Лука 9

1. Сазвавши, пак, дванаесторицу даде им силу и власт над свим ђаволима, и да исцељују од болести.

Мат. 10:1, Мар. 3:13, Мар. 16:17, Јован 14:12, Дела 1:8, Дела 3:6

2. И посла их да проповедају царство Божије, и да исцељују болеснике.

Мат. 10:7, Мар. 6:12, Лука 10:1, Лука 10:9

3. И рече им: Ништа не узимајте на пут, ни штапа ни торбе ни хлеба ни новаца, нити по две хаљине да имате.

Псал. 37:3, Мат. 10:9, Мар. 6:8, Лука 10:4, Лука 22:35

4. У коју кућу уђете онде будите и оданде полазите.

Мат. 10:11, Мар. 6:10

5. И где вас не приме излазећи из града оног отресите и прах с ногу својих, за сведочанство на њих.

Мат. 10:14, Дела 13:51

6. А кад изиђоше, иђаху по селима проповедајући јеванђеље и исцељујући свуда.

Мат. 9:24, Дела 9:40

7. А кад чу Ирод четворовласник шта Он чини, не могаше се начудити, јер неки говораху да је Јован устао из мртвих,

Мар. 6:14

8. А једни да се Илија појавио, а једни да је устао који од старих пророка.

Мат. 16:14

9. И рече Ирод: Јована ја посекох; али ко је то о коме ја таква чудеса слушам? И жељаше Га видети.

Лука 23:8

10. И вративши се апостоли казаше Му шта су починили. И узевши их отиде насамо у пустињу код града који се зваше Витсаида.

Мат. 14:13, Мар. 6:30

Донатор цртежа на Патреону: Овде

11. А народ разумевши пође за Њим, и примивши их говораше им о царству Божијем и исцељиваше који требаху исцељивања.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

12. А дан стаде нагињати. Тада приступише дванаесторица и рекоше Му: Отпусти народ, нека иду на конак у околна села и паланке, и нек нађу јела, јер смо овде у пустињи.

13. А Он им рече: Подајте им ви нека једу. А они рекоше: У нас нема више од пет хлебова и две рибе; већ ако да идемо ми да купимо на све ове људе јела?

14. Јер беше људи око пет хиљада. Али Он рече ученицима својим: Посадите их на гомиле по педесет.

15. И учинише тако, и посадише их све.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

16. А Он узе оних пет хлебова и обе рибе, и погледавши на небо благослови их и преломи, и даваше ученицима да раздаду народу.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

17. И једоше и наситише се сви, и накупише комада дванаест котарица што им претече.

18. И кад се једанпут мољаше Богу насамо, с Њим беху ученици, и запита их говорећи: Ко говоре људи да сам ја?

Мат. 16:13, Мар. 8:27

19. А они одговарајући рекоше: Једни веле да си Јован крститељ, а други да си Илија; а други да је који устао од старих пророка.

Мат. 14:2

20. А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече: Христос Божји.

Мар. 8:29, Јован 1:41, Јован 1:49, Јован 6:69, Рим. 10:9, 1 Јов. 4:14

21. А Он им запрети и заповеди да никоме не казују то,

Мат. 16:20

22. Говорећи да Син човечији треба много пострадати, и да ће Га старешине и главари свештенички и књижевници окривити, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.

Мар. 8:31, Лука 18:31, Лука 24:6

23. А свима говораше: Ко хоће да иде за мном нека се одрече себе и узме крст свој и иде за мном.

Мат. 10:38, Мар. 8:34, Лука 14:27

24. Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати.




25. Јер какву ће корист имати човек ако сав свет придобије, а себе изгуби или себи науди?

Псал. 49:6, Мат. 16:26, Мар. 8:36, Дела 1:18, Дела 1:25, Откр. 18:7

26. Јер ко се постиди мене и мојих речи, њега ће се Син човечији постидети кад дође у слави својој и Очевој и светих анђела.

Мар. 8:38, 2 Тим. 2:12

27. А заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје.

Мат. 16:28

28. А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

Мат. 17:1

29. И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

2 Мој. 34:29, 2 Мој. 34:35

30. И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

2 Цар. 2:11, Рим. 3:21

31. Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

Псал. 17:15, Филиб. 3:21, Кол. 3:4, 1 Јов. 3:2

32. А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

Дан. 8:18, Дан. 10:9, Мат. 26:40, Мат. 26:43, Лука 22:45

33. И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.




34. А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.




35. И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

2 Мој. 23:21, 5 Мој. 18:15, 5 Мој. 18:18, Мат. 3:17, Јован 12:28, 2 Пет. 1:16

36. И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

Мат. 17:9, Мар. 9:8

37. А догоди се други дан кад сиђоше с горе срете Га мноштво народа.

Мат. 17:14, Мар. 9:14

38. И гле, човек из народа повика говорећи: Учитељу! Молим Ти се, погледај на сина мог, јер ми је јединац:




39. И гле, хвата га дух, и уједанпут виче, и ломи га с пеном, и једва отиде од њега кад га изломи;




40. И молих ученике Твоје да га истерају, па не могоше.

Мар. 9:18

41. И одговарајући Исус рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама и трпети вас? Доведи ми сина свог амо:




42. А док још иђаше к Њему обори га ђаво, и стаде га ломити. А Исус запрети духу нечистом, и исцели момче, и даде га оцу његовом.




43. И сви се дивљаху величини Божијој. А кад се сви чуђаху свему што чињаше Исус, рече ученицима својим:




44. Метните ви у уши своје ове речи: јер Син човечији треба да се преда у руке човечије.

Мат. 17:22

45. А они не разумеше реч ову; јер беше сакривена од њих да је не могоше разумети; и бојаху се да Га запитају за ову реч.

Мар. 9:32, Лука 2:50

46. А уђе мисао у њих ко би био највећи међу њима.

Мат. 18:1

47. А Исус знајући помисли срца њихових узе дете и метну га преда се,




48. И рече им: Који прими ово дете у име моје, мене прима; и који мене прима, прима Оног који ме је послао; јер који је најмањи међу вама он је велики.

Мат. 18:5, Мат. 23:11, Мар. 9:37, Мар. 10:43, Јован 12:44

49. А Јован одговарајући рече: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе, и забранисмо му, јер не иде с нама за Тобом.

4 Мој. 11:28, Мар. 9:38

50. И рече му Исус: Не браните; јер ко није против вас с вама је.

Мат. 12:30, Лука 11:23, 1 Кор. 12:3

51. А кад се навршише дани узећа Његовог, Он намери да иде право у Јерусалим.

Дан. 11:17, Мар. 16:19, Дела 1:2

52. И посла гласнике пред лицем својим; и они отидоше и дођоше у село самарјанско да Му уготове где ће ноћити.




53. И не примише Га; јер видеше да иде у Јерусалим.

Јован 4:4, Јован 4:9

54. А кад видеше ученици Његови, Јаков и Јован, рекоше: Господе! Хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе с неба и да их истреби као и Илија што учини?

1 Цар. 18:38, 2 Цар. 1:10, 2 Цар. 1:12, Мар. 3:17, Откр. 13:13

55. А Он окренувши се запрети им и рече: Не знате каквог сте ви духа;

Јов 2:10, Рим. 10:2

56. Јер Син човечији није дошао да погуби душе човечије него да сачува. И отидоше у друго село.

Мат. 9:13, Јован 3:17

57. А кад иђаху путем рече Му неко: Господе! Ја идем за Тобом куд год Ти пођеш.

Мат. 8:19

Донатор цртежа на овде: Овде

58. И рече му Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнезда: а Син човечији нема где заклонити главе.

59. А другом рече: Хајде за мном. А он рече: Господе! Допусти ми да идем најпре да укопам оца свог.

Мат. 8:21

60. А Исус рече му: Остави нека мртви укопавају своје мртваце; а ти хајде те јављај царство Божије.




61. А други рече: Господе! Ја идем за Тобом; али допусти ми најпре да идем да се опростим с домашњима својим.

1 Цар. 19:20

62. А Исус рече му: Ниједан није приправан за царство Божије који метне руку своју на плуг па се обзире натраг.

Претходна глава   Јеванђеље по Луки   Следећа глава