И имам кључеве од смрти и од пакла.
Претходни стих Откривење 1 Следећи стих
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Данијела Керолеса
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Данијела Керолеса
субота, 30. децембар 2017.
недеља, 17. децембар 2017.
Откривење 1:5-6
И од Исуса Христа, који је Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од грeха наших крвљу својом, и учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу својему, њему слава и моћ у векове векова. Амин.
Претходни стих Откривење 1 Следећи стих
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Дана Брејтунга
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Дана Брејтунга
Откривење 1
1. Откривење Исуса Христа, које њему даде Бог, да покаже слугама својим шта се има збити ускоро; и објави га пославши га преко анђела својега слуги својему Јовану,
2. Који посвједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, све што видје.
3. Блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчанства, и чувају оно што је написано у њему, јер вријеме је близу.
4. Од Јована на седам Цркава које су у Азији: Благодат вам и мир од Бога, Који јесте и Који бјеше и Који долази; и од седам духова, који су пред пријестолом његовим;
5. | И од Исуса Христа, који је Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од грeха наших крвљу својом,
6. И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу својему, њему слава и моћ у векове векова. Амин.
7. | Ево, Он долази са облацима, и угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска. Да! Амин.
8. Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и Који бјеше и Који долази, Сведржитељ.
9. Ја, Јован, брат ваш и заједничар у невољи и царству и трпљењу у Исусу Христу, бијах на острву званом Патмос због ријечи Божије и свједочења за Исуса Христа.
10. Бијах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба, који говораше:
11. Што видиш напиши у књигу, и пошаљи на седам Цркава: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
12. И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазрјевши се видјех седам свијећњака златних,
13. И усред седам свијећњака Некога налик на Сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним.
14. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег, и очи његове као пламен огњени;
15. И ноге његове као сјајни бакар кад се зажари у пећи; и глас његов као хука великих вода.
16. И имаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његових излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бјеше као сунце што сија у сили својој.
17. И кад га видјех, падох к ногама његовим као мртав, и Он положи десну руку своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Посљедњи
18. И Живи; и бијах мртав и ево жив сам у вијекове вијекова, | и имам кључеве од смрти и од пакла.
19. | Напиши, дакле, што си видио, и што јесте и што ће бити послије овога:
20. Тајну седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијећњака златних. Седам звијезда јесу анђели седам Цркава, а седам свијећњака јесу седам Цркава.
2. Који посвједочи ријеч Божију и свједочанство Исуса Христа, све што видје.
3. Блажен је онај који чита и они који слушају ријечи пророчанства, и чувају оно што је написано у њему, јер вријеме је близу.
4. Од Јована на седам Цркава које су у Азији: Благодат вам и мир од Бога, Који јесте и Који бјеше и Који долази; и од седам духова, који су пред пријестолом његовим;
5. | И од Исуса Христа, који је Сведок верни, Првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Ономе који нас љуби и опра нас од грeха наших крвљу својом,
6. И учини нас царством, свештеницима Богу и Оцу својему, њему слава и моћ у векове векова. Амин.
7. | Ево, Он долази са облацима, и угледаће га свако око, и они који га прободоше; и заплакаће због њега сва племена земаљска. Да! Амин.
8. Ја сам Алфа и Омега, говори Господ Бог, Који јесте и Који бјеше и Који долази, Сведржитељ.
9. Ја, Јован, брат ваш и заједничар у невољи и царству и трпљењу у Исусу Христу, бијах на острву званом Патмос због ријечи Божије и свједочења за Исуса Христа.
10. Бијах у Духу у дан Господњи, чух глас иза себе силан као труба, који говораше:
11. Што видиш напиши у књигу, и пошаљи на седам Цркава: у Ефес, и у Смирну, и у Пергам, и у Тијатиру, и у Сард, и у Филаделфију, и у Лаодикију.
12. И обазрех се онамо да видим глас који говораше са мном, и обазрјевши се видјех седам свијећњака златних,
13. И усред седам свијећњака Некога налик на Сина човјечијега, обучена у дугачку хаљину, и опасана по прсима појасом златним.
14. А глава његова и коса бијаше бијела као бијела вуна, као снијег, и очи његове као пламен огњени;
15. И ноге његове као сјајни бакар кад се зажари у пећи; и глас његов као хука великих вода.
16. И имаше у својој десној руци седам звијезда, и из уста његових излажаше мач оштар с обје стране, и лице његово бјеше као сунце што сија у сили својој.
17. И кад га видјех, падох к ногама његовим као мртав, и Он положи десну руку своју на ме, говорећи: Не бој се, ја сам Први и Посљедњи
18. И Живи; и бијах мртав и ево жив сам у вијекове вијекова, | и имам кључеве од смрти и од пакла.
19. | Напиши, дакле, што си видио, и што јесте и што ће бити послије овога:
20. Тајну седам звијезда које си видио на десници мојој, и седам свијећњака златних. Седам звијезда јесу анђели седам Цркава, а седам свијећњака јесу седам Цркава.
четвртак, 7. децембар 2017.
понедељак, 4. децембар 2017.
Римљанима 3:11-12
Нема онога који разуме, нема онога који тражи Бога.
Сви застранише и заједно неваљали посташе:
нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
Претходни стих Римљанима 3 Следећи стих
Овај цртеж је настао великодушном донацијом о. Бранка Босанчића
Римљанима 3
1. Какво је, дакле, преимућство Јудејца, или каква је корист обрезања?
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.
3. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?
4. Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.
6. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?
7. Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?
8. И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.
10. Као што је написано: Нема ниједног праведног,
11. | Нема онога који разуме, нема онога који тражи Бога.
12. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
13. | Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
15. | Ноге су им брзе да пролијевају крв.
16. Пустош и биједа је на путевима њиховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;
20. Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.
21. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;
22. И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.
23. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,
24. А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,
25. Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,
26. У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
27. Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.
28. Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.
29. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.
2. Много у сваком погледу. Прво, што су им повјерене ријечи Божије.
3. Јер шта ако неки не вјероваше? Зар ће њихово невјеровање вјеру Божију укинути?
4. Никако! Него, нека је Бог истинит, а човјек је сваки лажа, као што је написано: Да се оправдаш у ријечима својим и да побиједиш када ти суде.
5. Ако ли наша неправда објављује Божију праведност, шта ћемо рећи? Зар је Бог неправедан када показује гњев? Као човјек говорим.
6. Никако! Јер како би онда Бог могао судити свијету?
7. Јер ако се истина Божија кроз моју лаж показа обилно на славу Његову, зашто још и ја као грјешник да будем осуђен?
8. И зар ћемо, као што нас грде и као што кажу неки да ми говоримо, чинити зло да дође добро? Њихова је осуда праведна.
9. Шта, дакле? Имамо ли предност? Никако! Јер претходно доказасмо да су и Јудејци и Јелини сви под гријехом.
10. Као што је написано: Нема ниједног праведног,
11. | Нема онога који разуме, нема онога који тражи Бога.
12. Сви застранише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема баш ниједнога.
13. | Њихово је грло гроб отворен, језицима својим вараху, отров је аспидин под уснама њиховим.
14. Уста су им пуна клетве и горчине.
15. | Ноге су им брзе да пролијевају крв.
16. Пустош и биједа је на путевима њиховим;
17. И пута мирног не познаше.
18. Нема страха Божијега пред очима њиховим.
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затворе, и сав свијет да буде крив Богу;
20. Јер дјелима закона ни једно тијело неће се оправдати пред њим; јер кроз закон долази познање гријеха.
21. А сада се без закона јавила правда Божија, посвједочена од Закона и Пророка;
22. И то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују, јер нема разлике.
23. Јер сви сагријешише и лишени су славе Божије,
24. А оправдавају се даром, благодаћу његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу,
25. Којега одреди Бог да буде крвљу својом жртва помирења кроз вјеру, да покаже правду своју опроштењем пређашњих гријеха,
26. У дуготрпљењу Божијем, да се покаже правда његова у садашње вријеме, да је Он праведан и да оправдава онога који је од вјере Исусове.
27. Гдје је, дакле, хвалисање? Искључено је. Каквим законом? Да ли законом дјела? Не, него законом вјере.
28. Мислимо, дакле, да ће се човјек оправдати вјером без дјела закона.
29. Или је Бог само Јудејаца, а не и незнабожаца? Да, и незнабожаца.
30. Јер један је Бог, који ће оправдати обрезање из вјере и необрезање вјером.
31. Укидамо ли, дакле, закон вјером? Никако! Него закон утврђујемо.
Претходна глава Посланица Римљанима Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
субота, 2. децембар 2017.
Псалам 52
За крај, за Маелет, поучан, Давидов. (сличан Пс. 13, МТ: Псалам 53)
1. Рече безумник у срцу своме: Нема Бога.
Распадоше се и згадише се у поступцима (својим);
нема га који чини добро, нема га ни једнога.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: О. Бранко Босанчић |
2. Господ с неба погледа на синове људске,
да види има ли који разуман, или који тражи Бога.
3. Сви застранише, уједно неваљали посташе;
нема га који чини добро, нема га ни једнога.
4. Неће ли познати сви који чине безакоње,
који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Господа не призваше.
5. Тамо се устрашише страха, где страха не беше;
јер бог разасу кости човекоугодника;
постидеше се, јер их Бог сатре.
6. Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево?
Када поврати Господ робље народа Свога,
Обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.
Претходни псалам Псалтир Следећи псалам
петак, 1. децембар 2017.
Псалам 13
За крај, Псалам Давидов. (МТ: Псалам 14)
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matt Chan |
1. Рече безумник у срцу своме: Нема Бога.
Распадоше се и згадише се у поступцима (својим);
нема га који чини добро, нема га ни једнога.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: о. Бранко Босанчић |
2. Господ с неба погледа на синове људске,
да види има ли који разуман, или који тражи Бога.
3. Сви застранише, уједно неваљали посташе;
нема га који чини добро, нема га ни једнога.
| (Гроб је отворен грло њихово, језицима својим лагаху,
отров аспидин је на уснама њиховим, којих су уста пуна клетве и горчине;
брзе су ноге њихове да пролију крв,
пустош и беда на путевима њиховим,
а пут мира не познаше.
Нема страха Божијег пред очима њиховим).
4. Неће ли познати сви који чине безакоње,
који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Господа не призваше.
5. Тамо се устрашише страха, где страха не беше;
јер је Господ у роду праведних.
6. Савет сиромаха посрамисте,
јер Господ је нада његова.
7. Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево?
Када поврати Господ робље народа Свога,
Обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.
Претходни псалам Псалтир Следећи псалам
среда, 22. новембар 2017.
Јован 3:16
Јер Бог тако заволе свијет да је Сина својега Једнорођенога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни.
субота, 11. новембар 2017.
недеља, 5. новембар 2017.
2. Коринћанима 2:15-16
Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају: jеднима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
Претходни стих 2. Коринћанима 2 Следећи стих
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца
Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца
2. Коринћанима 2
1. А ово одлучих у себи да вам опет не дођем у жалости.
2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично - да не претјерам - све вас.
6. Таквоме је довољно ово карање од многих;
7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.
9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.
12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.
14. А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;
15. | Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
17. | Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
2. Јер, ако вас ја жалостим, ко је тај који мене весели, ако не онај кога ја жалостим?
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас.
4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама.
5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него дјелимично - да не претјерам - све вас.
6. Таквоме је довољно ово карање од многих;
7. Тако да је, напротив, боље да опраштате и тјешите, како тај не би био савладан од превелике жалости.
8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему.
9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни.
10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа,
11. Да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намјере нису непознате.
12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу својему не нашавши Тита брата својега, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију.
14. А хвала Богу који нам свагда даје побједу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања својега на свакоме мјесту;
15. | Јер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
16. Једнима мирис смрти за смрт, а другима мирис живота за живот. А за ово ко је способан?
17. | Јер ми нисмо као они многи који тргују ријечју Божијом, него из искрености, као од Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
Претходна глава 2. Коринћанима Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
петак, 3. новембар 2017.
Псалам 42
Псалам Давидов.(МТ: Псалам 43)
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Anthony Cabrera Gonzales |
1. Суди ме, Боже, и расуди парбу моју од народа несветога,
од човека неправедног и лукавог избави ме.
2. Јер си Ти, Боже, утврђење моје; зашто си ме одбацио?
И зашто сетујући ходим, када (ме) тлачи непријатељ?
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Anthony Cabrera Gonzales |
3. Пошаљи светлост Твоју и истину Твоју;
оне ме упутише и одведоше на гору свету Твоју
и у насеља Твоја.
4. И ући ћу ка жртвенику Божијем,
Богу Који орадошћује младост моју;
исповедићу Те и хвалити на гуслама, Боже, Боже мој.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Anthony Cabrera Gonzales |
5. Зашто си жалосна, душо моја и зашто ме смућујеш?
Уздај се у Господа, јер ћу се исповедати Њему –
Спасењу лица мога и Богу моме.
Претходни псалам Псалтир Следећи псалам
четвртак, 2. новембар 2017.
Јуда 1:7
субота, 28. октобар 2017.
Бројеви 12
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
1. И стадоше викати Марија и Арон на Мојсија ради жене Мадијанке, којом се ожени, јер се ожени Мадијанком. 2. И рекоше: Зар је само преко Мојсија говорио Господ? Није ли говорио и преко нас? И то чу Господ.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
3. А Мојсије беше човек врло кротак мимо свих људи на земљи.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
4. И одмах рече Господ Мојсију и Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје. 5. Тада сиђе Господ у ступу од облака, стаде на вратима од шатора. И викну Арона и Марију, и дођоше обоје.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
6. И рече им: Чујте сада речи моје: пророк кад је међу вама, ја ћу му се Господ јављати у утвари и говорићу с њим у сну.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
7. Али није такав мој слуга Мојсије, који је веран у свем дому мом. 8. Њему говорим из уста к устима, и он ме гледа доиста, а не у тами нити у каквој прилици Господњој. Како се дакле не побојасте викати на слугу мог, на Мојсија?
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
9. И гнев се Господњи распали на њих, и Он отиде. 10. И облак се подиже са шатора; и гле, Марија беше губава, бела као снег. И Арон погледа Марију, а она губава. 11. Тада рече Арон Мојсију: Господару, молим те, не мећи на нас греха овог, јер лудо учинисмо и згрешисмо. 12. Немој да ова буде као мртво дете, коме је месо пола труло кад излази из утробе мајке своје. 13. И вапи Мојсије ка Господу говорећи: Боже, молим Ти се, исцели је. 14. А Господ одговори Мојсију: Да јој је отац њен пљунуо у лице, не би ли се стидела седам дана? Нека буде одлучена седам дана изван логора, а после нека буде опет примљена.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Matthew Arildsen |
15. Тако би Марија одлучена изван логора седам дана; и народ не пође оданде докле Марија не би опет примљена.
четвртак, 26. октобар 2017.
Јован 12:3
А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
Јован 12
1. А Исус на шест дана прије Пасхе дође у Витанију, гдје бјеше Лазар који умрије, кога он подиже из мртвих.
2. Ондје му пак зготовише вечеру, и Марта служаше, а Лазар бјеше један од оних што сјеђаху са њим за трпезом.
3. | А Марија, узевши литру правога нардова скупоценога мириса, помаза ноге Исусове, и обриса косом својом ноге његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. | Онда рече један од ученика његових, Јуда Симонов Искариотски, који га намјераваше издати:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста динара и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што му бјеше стало до сиромаха, него што бјеше лопов, и имаше кесу, и узимаше што се меташе у њу.
7. А Исус рече: Остави је! Она је то сачувала за дан мојега погреба;
8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9. Дознаде пак многи народ из Јудеје да је ондје и дођоше не само ради Исуса, него и да виде Лазара кога он подиже из мртвих.
10. А првосвештеници се договорише да и Лазара убију;
11. Јер многи од Јудејаца долажаху због њега и вјероваху у Исуса.
12. Сутрадан многи народ који бјеше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим,
13. Узеше гране од палми и изиђоше му у сретање и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!
14. А Исус нашавши магаре усједе на њега, као што је писано:
15. Не бој се, кћери Сионова, ево цар твој долази сједећи на магарету.
16. Али ово не разумјеше испрва ученици његови; него када се прослави Исус, онда се сјетише да ово бјеше за њега писано, и да му ово учинише.
17. А свједочаше народ који бјеше с њим када Лазара позва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Због тога му и изиђе народ у сретање, јер чу да је он учинио ово знамење.
19. А фарисеји рекоше међу собом: Видите како ништа не помаже. Ето, свијет оде за њим.
20. А бијаху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику.
21. Они, дакле, приступише Филипу, који бјеше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: Господине, хоћемо да видимо Исуса.
22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу.
23. А Исус им одговори говорећи: Дошао је час да се прослави Син Човјечији.
24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.
25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свијету сачуваће га за живот вјечни.
26. Ко мени служи, за мном нека иде, и гдје сам ја, ондје ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој.
27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај.
28. Оче, прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославих, и опет ћу прославити!
29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: Анђео ми је говорио.
30. Исус одговори и рече: Овај глас није био мене ради но вас ради.
31. Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.
32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.
33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умријети.
34. Народ му одговори: Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?
35. А Исус им рече: Још је мало времена свјетлост са вама; идите док свјетлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.
36. Док свјетлост имате вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости. Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
37. Јер иако је учинио толика знамења пред њима, не вјероваху у њега;
38. Да се испуни ријеч Исаије пророка који рече: Господе, ко вјерова проповједи нашој? И рука Господња коме се откри?
39. Зато не могаху вјеровати, јер опет рече Исаија:
40. Заслијепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумију, и не обрате се да их исцијелим.
41. Ово рече Исаија када видје славу његову и говораше о њему.
42. Али и од старјешина многи вјероваше у њега; но због фарисеја не признаваху, да не буду искључени из синагоге;
43. Јер завољеше више славу људску него славу Божију.
44. А Исус повика и рече: Ко вјерује у мене, не вјерује у мене, него у Онога који ме је послао.
45. И ко види мене, види Онога који ме је послао.
46. Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами.
47. И ко чује моје ријечи и не вјерује, ја му не судим; јер не дођох да судим свијету, него да спасем свијет.
48. Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.
49. Јер ја не говорих сам од себе, него Отац мој који ме посла, он ми даде заповијест шта да кажем и шта да говорим.
50. И знам да је заповијест његова живот вјечни. Што год, дакле, ја говорим, онако говорим како ми је рекао Отац.
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Пријавите се на:
Постови (Atom)