ЗАШТО си, Боже, одбацио (нас) до краја,
разгњеви се јарост Твоја на овце паше Твоје?
Опомени се сабора (народа) Твога, којег си стекао од почетка,
избавио си жезал наслеђа Твога,
ову гору Сион, на којој си се настанио.
Дигни руке Твоје на охолости њихове до краја,
колико злозамисли непријатељ на Светиње Твоје.
И хваљаху се они који Те мрзе усред празника Твога,
поставише знамења своја (као) знаке, и не познаше.
Као на горњем излазу,
као у шуми дрвећа исекоше секирама врата њезина,
заједно сечивом и брадвом њу разрушише.
Запалише огњем Светилиште Твоје,
на земљу оскврнише насеље Имена Твога.
Рекоше у срцу своме сродници њихови заједно:
Ходите да укинемо све празнике Божије са земље.
Знаке њихове не видесмо,
нема више пророка (код њих), и нас неће више познати.
Докле ће, Боже, да вређа непријатељ,
да раздражује противник Име Твоје до краја?
Зашто одвраћаш руку Твоју
и десницу Твоју изсред наручја Твога до краја?
А Бог је Цар наш пре векова,
учини спасење посред земље.
Ти си утврдио силом Твојом море,
Ти си сатро главе змајева у води.
Ти си згазио главу змије,
дао си је за јело народима Етиопским.
Ти си отворио изворе и потоке,
Ти си исушио реке Итамске.
Донатор цртежа на Патреону: Овде |
16. Твој је дан и Твоја је ноћ,
Ти си уредио светлост и сунце.
17. Ти си створио све пределе земље,
лето и пролеће Ти си их саздао.
Сети се овога: непријатељ је ружио Господа,
и народ безуман раздражи Име Твоје.
Немој предати зверима душу која се исповеда Теби,
душе убогих Твојих не заборави до краја.
Погледај на завет Твој,
јер се испунише тамна места земље кућама безакоња.
Да се не врати унижени постиђен,
сиромах и убоги хвалиће Име Твоје.
Устани, Боже, суди парбу Твоју;
опомени се ружења Твога од безумника сав дан.
Не заборави глас молитвеника Твојих;
гордост мрзитеља Твојих узиђе за свагда (преда Те).
Ти си уредио светлост и сунце.
17. Ти си створио све пределе земље,
лето и пролеће Ти си их саздао.
Сети се овога: непријатељ је ружио Господа,
и народ безуман раздражи Име Твоје.
Немој предати зверима душу која се исповеда Теби,
душе убогих Твојих не заборави до краја.
Погледај на завет Твој,
јер се испунише тамна места земље кућама безакоња.
Да се не врати унижени постиђен,
сиромах и убоги хвалиће Име Твоје.
Устани, Боже, суди парбу Твоју;
опомени се ружења Твога од безумника сав дан.
Не заборави глас молитвеника Твојих;
гордост мрзитеља Твојих узиђе за свагда (преда Те).
Претходни псалам Псалтир Следећи псалам
Нема коментара:
Постави коментар