1. И рече Господ Мојсију говорећи:
2. Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,
3 Мој. 13:3, 3 Мој. 13:46, 3 Мој. 15:2, 3 Мој. 21:1, 4 Мој. 9:6, 4 Мој. 9:10, 4 Мој. 12:14, 5 Мој. 23:10, 2 Цар. 5:27, 2 Дн. 26:20, Иса. 52:11, Лука 17:12
3. Био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.
2 Мој. 25:8, 3 Мој. 26:11, 5 Мој. 32:19, Ис.Н. 22:19, Псал. 76:2, Зах. 2:10, 2 Кор. 6:16, Откр. 21:3
4. И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.
5. Још рече Господ Мојсију говорећи:
6. Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,
3 Мој. 6:2
7. Тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.
3 Мој. 5:5, 3 Мој. 6:5, Ис.Н. 7:19
8. И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.
3 Мој. 7:7
9. Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;
5 Мој. 12:26
10. И шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.
3 Мој. 10:13
11. Још рече Господ Мојсију говорећи:
12. Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,
Приче 2:16, Приче 7:10, Приче 7:24, Ос. 4:13
13. И други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,
3 Мој. 18:20, Приче 30:20
14. А њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,
Приче 6:34, Пес. 8:6, Иса. 19:14
15. Онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех;
3 Мој. 5:11, 1 Цар. 17:18, Иса. 53:2, Језек. 21:28
16. И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.
3 Мој. 1:3, 1 Дн. 28:9, Јер. 17:10, Мал. 3:5, Јевр. 13:4
17. И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.
18. И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.
1 Кор. 11:6
19. И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.
20. Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,
21. Тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.
1 Мој. 9:25, Ис.Н. 6:26, Нем. 10:29, Иса. 65:15, Јер. 29:22, Мал. 4:6, Мат. 26:74
22. И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.
5 Мој. 27:15, Псал. 109:18, Приче 1:31
23. Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.
24. И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.
25. И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.
3 Мој. 20:17
26. И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.
3 Мој. 2:2, 3 Мој. 2:9
27. А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.
5 Мој. 28:37, Псал. 83:9, Проп. 7:26, Иса. 65:15, Јер. 24:9, Зах. 8:13
28. Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.
Јов 17:8, Псал. 37:5, Рим. 5:3
29. Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;
30. Или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.
31. И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.
Нема коментара:
Постави коментар