Библија

Become a Patron!

Цртана Библија је пројекат у којем једна особа покушава да илуструје целу Библију користећи (махом) традиционалне технике, попут бојици, туша, акварела, темпере и слично. Цртежи се заснивају на православној иконографији. Овај труд омогућавају многи покровитељи на различитим платформама чија ми донације омогућавају да посветим више времена илустрацијама.

Ако књига Библије или поглавље унутар ње имају линк, то значи да те књиге и поглавља садрже у соби оригиналне илустрације. Ознака 100% испред поглавља означава да је цело поглавље илустровано.

Слике са овог блога можете да користите по слободном нахођењу. Ако слике користите у комерцијалне сврхе, размотрите да донирате пројекат.

Временом се овај пројекат значајно развијао. Сада укључује нове технике (у почетку су то биле само бојице), али сада има свој YouTube канал (где коментаришем различите аспекте православне духовности), као и стрип. И канал и стрип су промотиви алати за библијске илустрације, иако се канал показао популарнијим. Сва три пројекта (илустрације, канал и стрип) су ту за изградњу Цркве и у славу Пресвете и Животворне Тројице. Амин!

СТАРИ ЗАВЕТ

Књига Постања

Kњига Изласка

Књига Левитска

Књига Бројева

Књига Поновљених закона

Исус Навин

Судије

Рута

Прва Самуилова

Друга Самуилова

Прва Царевима

Друга Царевима

Прва Дневника

Друга дневника
Прва Јездрина

Друга Јездрина
Трећа Јездирина
Четврта Јездирина

Немија

Товит

Јудита

Јестира

Прва књига Макавеја

Друга књига Макавеја

Трећа књига Макавеја

Псалтир

Јов

Приче Соломунове

Проповедник

Песма над Песмама

Премудрости Соломунове

Премудрости Сирахове

Осија

Амос

Микеј

Јоило

Авдија

Јона

Наум

Авакум

Софонија

Агеј

Захарија

Малахија

Исаија

Јеремија

Варух

Плач Јеремијин

Посланица Јеремијна

Језекиљ

Данило

НОВИ ЗАВЕТ

Свето Јеванђеље по Матеју

Свето Јеванђеље по Марку

Свето Јеванђеље по Луки

Свето Јеванђеље по Јовану

Дела Апостолска

Римљанима

Прва Коринћанима

Друга Коринћанима

Галатима

Ефесцима

Филипљанима

Колошанима

Прва Солуњанима

Друга Солуњанима

Прва Тимотеју

2. Tимотеју

Титу

Филимону

Јеврејима

Јаковљева

Прва Петрова

Друга Петрова

Прва Јованова

Друга Јованова

Трећа Јованова

Јудина (YT)

Откривење

УКУПНО ИЛУСТРОВАНИХ ПОГЛАВЉА

14 / 1377

OСТАЛО

Јутуб канал

Донатори и сарадници

Репортажа на Светигори о нашем Јутуб каналу

ДРУГЕ ВЕРЗИЈЕ

Енглески / English

Немачки / Deutsch

1. Јованова 4

1. Љубазни! Не верујте сваком духу, него кушајте духове јесу ли од Бога; јер многи лажни пророци изиђоше на свет.

1 Цар. 18:24, Јер. 14:14, Јер. 23:21, Јер. 28:9, Мат. 24:5, 1 Кор. 12:10, 1 Кор. 14:32

2. По овом познајте Духа Божијег, и духа лажног; сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је;

1 Кор. 12:3, 1 Јов. 5:1

3. А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за ког чусте да ће доћи, и сад је већ на свету.

Покровитељ цртежа на Патреону: Су Вилијамс
Датум: 12. јул 2026.

4. Ви сте од Бога, дечице, и надвладасте их, јер је већи који је у вама неголи који је на свету.

5. Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша.

Лука 6:26, Јован 3:31, Јован 15:19

6. Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, а који није од Бога не слуша нас. По овом познајемо духа истине и духа преваре.

Иса. 8:20, Јован 8:47, Јован 10:27, 1 Кор. 14:37, 2 Кор. 10:7, 2 Сол. 1:8

7. Љубазни! Да љубимо један другог; јер је љубав од Бога, и сваки који има љубав од Бога је рођен, и познаје Бога.

8. А који нема љубави не позна Бога; јер је Бог љубав.

2 Мој. 34:6, Мих. 7:18

9. По том се показа љубав Божија к нама што Бог Сина свог Јединородног посла на свет да живимо кроза Њ.

10. У овом је љубав не да ми показасмо љубав к Богу, него да Он показа љубав к нама, и посла Сина свог да очисти грехе наше.

Јован 15:16, Титу 3:4

11. Љубазни! Кад је овако Бог показао љубав к нама, и ми смо дужни љубити један другог.

12. Бога нико не виде никад: ако имамо љубав међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама.

2 Мој. 33:20, 1 Тим. 6:16

13. По том дознајемо да у Њему стојимо, и Он у нама, што нам је дао од Духа свог.

Јован 10:38

14. И ми видесмо и сведочимо да Отац посла Сина да се спасе свет.

Јован 1:14, Јован 3:17

15. Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.

Рим. 10:9

16. И ми познасмо и веровасмо љубав коју Бог има к нама. Бог је љубав, и који стоји у љубави, у Богу стоји и Бог у њему стоји.

17. Тим се љубав у нама савршује да имамо слободу на дан судни; јер као што је Он и ми смо на свету овом.

Јаков 2:13, 1 Јов. 2:28, 1 Јов. 3:3

18. У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер страх има муку. А ко се боји није савршен у љубави.

19. Да имамо ми љубав к Њему, јер Он најпре показа љубав к нама.

20. Ако ко рече: Ја љубим Бога, а мрзи на брата свог, лажа је; јер који не љуби брата свог, кога види, како може љубити Бога, кога не види?

21. И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога да љуби и брата свог.

Претходна глава   1. Joванова   Следећа глава

Поновљени закони 8

1. Држите и творите све заповести које вам ја заповедам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наследили.

2. И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповести Његове или нећеш.

2 Дн. 32:31, Псал. 136:16, Амос 2:10, Јован 2:25

3. И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном за коју ти ниси знао ни оци твоји, да би ти показао да човек не живи о самом хлебу него о свему што излази из уста Господњих.

2 Мој. 16:2, 5 Мој. 29:6, Псал. 78:24, Псал. 104:29, Мат. 4:4, 1 Кор. 10:3, Јевр. 13:5

4. Одело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за ових четрдесет година;

5 Мој. 29:5, Нем. 9:21

5. Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човек гаји своје дете.

Псал. 89:32, Приче 3:12, Јевр. 12:5, Откр. 3:19

6. И држи заповести Господа Бога свог ходећи путевима Његовим и бојећи се Њега.

Покровитељ цртежа на Патреону: Никола Ненадовић
Датум: 9. јул 2026.

7. Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима;

8. У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом;

9. У земљу где нећеш сиротињски јести хлеба, где ти неће ништа недостајати; у земљу где је камење гвожђе и где ћеш из брда њених сећи бронзу.

10. Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога свог за добру земљу коју ти да.

Псал. 103:2, 1 Кор. 10:31, 1 Тим. 4:3

11. И чувај се да не заборавиш Господа Бога свог бацивши у немар заповести Његове и законе Његове и уредбе Његове, које ти ја заповедам данас.

12. И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живети, и кад се говеда твоја и овце твоје наплоде,

5 Мој. 8:10, Приче 30:9

13. И кад ти се намножи сребро и злато, и шта год имаш кад ти се намножи,

14. Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога свог, који те је извео из земље мисирске, из куће ропске;

Псал. 106:21, 1 Кор. 4:7

15. Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне где живе змије ватрене и скорпије, где је суша, а нема воде; који ти је извео воду из тврдог камена;

4 Мој. 20:11, 4 Мој. 21:6, Јов 28:9, Иса. 63:12, Ос. 13:5

16. Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпосле да би ти добро учинио.

2 Мој. 16:15, Јер. 24:5, Рим. 8:28, 2 Кор. 4:17, Јевр. 12:11, 1 Пет. 1:7

17. Нити говори у срцу свом; моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо.

5 Мој. 9:4

18. Него се опомињи Господа Бога свог; јер ти Он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас.

Приче 10:22, Ос. 2:8

19. Ако ли заборавиш Господа Бога свог, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, сведочим вам данас да ћете зацело пропасти.

20. Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте глас Господа Бога свог.

Претходна глава   Поновљени закони   Следећа глава

1. Царевима 1

 Покровитељ цртежа на Патреону: Ренди Б.
Датум: 19. јун 2026.

1. А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.

2. Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.

1 Сам. 16:21, Јест. 2:2

3. И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.

Ис.Н. 19:18, 1 Цар. 2:17

4. А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.

1 Мој. 4:1

5. А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.

5 Мој. 17:16, 2 Сам. 3:4

6. И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.

1 Сам. 3:13, 2 Сам. 3:3

7. И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.

2 Сам. 20:25, 1 Цар. 2:22, 1 Цар. 2:28

8. Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.

2 Сам. 23:8, 1 Цар. 4:18

9. Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;

1 Цар. 1:19, 1 Цар. 1:41

10. Али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.

Откр. 13:13

11. Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.

2 Сам. 3:4

12. Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.

Приче 11:14

13. Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?

1 Дн. 22:9

14. И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.

15. И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.

16. И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?

17. А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.

1 Мој. 18:12, Ефес. 5:33

18. А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.

19. Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.

20. Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.

21. Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.

22. И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.

23. И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.

24. И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?

25. Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.

26. Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.

27. Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.

28. А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.

29. Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,

1 Мој. 48:16, Суд. 8:19, 1 Сам. 14:39, 1 Сам. 25:34, 2 Сам. 4:9, 1 Цар. 17:1, 2 Цар. 4:30, Псал. 19:14, Псал. 31:5, Псал. 31:7, Псал. 34:19, Псал. 34:22, Псал. 71:23, Псал. 103:1, Псал. 103:4, Плач 3:58

30. Како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.

31. Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!

Нем. 2:3, Дан. 2:4

32. Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.

33. А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;

2 Сам. 20:6, 1 Дн. 23:1, 2 Дн. 32:30, Јест. 6:8

34. И нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!

1 Сам. 10:1, 1 Сам. 16:3, 1 Сам. 16:12, 2 Сам. 2:4, 2 Сам. 5:3, 2 Сам. 15:10, 1 Цар. 1:44, 1 Цар. 19:16, 2 Цар. 9:3, 2 Цар. 9:13, Мар. 11:9

35. Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.

36. А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.

5 Мој. 27:15, Јер. 11:5, Мат. 6:13

37. Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.

5 Мој. 2:7, Ис.Н. 1:5, Ис.Н. 1:17, 1 Сам. 20:13, 1 Цар. 8:57, 2 Цар. 2:9, 1 Дн. 28:20

38. И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.

2 Сам. 8:18

39. И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!

2 Мој. 30:23, 2 Мој. 30:25, 2 Мој. 30:32, 1 Сам. 10:1, 1 Сам. 10:24, 1 Цар. 1:34, 1 Дн. 29:22, Псал. 89:20

40. И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.

41. И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?

42. И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.

2 Сам. 18:27

43. А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.

44. Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.

45. И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.

46. И Соломун је већ сео на царски престо.

1 Дн. 29:23

47. И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.

1 Мој. 47:31

48. Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.

1 Цар. 3:6, Псал. 132:11

49. Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.

50. А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.

2 Мој. 21:14

51. И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.

52. А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.

5 Мој. 1:17, 1 Сам. 14:45, 2 Сам. 14:11, Дела 27:44

53. И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава

2. Самуилова 1

Покровитељ цртежа на Патреону: Сузан Вилијамс
Датум: 13. јун 2026.

1. А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,

2. Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.

1 Мој. 37:29, 4 Мој. 14:6, Ис.Н. 7:6, 1 Сам. 4:12, 2 Сам. 4:10, Јов 1:20, Дела 14:14

3. И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.

4. А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.

5. А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?

6. А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.

1 Сам. 31:1, 1 Сам. 31:6

7. А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.

8. А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.

9. А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.

10. И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.

Суд. 9:54

11. Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.

2 Сам. 3:31, 2 Дн. 34:27, Језд. 9:3

12. И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.

13. И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.

2 Сам. 4:10

14. Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?

4 Мој. 12:8, 1 Сам. 24:7, 1 Сам. 26:9, Псал. 105:15

15. И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.

1 Сам. 22:17, 2 Сам. 4:10

16. И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.

1 Сам. 26:9, Лука 19:22

17. Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,

18. И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:

Ис.Н. 10:13

19. Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?

2 Сам. 1:27

20. Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.

2 Мој. 15:20, 1 Сам. 18:6, 1 Сам. 31:4, 1 Сам. 31:9, Мих. 1:10

21. Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.

1 Сам. 10:1, Јов 3:3, Пес. 4:4

22. Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.

1 Сам. 18:4

23. Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.

Суд. 14:18

24. Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.

25. Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!

26. Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.

1 Сам. 18:1, 1 Сам. 18:3, 1 Сам. 19:2

27. Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!

Претходна глава   2. Самуилова   Следећа глава

1. Самуилова 1

1. Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 10. јун 2026.

2. И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.

3. И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.

5 Мој. 12:5, Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31

4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

5. Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.

1 Мој. 30:2

6. И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Лука 1:25

7. Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.

2 Мој. 23:14, 5 Мој. 16:16

8. А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?

Рута 4:15

9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.

1 Сам. 3:3, 1 Сам. 4:13

10. И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Јов 7:11

11. И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

1 Мој. 8:1, 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 29:32, 2 Мој. 4:31, 4 Мој. 6:5, 4 Мој. 21:2, 1 Сам. 1:22, 1 Сам. 1:27, 2 Сам. 16:12, Псал. 132:1

12. И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.

13. Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.

14. Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.

15. Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.

Псал. 62:8

16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.

2 Кор. 6:15

17. Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.

Суд. 18:6, 1 Сам. 25:35, Псал. 20:4

18. А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.

1 Мој. 33:15, Проп. 9:7, Јован 16:24

19. И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.

1 Мој. 30:22, 1 Сам. 7:17

20. И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.

21. Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.

22. Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.

1 Сам. 2:11, Лука 2:22

23. И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.

4 Мој. 30:8, 2 Сам. 7:25

24. А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.

5 Мој. 12:5

25. И заклаше теле и доведоше дете к Илију.

26. И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.

27. Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.

Мат. 7:7

28. Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.

Претходна глава   1. Самуилова   Следећа глава

Псалам 87.

1. Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

2. Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

3. Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

Јов 33:22, Псал. 25:17, Псал. 107:18, Иса. 38:10

4. Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

4 Мој. 12:12

5. Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. јун 2026.

6. Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

Језек. 26:20, Јона 2:4

7. Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

8. Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

Псал. 31:11

9. Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

10. Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

11. Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

12. Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

Јов 10:21, Псал. 31:12, Проп. 8:10

13. Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

14. Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

15. Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

Јов 6:4, Иса. 53:8, Дан. 9:26

16. Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

17. Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

Псал. 17:11, Псал. 118:11

18. Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам