субота, 29. фебруар 2020.

Јеремија 9:23-24


Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим. Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

Претходни стих   Јеремија 9   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Пауле и Кајла Робертсон

Јеремија 9


1. О, да би глава моја била вода, а очи моје извори сузни! Да плачем дању и ноћу за побијенима кћери народа свог.

2. О, да ми је у пустињи станак путнички! Да оставим народ свој и да отидем од њих, јер су сви прељубочинци, збор невернички;

3. И запињу језик свој као лук да лажу, и осилише на земљи, али не за истину, него иду из зла у зло, нити знају за ме, говори Господ.

4. Чувајте се сваки пријатеља свог и ни једном брату не верујте; јер сваки брат ради да поткине другог, и сваки пријатељ иде те опада.

5. И сваки вара пријатеља свог и не говори истине, уче језик свој да говори лаж, муче се да чине зло.

6. Стан ти је усред преваре; ради преваре неће да знају за ме, говори Господ.

7. Зато овако говори Господ над војскама: Гле, претопићу их, и окушаћу их; јер шта бих чинио ради кћери народа свог?

8. Језик им је стрела смртна, говори превару; устима говоре о миру с пријатељем својим, а у срцу намештају заседу.


9. Зато ли их нећу походити? Говори Господ; душа моја неће ли се осветити таквом народу?

10. За овим горама ударићу у плач и у ридање, и за торовима у пустињи у нарицање; јер изгореше да нико не пролази нити се чује глас од стада, и птице небеске и стока побегоше и отидоше.

11. И обратићу Јерусалим у гомилу, у стан змајевски; и градове Јудине обратићу у пустош, да неће нико онуда живети.

12. Ко је мудар да би разумео? И коме говорише уста Господња, да би објавио зашто земља пропаде и изгоре као пустиња да нико не пролази?

13. Јер Господ рече: Што оставише закон мој, који метнух пред њих, и не слушаше глас мој и не ходише за њим,

14. Него ходише за мислима срца свог и за Валима, чему их научише оци њихови,

15. За то овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево ја ћу нахранити тај народ пеленом и напојићу их жучи.

16. И расејаћу их међу народе, којих не познаваше ни они ни оци њихови; и пуштаћу за њима мач докле их не истребим.

17. Овако вели Господ над војскама: Гледајте и зовите нарикаче нека дођу, и пошљите по веште нека дођу,

18. И нека брже наричу за нама, да се роне сузе од очију наших, и од веђа наших да тече вода.

19. Јер се гласно ридање чу од Сиона: Како пропадосмо! Посрамисмо се врло, јер се растављамо са земљом, јер обарају станове наше.

20. Зато, жене, чујте реч Господњу и нека прими ухо ваше реч уста Његових, и учите кћери своје ридати и једна другу нарицати.

21. Јер се попе смрт на прозоре наше и уђе у дворове наше да истреби децу с улица и младиће с путева.

22. Реци: Овако говори Господ: и мртва ће телеса људска лежати као гној по њиви и као руковети за жетеоцем, којих нико не купи.

23. Овако вели Господ: Мудри да се не хвали мудрошћу својом, ни јаки да се не хвали снагом својом, ни богати да се не хвали богатством својим.

24. Него ко се хвали, нека се хвали тим што разуме и познаје мене да сам ја Господ који чиним милост и суд и правду на земљи, јер ми је то мило, говори Господ.

25. | Ето, иду дани, вели Господ, кад ћу походити све, обрезане и необрезане,

26. Мисирце и Јудејце и Едомце и синове Амонове и Моавце и све који се с краја стрижу, који живе у пустињи; јер су сви ти народи необрезани, и сав је дом Израиљев необрезаног срца.

Претходна глава   Јеремија   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

четвртак, 20. фебруар 2020.

Псалам 137:2-3


Поклонићу се Храму светоме Твоме,
и исповедаћу и славити Име Твоје
ради милости Твоје и истине Твоје,
јер си узвеличао изнад свега Име свето Твоје.
У дан у који Те призовем, брзо ме услиши;
умножићеш ме (и охрабрити) у души мојој силом Твојом.

Претходни стих   Псалам 137   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Анђеле и Мајкла Лавлес

Псалам 137


Псалам 137.
Псалам Давидов, (Захаријин). (МТ: Псалам 138)

1. Исповедаћу и славити Тебе, Господе, свим срцем својим,
    јер си услишио све речи уста мојих,
    и пред Анђелима псалмопеваћу Ти.
4. | Нека Те славе, Господе, сви цареви земаљски,
    јер чуше све речи уста Твојих.
5. И нека певају песме Господње,
    јер је велика слава Господња.
6. Јер је узвишен Господ, и на смирене погледа,
    и висине издалека познаје.
7. Ако пођем посред невоље, оживећеш ме,
    на гнев непријатеља мојих простро си руку Твоју,
    и спасе ме десница Твоја.
8. Господ ће узвратити за мене.
    Господе, милост је Твоја до века,
    дела руку Твојих немој презрети.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 18. фебруар 2020.

Јов 42:7


А кад Господ изговори оне речи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гнев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.

Претходни стих   Јов 42   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Јелене Маринковић

Јов 42


1. Тада Јов одговори Господу и рече:

2. Знам да све можеш, и да се не може смести шта наумиш.

3. Ко је то што замрачује савет неразумно? Зато кажем да нисам разумевао; чудесно је то за ме, те не могу знати.

4. Слушај кад узговорим, и кад запитам, кажи ми.

5. Ушима слушах о Теби, а сада Те око моје види.

6. Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.


8. Зато сада узмите седам телаца и седам овнова, и идите к слузи мом Јову и принесите жртве паљенице за се, и слуга мој Јов нека се помоли за вас, јер ћу доиста погледати на њ да не учиним с вама по вашој лудости, јер не говористе о мени право као слуга мој Јов.

9. И тако отиде Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, и учинише како им заповеди Господ. И погледа Господ на Јова.

10. И Господ врати што беше узето Јову пошто се помоли за пријатеље своје; и умножи Господ Јову двојином све што беше имао.

11. И дођоше к њему сва браћа његова и све сестре његове и сви пређашњи знанци његови, и једоше с њим у његовој кући и жалећи га тешише га за све зло што беше Господ пустио на њ, и дадоше му сваки по новац и по гривну златну.

12. И Господ благослови последак Јовов више него почетак, те имаше четрнаест хиљада оваца и шест хиљада камила и хиљаду јармова волова и хиљаду магарица.

13. И имаше седам синова и три кћери.

14. И првој наде име Јемима, а другој Кесија а трећој Керен-апуха.

15. И не нахођаше се у свој земљи тако лепих девојака као кћери Јовове, и отац им даде наследство међу браћом њиховом.

16. И после поживе Јов сто и четрдесет година, и виде синове и унуке до четвртог колена.

17. И умре Јов стар и сит живота.

Претходна глава   Јов   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 14. фебруар 2020.

Филимону 1:25


Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим. Амин.

Претходни стих   Филимону 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Џина Бурка

Посланица Филимону


Заузимање сужња Павла за одбеглог роба Онисима, а сад обраћенога и вернога хришћанина.

1. Павле, сужањ Христа Исуса, и брат Тимотеј, Филимону љубљеноме и сараднику нашем,

2. И милој Апфији, и Архипу, саборцу нашем, и домаћој твојој цркви:

3. Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа.

4. Захваљујем Богу мојему свагда спомињући те у молитвама својима.

5. Јер чујем за љубав твоју и вјеру коју имаш према Господу Исусу и према свима светима,

6. Да заједништво вјере твоје буде дјелотворно у познању свакога добра које имамо у Христу Исусу.

7. Љубав пак твоја чини нам велику радост и утјеху, јер си, брате, срца светих умирио.

8. Стога, иако имам пуну слободу у Христу да ти заповиједам шта треба да чиниш,

9. Због љубави радије те молим, ја лично, Павле старац, а сада и сужањ Исуса Христа,

10. Молим те за чедо моје Онисима, којега родих у оковима својим;

11. Некада теби непотребнога, а сада и теби и мени потребнога. Послах ти га натраг;

12. А ти њега, то јест срце моје, прими.

13. Ја га хтједох задржати код себе, да ми умјесто тебе послужи у оковима за јеванђеље.

14. Али без твојега знања не хтједох ништа чинити, да твоје доброчинство не би било принудно него добровољно.

15. Јер можда се зато и растаде с тобом за кратко да га добијеш за вјечност,

16. Не више као роба, него више од роба, брата љубљенога, особито мени, а колико више теби, и по тијелу и у Господу.

17. Ако сам ти, дакле, заједничар у вјери, прими њега као мене.

18. Ако ти је у чему скривио, или дужан остао, то мени урачунај.

19. Ја, Павле, написах својом руком, ја ћу платити; да ти не кажем да и самог себе мени дугујеш.

20. Да, брате, обрадуј ме у Господу; умири срце моје у Господу.


21. Уздајући се у твоју послушност, написах ти, знајући да ћеш учинити више него што кажем.

22. А уједно припреми ми гостопримство, јер се надам да ћу вашим молитвама бити вам дарован.


23. Поздравља те Епафрас који је са мном сужањ у Христу Исусу,

24. Марко, Аристарх, Димас, Лука, сарадници моји.

25. | Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим. Амин.

Претходна књига (Титу)   Библија   Следећа књига (Јеврејима)
Претходна глава    Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

четвртак, 06. фебруар 2020.

Емили Лојд

Псалм 30:11


Јер ишчиле у муци живот мој,
и године моје у уздасима;
изнеможе у сиромаштву снага моја,
и кости моје сатреше се.

Претходни стих   Псалам 30   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Анђеле и Мајкла Лавлес

Псалам 30


За крај, Псалам Давидов, иступљења.
(МТ: Псалам 31)

2. На Тебе се, Господе, поуздах, да се не постидим до века:
    правдом Твојом избави ме, и изведи ме.
3. Приклони ми ухо Твоје,
    похитај да ме избавиш.
    Буди ми Бог заштитник,
    и дом прибежишта, да ме спасеш.
4. Јер утврђење моје и прибежиште моје Ти јеси
    и ради Имена Твога упутићеш ме, и прехранићеш ме.
5. Избавићеш ме од замке ове коју ми скрише,
    јер си Ти заштитник мој, (Господе).
6. У руке Твоје предајем дух свој;
    избавио си ме, Господе Боже истине.
7. Омрзнуо си оне који се држе сујетних идола.
    А ја се уздах у Господа.
8. Радоваћу се и веселићу се милости Твојој.
    Јер си погледао на понижење моје,
    спасао си од невоља душу моју,
9. и ниси ме предао у руке непријатеља,
    поставио си на ширину ноге моје.
10. Помилуј ме, Господе, јер сам жалостан;
      смути се од јада око моје,
      душа моја и утроба моја.
12. Од свих непријатеља мојих бејах поруга,
      и нарочито суседима мојим,
      и страшило познаницима мојим;
      који ме видеше изван, побегоше од мене.
13. Заборављен бих као мртав од срца,
      бејах као сасуд разбијени.
14. Јер слушах клевету од многих који живе около,
      када се скупише заједно на мене,
      договорише се да ишчупају душу моју.
15. А ја се у Тебе, Господе, уздах;
     рекох: Ти си Бог мој.
16. У руци Твојој је жреб мој;
      избави ме из руку непријатеља мојих,
      и од оних који ме гоне.
17. Јави светло лице Твоје на слугу Твога,
      спаси ме милошћу Твојом.
18. Господе, да се не постидим, јер Тебе призивах;
      да се посраме безбожници, и да падну у пакао.
19. Нек буду неме усне лажљиве,
      које говоре на праведника безакоње,
      у охолости и са поругом.
20. Како је велико мноштво доброте Твоје, Господе,
      коју си припремио онима који Те се боје,
      коју чиниш онима који се уздају у Тебе,
      пред синовима човечијим.
21. Сакрићеш их у скровишту лица Твога од метежа људскога;
      покрићеш их под кров од језика свадљивих.
22. Благословен је Господ, јер чудесно показа милост Своју у граду утврђеном.
23. А ја рекох у вансебности својој:
      Одбачен сам од лица очију Твојих.
      Ради тога си услишио глас мољења мога,
      када завапих к Теби.
24. Љубите Господа сви преподобни Његови,
      јер Господ истину тражи,
      и узвраћа онима који сувише чине охолост.
25. Храбрите се, и нека се укрепљује срце ваше,
      сви који се уздате у Господа.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 05. фебруар 2020.

Псалам 88:22


Јер ће рука Моја сапомоћи га,
и мишица Моја оснажиће га;

Претходни стих   Псалам 88   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Скота Хеберта

Јеремија 30:17


Јер ћу те исцелити, и ране ћу ти излечити, говори Господ, јер те зваше отераном: Сионом, ког нико не тражи.

Претходни стих   Јеремија 30   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона А. Лоца

Јеремија 30


1. Реч која дође Јеремији од Господа говорећи:

2. Овако вели Господ Бог Израиљев говорећи: Напиши у књигу све речи које ти говорих.

3. Јер ево иду дани, говори Господ, кад ћу повратити робље народа свог Израиља и Јуде, говори Господ, и довешћу их натраг у земљу коју сам дао оцима њиховим, и држаће је.

4. И ово су речи које рече Господ за Израиља и Јуду.

5. Јер овако вели Господ: Чусмо вику од препадања, страха, а мира нема.

6. Питајте и видите, еда ли мушко рађа? Зашто, дакле, видим где се сваки човек држи рукама својим за бедра своја као породиља и у свих се променила лица и побледела?

7. Јаох! Јер је велик овај дан, није било таквог, и време је муке Јаковљеве, ипак ће се избавити из ње.

8. Јер у тај дан, говори Господ над војскама, сломићу јарам његов с врата твог, и свезе твоје покидаћу; и неће га више туђини нагонити да им служи.

9. Него ће служити Господу Богу свом и Давиду цару свом, ког ћу им подигнути.

10. Ти се дакле не бој, Јакове слуго мој, говори Господ, и не плаши се, Израиљу; јер, ево, ја ћу те избавити из далеке земље, и семе твоје из земље ропства твог, и Јаков ће се вратити и почивати, и биће миран, и нико га неће плашити.

11. Јер сам ја с тобом, говори Господ, да те избавим; и учинићу крај свим народима, међу које сам те расејао, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити са свим без кара.

12. Јер овако вели Господ: Смртан је полом твој и рана твоја љута.

13. Нема никога који би се примио твоје ствари да те лечи, нема лека који би ти помогао.

14. Сви који те љубе заборавише те, не траже те, јер те ударих ударцем непријатељским, каром жестоким, за мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје.

15. Зашто вичеш ради ране своје, смртног бола свог? За мноштво безакоња твог, за силне грехе твоје чиним ти то.

16. Али сви који те прождиру, прождреће се, и непријатељи твоји свиколики отићи ће у ропство, и који те газе, биће погажени, и све који те плене, даћу их да се оплене.

17. | Јер ћу те исцелити, и ране ћу ти излечити, говори Господ, јер те зваше отераном: Сионом, ког нико не тражи.

18. Овако вели Господ: Ево, ја ћу повратити из ропства шаторе Јаковљеве и смиловаћу се на станове његове; и град ће се сазидати на месту свом, и двор ће стајати на свој начин.

19. И из њих ће излазити хвале и глас људи веселих, јер ћу их умножити, и неће се умањивати, и узвисићу их, и неће се понизити.

20. И синови ће његови бити као пре, и збор ће његов бити утврђен преда мном, и походићу све који му чине силу.

21. И кнез ће њихов бити од њих, и владалац ће њихов излазити исред њих; и даћу му да приступа, и приступаће к мени; јер ко је тај који се усуђује приступити к мени? Говори Господ.

22. И бићете ми народ, и ја ћу вам бити Бог.

23. Гле, вихор Господњи, гнев, изићи ће, вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.

24. Неће се повратити жестоки гнев Господњи докле не учини и изврши шта је наумио у срцу свом; на послетку ћете разумети то.

Претходна глава   Јеремија   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!