И заповеди Саул слугама својим: Реците Давиду тајно и говорите: Гле, омилео си цару, и све слуге његове љубе те; буди сада зет царев. 23. И слуге Саулове рекоше те речи Давиду, а Давид рече: Мислите ли да је лако бити зет царев? Та ја сам сиромах и мали човек. 24. И Саулу јавише ово слуге његове говорећи: Овако рече Давид. 25. А Саул рече: Овако реците Давиду: Не тражи цар уздарја, него сто окрајака филистејских, да се цар освети својим непријатељима. А Саул мишљаше како би Давид пао у руке Филистејима. 26. И слуге његове казаше Давиду те речи, и Давиду би по вољи да постане царев зет. И време се још не наврши. 27. А Давид уста и отиде са својим људима, и поби двеста Филистеја. И донесе Давид окрајке њихове, и дадоше их на број цару да би постао царев зет. И Саул му даде за жену Михалу кћер своју. 28. И Саул виде и позна да је Господ са Давидом; и Михала кћи Саулова љубљаше га. 29. А Саул се још већма побоја Давида; и беше Саул једнако непријатељ Давиду. 30. А кнезови филистејски удараху; и кад год удараху, Давид беше срећнији од свих слуга Саулових, и име се његово врло прослави.
1. Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? 2.Не знате ли да ће свети судити свијету? А ако ћете ви судити свијету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? 3.Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога свијета? 4.А ви кад имате суђења за ствари овога свијета, узимате за судије оне који у Цркви не значе ништа. 5.На срамоту вама говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра који ће моћи пресудити међу браћом својом? 6.Него се брат са братом суди, и то код невјерних! 7.И то вам је већ сасвим на срамоту што имате парнице међу собом. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто радије не поднесете штету? 8.Него ви чините неправду и наносите штету, и то браћи! 9.Или не знате да неправедници неће наслиједити Царства Божијега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, 10.Ни лакомци, ни лопови, ни пијанице, ни опадачи, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије. 11.|И такви бијасте неки; али се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега. 12.| Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме. 13.Јела су за стомак и стомак за јела, али ће Бог и једно и друго укинути. А тијело није за блуд него за Господа, и Господ за тијело. 14.А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом. 15.Не знате ли да су тјелеса ваша удови Христови? Хоћу ли, дакле, узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Никако! 16.Или не знате, да ко се са блудницом свеже једно је тијело с њом? Јер је речено: Биће двоје једно тијело. 17.А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме. 18.Бјежите од блуда. Сваки гријех који човјек учини ван тијела је, а који блудничи своме тијелу гријеши. 19.Или не знате да је тијело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји? 20.Јер сте купљени скупо. Прославите. дакле, Бога тијелом својим и духом својим, јер су Божији.
А и ученицима својим говораше: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе. Боље би му било да му се воденични камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једнога од ових малих.
Претходни стих Лука 17 Следећи стих Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
А упитан од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин. Нити ће се рећи: Ево га овде, или: ено га онде; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.
Претходни стих Лука 17 Следећи стих Овај цртеж је настао великодушном донацијом Mарка Келија