недеља, 25. децембар 2050.

Библија



Цртана Библија је пројекат у којем једна особа покушава да илуструје целу Библију користећи (махом) традиционалне технике, попут бојици, туша, акварела, темпере и слично. Цртежи се заснивају на православној иконографији. Овај труд омогућавају многи покровитељи на различитим платформама чија ми донације омогућавају да посветим више времена илустрацијама.

Ако књига Библије или поглавље унутар ње имају линк, то значи да те књиге и поглавља садрже у соби оригиналне илустрације. Ознака 100% испред поглавља означава да је цело поглавље илустровано.

Слике са овог блога можете да користите по слободном нахођењу. Ако слике користите у комерцијалне сврхе, размотрите да донирате пројекат.

Временом се овај пројекат значајно развијао. Сада укључује нове технике (у почетку су то биле само бојице), али сада има свој YouTube канал (где коментаришем различите аспекте православне духовности), као и стрип. И канал и стрип су промотиви алати за библијске илустрације, иако се канал показао популарнијим. Сва три пројекта (илустрације, канал и стрип) су ту за изградњу Цркве и у славу Пресвете и Животворне Тројице. Амин!

СТАРИ ЗАВЕТ
Друга дневника
Прва Јездрина
Друга Јездрина
Трећа Јездирина
Четврта Јездирина
Немија
Јудита
Јестира
Прва књига Макавеја
Трећа књига Макавеја
Премудрости Сирахове
Осија
Јоило
Авдија
Наум
Софонија
Варух
Плач Јеремијин
Посланица Јеремијна

НОВИ ЗАВЕТ
Трећа Јованова

УКУПНО ИЛУСТРОВАНИХ ПОГЛАВЉА
14 / 1377

OСТАЛО

ДРУГЕ ВЕРЗИЈЕ

петак, 19. јун 2026.

1. Царевима 1

 Покровитељ цртежа на Патреону: Ренди Б.
Датум: 19. јун 2026.

1. А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.

2. Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
1 Сам. 16:21, Јест. 2:2
3. И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
Ис.Н. 19:18, 1 Цар. 2:17
4. А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
1 Мој. 4:1
5. А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
5 Мој. 17:16, 2 Сам. 3:4
6. И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
1 Сам. 3:13, 2 Сам. 3:3
7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
2 Сам. 20:25, 1 Цар. 2:22, 1 Цар. 2:28
8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
2 Сам. 23:8, 1 Цар. 4:18
9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
1 Цар. 1:19, 1 Цар. 1:41
10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
Откр. 13:13
11. Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
2 Сам. 3:4
12. Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
Приче 11:14
13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
1 Дн. 22:9
14. И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.

15. И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?

17. А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
1 Мој. 18:12, Ефес. 5:33
18. А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.

20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.

21. Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

22. И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

23. И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

24. И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?

25. Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.

26. Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.

27. Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.

28. А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

29. Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
1 Мој. 48:16, Суд. 8:19, 1 Сам. 14:39, 1 Сам. 25:34, 2 Сам. 4:9, 1 Цар. 17:1, 2 Цар. 4:30, Псал. 19:14, Псал. 31:5, Псал. 31:7, Псал. 34:19, Псал. 34:22, Псал. 71:23, Псал. 103:1, Псал. 103:4, Плач 3:58
30. Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.

31. Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
Нем. 2:3, Дан. 2:4
32. Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.

33. А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
2 Сам. 20:6, 1 Дн. 23:1, 2 Дн. 32:30, Јест. 6:8
34. И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
1 Сам. 10:1, 1 Сам. 16:3, 1 Сам. 16:12, 2 Сам. 2:4, 2 Сам. 5:3, 2 Сам. 15:10, 1 Цар. 1:44, 1 Цар. 19:16, 2 Цар. 9:3, 2 Цар. 9:13, Мар. 11:9
35. Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

36. А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
5 Мој. 27:15, Јер. 11:5, Мат. 6:13
37. Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
5 Мој. 2:7, Ис.Н. 1:5, Ис.Н. 1:17, 1 Сам. 20:13, 1 Цар. 8:57, 2 Цар. 2:9, 1 Дн. 28:20
38. И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
2 Сам. 8:18
39. И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
2 Мој. 30:23, 2 Мој. 30:25, 2 Мој. 30:32, 1 Сам. 10:1, 1 Сам. 10:24, 1 Цар. 1:34, 1 Дн. 29:22, Псал. 89:20
40. И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.

41. И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?

42. И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
2 Сам. 18:27
43. А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.

44. Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

45. И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

46. И Соломун је већ сео на царски престо.
1 Дн. 29:23
47. И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
1 Мој. 47:31
48. Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
1 Цар. 3:6, Псал. 132:11
49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
2 Мој. 21:14
51. И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.

52. А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
5 Мој. 1:17, 1 Сам. 14:45, 2 Сам. 14:11, Дела 27:44
53. И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава

петак, 12. јун 2026.

2. Самуилова 1

Покровитељ цртежа на Патреону: Сузан Вилијамс
Датум: 13. јун 2026.

1. А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,

2. Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
1 Мој. 37:29, 4 Мој. 14:6, Ис.Н. 7:6, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 4:10, Јов 1:20, Дела 14:14
3. И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.

4. А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.

5. А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?

6. А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
1 Сам. 31:1, 1 Сам. 31:6
7. А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.

8. А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.

9. А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.

10. И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
Суд. 9:54
11. Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
2 Сам. 3:31, 2 Дн. 34:27, Језд. 9:3
12. И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.

13. И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
2 Сам. 4:10
14. Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
4 Мој. 12:8, 1 Сам. 24:7, 1 Сам. 26:9, Псал. 105:15
15. И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
1 Сам. 22:17, 2 Сам. 4:10
16. И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
1 Сам. 26:9, Лука 19:22
17. Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

18. И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
Ис.Н. 10:13
19. Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
2 Сам. 1:27
20. Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
2 Мој. 15:20, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:9, Мих. 1:10
21. Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
1 Сам. 10:1, Јов 3:3, Пес. 4:4
22. Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
1 Сам. 18:4
23. Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
Суд. 14:18
24. Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.

25. Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!

26. Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
1 Сам. 18:1, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 19:2
27. Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!

Претходна глава   2. Самуилова   Следећа глава

среда, 10. јун 2026.

1. Самуилова 1

1. Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 10. јун 2026.

2. И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.

3. И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.
5 Мој. 12:5, Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31
4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

5. Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.
1 Мој. 30:2
6. И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.
Лука 1:25
7. Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.
2 Мој. 23:14, 5 Мој. 16:16
8. А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?
Рута 4:15
9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.
1 Сам. 3:3, 1 Сам. 4:13
10. И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.
Јов 7:11
11. И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
1 Мој. 8:1, 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 29:32, 2 Мој. 4:31, 4 Мој. 6:5, 4 Мој. 21:2, 1 Сам. 1:22, 1 Сам. 1:27, 2 Сам. 16:12, Псал. 132:1
12. И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.

13. Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.

14. Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.

15. Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.
Псал. 62:8
16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.
2 Кор. 6:15
17. Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.
Суд. 18:6, 1 Сам. 25:35, Псал. 20:4
18. А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.
1 Мој. 33:15, Проп. 9:7, Јован 16:24
19. И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.
1 Мој. 30:22, 1 Сам. 7:17
20. И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.

21. Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.

22. Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.
1 Сам. 2:11, Лука 2:22
23. И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.
4 Мој. 30:8, 2 Сам. 7:25
24. А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.
5 Мој. 12:5
25. И заклаше теле и доведоше дете к Илију.

26. И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.

27. Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.
Мат. 7:7
28. Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.

Претходна глава   1. Самуилова   Следећа глава

недеља, 7. јун 2026.

Псалам 87.

1. Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

2. Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

3. Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.
Јов 33:22, Псал. 25:17, Псал. 107:18, Иса. 38:10
4. Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
4 Мој. 12:12
5. Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. јун 2026.

6. Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Језек. 26:20, Јона 2:4
7. Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

8. Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Псал. 31:11
9. Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

10. Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

11. Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

12. Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Јов 10:21, Псал. 31:12, Проп. 8:10
13. Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

14. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

15. Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
Јов 6:4, Иса. 53:8, Дан. 9:26
16. Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

17. Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Псал. 17:11, Псал. 118:11
18. Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

петак, 5. јун 2026.

Приче Соломунове 30

1. Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.

2. Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
Псал. 73:22
3. Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.

4. Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
Јов 26:8, Јов 38:4, Јов 38:9, Јован 3:13
5. Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
Псал. 12:6, Псал. 18:30, Псал. 84:11
6. Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
5 Мој. 4:2, Откр. 22:18
7. За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:

8. Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
Мат. 6:11
9. Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
5 Мој. 8:12, Нем. 9:25, Ос. 13:6
10. Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.

11. Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.

Покровитељ цртежа на Патреону: Ренди Б.
Датум: 6. јун 2026.

12. Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.

13. Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.

14. Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.

15. Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:

16. Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста.
Приче 27:20, Авак. 2:5
17. Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
1 Мој. 9:22, 3 Мој. 20:9
18. Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:

19. Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.

20. Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.

21. Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:

22. Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
Приче 19:10, Проп. 10:7
23. Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.

24. Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:

25. Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
Приче 6:6
26. Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
3 Мој. 11:5, Псал. 104:18
27. Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
Јоило 2:7
28. Паук, који рукама ради и у царским је дворима.

29. Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:

30. Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,

31. Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.

32. Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
Проп. 8:3, Мих. 7:16, Рим. 3:19
33. Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.

Левитска 13

1. Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:

2. Човек у кога би на кожи тела његовог био оток или краста или бубуљица, и било би на кожи тела његовог налик на губу, нека се доведе к Арону свештенику или ка коме сину његовом свештенику.
3 Мој. 10:10, 5 Мој. 17:8, 5 Мој. 24:8, 5 Мој. 28:27, Иса. 3:17, Језек. 22:26, Лука 17:11, Јован 13:8
3. И нека свештеник види бољетицу на кожи тела његовог; ако длака на бољетици буде побелела и бољетица буде на очи нижа од остале коже тела његовог, онда је губа; па кад га види свештеник прогласиће га да је нечист.

4. Ако ли буде бела бубуљица на кожи тела његовог и не буде на очи нижа од остале коже нити длака на њој побелела, онда нека затвори свештеник за седам дана човека са таквом бољетицом.

5. А седмог дана нека види свештеник; ако опази да је бољетица остала како је била и није се даље разишла по кожи, нека га затвори свештеник опет за седам дана.

6. И нека га свештеник опет види седмог дана, па ако опази да се бољетица смањила и није се даље разишла по кожи; краста је; и он нека опере хаљине своје и биће чист.
3 Мој. 11:25, 3 Мој. 14:8
7. Ако ли се даље рашири краста по кожи његовој, пошто га свештеник види и прогласи да је чист, наново нека се покаже свештенику;

8. Ако види свештеник да се краста раширила по кожи његовој, прогласиће свештеник да је нечист; губа је.
2 Сам. 3:29
9. Кад је губа на човеку, нека га доведу к свештенику.
2 Цар. 5:3
10. И свештеник нека га види; ако буде бео оток на кожи и длака буде побелела, ако би и здраво месо било на отоку,
4 Мој. 12:10, 4 Мој. 12:12, 2 Цар. 5:27, 2 Дн. 26:19, Лука 5:14, Лука 17:14
11. Губа је застарела на кожи тела његовог; зато ће га свештеник прогласити да је нечист, и неће га затворити, јер је нечист.

12. Ако ли се губа изаспе по кожи и покрије сву кожу човеку од главе до пете, где би год свештеник очима погледао,

13. Кад свештеник види да је губа покрила сву кожу на њему, прогласиће да је човек чист, јер је све побелело, па је чист.

14. Али ако се покаже на њему дивље месо, биће нечист.

15. Па кад свештеник види дивље месо, прогласиће га да је нечист; оно је дивље месо нечисто, губа је.
5 Мој. 24:8
16. А кад би се дивље месо променило и побелело, нека дође к свештенику.
Лука 5:12
17. И кад види свештеник да је бољетица побелела, свештеник ће прогласити да је чист, чист је.
5 Мој. 32:39, Псал. 147:3
18. Кад у кога на кожи буде чир, па прође,
2 Мој. 9:9, 2 Мој. 15:26, 5 Мој. 28:27, 2 Цар. 20:7, Јов 2:7, Псал. 38:3, Иса. 38:21
19. А после на месту где је био чир изађе оток бео или бубуљица бела и црвенкаста, нека се покаже свештенику.

20. Ако свештеник види да је на очи нижа од остале коже и длака на њој побелела, прогласиће га свештеник да је нечист, губа је, изашла је из чира.

21. Ако ли свештеник гледајући види да није длака на њој побелела нити је нижа од коже, него се смањила, онда ће га затворити свештеник за седам дана.

22. Ако се рашири по кожи, онда ће га свештеник прогласити да је нечист; болест је.

23. Ако ли остане на свом месту бубуљица и не рашири се, ожиљак је од чира; зато ће га свештеник прогласити да је чист.
Приче 28:13, Лука 5:14, Лука 17:14, 1 Кор. 5:5, Гал. 6:1, 1 Пет. 4:2
24. Ако се ко по кожи ожеже огњем, па пошто се залечи остане бубуљица бела и црвенкаста или само бела,

25. Нека га види свештеник; ако длака на бубуљици буде побелела и ако на очи буде нижа него кожа, губа је, изашла је из ожеглине; зато ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.
3 Мој. 4:6, 4 Мој. 12:10, 2 Сам. 3:29, 2 Цар. 5:27, 2 Дн. 26:19, Лука 5:12
26. Ако ли свештеник види да на бубуљици нема беле длаке нити је нижа од коже, него се смањила, затвориће га за седам дана.

27. Па ће је седмог дана погледати свештеник; ако се буде раширила по кожи, тада ће га свештеник прогласити да је нечист; губа је.
3 Мој. 10:10, Јер. 15:19, Језек. 22:26
28. Ако ли бубуљица буде остала на свом месту, и не буде се раширила по кожи, него се смањила, онда је рана од тога што се ожегао; зато ће га свештеник прогласити да је чист, јер је ожиљак од ожеглине.

29. Ако у човека или у жене буде бољетица на глави или на бради,

30. Свештеник нека види бољетицу; ако на очи буде нижа од остале коже и на њој длака жућкаста и танка, свештеник ће прогласити да је нечист; оспа је, губа на глави или на бради;
5 Мој. 24:8, 5 Мој. 28:27, Иса. 3:17, Мал. 2:7, 1 Кор. 12:9
31. А кад свештеник види бољетицу, и опази да на очи није нижа од остале коже и да нема на њој црне длаке, тада ће затворити свештеник за седам дана оног на коме је оспа.

32. Па кад свештеник седми дан види, а оспа се није даље разишла нити длака на њој пожутела, нити је на очи оспа нижа од коже,

33. Тада нека се обрије, али оспу да не обрије, и свештеник нека затвори још за седам дана оног на коме је оспа.
Јов 1:20, Рим. 8:13
34. И седмог дана нека свештеник опет види оспу; ако опази да се оспа није даље разишла по кожи нити је на очи нижа од остале коже, тада ће га прогласити свештеник да је чист, па нека опере хаљине своје, и биће чист.

35. Ако ли се рашири оспа по кожи, пошто буде проглашен да је чист,

36. Тада нека га види свештеник; ако се буде раширила оспа по кожи, нека више не гледа свештеник има ли жутих длака; нечист је.

37. Ако ли опази да је оспа остала где је била и да је црна длака израсла по њој, залечила се оспа, чист је, и свештеник ће прогласити да је чист.
3 Мој. 10:10, Јер. 15:19, Језек. 22:26, Језек. 44:23
38. Кад у човека или у жене буду бубуљице по кожи тела њиховог, бубуљице беле,

39. Свештеник нека види; ако на кожи тела његовог буду беле бубуљице мале, бела је оспа, изашла по кожи, чист је.

Покровитељ цртежа на Патреону: Клејтон Ор
Датум: 5. јун 2026.

40. Коме опадне коса с главе, ћелав је, чист је.
Иса. 15:2, Амос 8:10
41. Ако му спреда опадне коса с главе, пола је ћелав, и чист је.

42. Кад на глави сасвим ћелавој или пола ћелавој буде бела и црвенкаста бољетица, губа је, изашла на глави свој ћелавој или пола ћелавој.

43. И нека га види свештеник; ако опази да је бео и црвенкаст оток на глави свој ћелавој или пола ћелавој налик на губу по кожи осталог тела,
3 Мој. 10:10, Језек. 22:26
44. Човек је губав, нечист је, и свештеник ће га прогласити да је нечист; губа му је на глави.

45. А губавац на коме је та болест, нека иде у хаљинама раздртим и гологлав, и уста нека застре, и нека виче: Нечист, нечист.
1 Цар. 8:37, Јов 39:37, Јов 42:6, Псал. 61:1, Псал. 72:12, Иса. 6:5, Плач 4:15, Језек. 24:17, Језек. 24:22, Мих. 3:7, Лука 17:12, Откр. 21:4
46. Докле је год болест на њему, нека буде нечист; нечист је, нека живи сам, иза логора нека му буде стан.
4 Мој. 5:2, 4 Мој. 12:14, 2 Цар. 7:3, 2 Дн. 26:21, Лука 17:12, 1 Кор. 5:5, 2 Сол. 3:6, Јевр. 12:15
47. И ако на хаљини буде губа, на хаљини вуненој или ланеној,
3 Мој. 14:55, Иса. 59:6, Језек. 16:16, Зах. 3:4, Рим. 1:21, Рим. 13:12, Јуда 1:23
48. Или на основи или на поучици од лана или од вуне, или на кожи, или на чем год од коже,

49. И ако бољетица буде зеленкаста или црвенкаста на хаљини или на кожи или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је, и нека се покаже свештенику.

50. И кад види свештеник болест, нека затвори за седам дана ствар на којој је губа.
Јер. 15:19, Језек. 44:23
51. И седмог дана ако види да се даље разишла болест по хаљини или по основи или по поучици или по кожи или по чему год од коже, љута је губа болест, она ствар је нечиста.
3 Мој. 14:44, Језек. 16:43
52. Зато нека спали ону хаљину или основу или поучицу од вуне или од лана, или шта год буде од коже, на чем буде болест; јер је љута губа, огњем нека се спали.

53. Ако ли опази свештеник да се болест није разишла по хаљини или по основи или по поучици, или по чему год од коже,

54. Тада нека заповеди свештеник да се опере оно на чем је болест, па онда нека затвори опет за седам дана.

55. Па нека види свештеник пошто се опере ствар на којој је болест, и ако опази да болест није променила боје своје, ако се и не буде даље разишла, ствар је нечиста, спали је огњем; јер је љута губа на горњој или на доњој страни.

56. Ако ли види свештеник да се место смањило пошто је опрано, онда нека откине од хаљине или од коже или од основе или од поучице.

57. Ако ли се опет покаже на хаљини или на основи или на поучици или на чем год од коже, губа је која се шири, огњем спали оно на чем буде.

58. А хаљину или основу или поучицу или шта му драго од коже, кад опереш па отиде с њега та болест, опери још једном, и биће чисто.

59. Ово је закон за губу на хаљини вуненој или ланеној, или на основи или на поучици, или на чем год од коже, како се може знати је ли шта чисто или нечисто.