Јеврејима 4

1. Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

4 Мој. 14:34, Псал. 95:11

2. Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.

Рим. 3:3

3. Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

5 Мој. 3:20, 5 Мој. 12:9, Псал. 95:11, Јевр. 9:26

Донатор цртежа на Патреону: Овде

4. Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.

5. И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

6. Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

Јевр. 3:19

7. Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.

Псал. 95:7

8. Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

9. Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

Језек. 46:1

10. Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

Језек. 46:1

11. Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

12. Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

Псал. 147:15, Иса. 49:2, Јер. 23:29, Лука 2:35, 1 Кор. 14:24, Откр. 1:16

13. И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

14. Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.

15. Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.

Иса. 53:3, Дан. 9:24, Лука 22:28, 2 Кор. 5:21, 1 Пет. 2:22, 1 Јов. 3:5

16. Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.

Претходна глава   Јеврејима   Следећа глава

Исаија 45

1. Овако говори Господ помазанику свом Киру, кога држим за десницу, да оборим пред њим народе и цареве распашем, да се отварају врата пред њим и да не буду врата затворена:

Псал. 73:23, Иса. 41:2, Иса. 41:13, Језек. 30:24, Дан. 8:4, Мих. 2:13, Наум 2:6, Наум 3:13

2. Ја ћу ићи пред тобом, и путеве неравне поравнићу, врата бронзана разбићу и преворнице гвоздене сломићу.

Псал. 107:16, Мих. 2:13

3. И даћу ти благо тајно и богатство сакривено, да познаш да сам ја Господ Бог Израиљев, који те зовем по имену.

2 Мој. 33:12, Јер. 41:8

4. Ради слуге свог Јакова и Израиља изабраника свог прозвах те именом твојим и презименом, премда ме не знаш.

Иса. 44:1, Дела 17:23, Гал. 4:8, Ефес. 2:12, 1 Сол. 4:5

5. Ја сам Господ, и нема другог, осим мене нема бога; опасах те, премда ме не знаш,

5 Мој. 4:35, Псал. 18:32, Псал. 18:38

6. Да би познали од истока сунчаног и од запада да нема другог осим мене; ја сам Господ и нема другог,

Псал. 102:15, Мал. 1:11

7. Који правим светлост и стварам мрак, градим мир и стварам зло; ја Господ чиним све то.

Плач 3:38, Амос 3:6

8. Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

Псал. 85:11

9. Тешко оном ко се свађа с Творцем својим; цреп с другим цреповима нека се свађа; али хоће ли као рећи лончару свом: Шта радиш? За твој посао нема руку.

Јов 9:32, Иса. 64:8, Јер. 18:6, Језек. 22:14, Рим. 9:20

10. Тешко оном ко говори оцу: Што рађаш? И жени: Што се порађаш?

11. Овако вели Господ Светац Израиљев и Творац његов: Питајте ме шта ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми.

Иса. 29:23, Јер. 31:9

12. Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест.

Јер. 27:5

13. Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнићу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове, вели Господ над војскама.

Језд. 1:1, Иса. 52:3, Рим. 3:24

14. Овако вели Господ: Труд мисирски и трговина етиопска и Саваца људи високог раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога.

Псал. 68:31, Иса. 2:2, Иса. 49:23, Иса. 56:3, Зах. 8:22, Зах. 8:23, 1 Кор. 14:25

15. Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ.

5 Мој. 29:29, Псал. 36:6, Иса. 8:17, Рим. 11:33

16. Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове.

17. А Израиља ће спасти Господ спасењем вечним, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.

2 Сам. 23:5, Псал. 103:17, Ос. 1:7, Рим. 11:26

Донатор цртежа на Патреону: Овде

18. Јер овако вели Господ, који је створио небо, Бог, који је саздао земљу и начинио је и утврдио, и није је створио напразно, него је начинио да се на њој настава: ја сам Господ, и нема другог.

19. Нисам говорио тајно ни на мрачном месту на земљи, нисам рекао семену Јаковљевом: Тражите ме узалуд. Ја Господ говорим правду, јављам шта је право.

5 Мој. 30:11, Нем. 9:13, Псал. 19:8, Иса. 48:16, Рим. 7:12

20. Скупите се и дођите, приступите сви који сте се избавили између народа. Ништа не знају који носе дрво од свог лика и моле се богу који не може помоћи.

Иса. 44:17, Иса. 46:7, Јер. 44:28, Рим. 1:22

21. Огласите, и доведите, нека већају заједно: ко је то од старине казао? Ко је јавио још онда? Нисам ли ја, Господ? Нема осим мене другог Бога, нема Бога праведног и Спаситеља другог осим мене.

22. Погледајте у мене, и спашћете се сви крајеви земаљски; јер сам ја Бог, и нема другог.

Иса. 43:6

23. Собом се заклех; изађе из уста мојих реч праведна, и неће се порећи, да ће им се поклонити свако колено, и заклињати се сваки језик,

1 Мој. 22:16, 1 Мој. 31:53, 5 Мој. 6:13, Псал. 63:11, Иса. 19:18, Јер. 22:5, Рим. 14:11, Филиб. 2:10, Јевр. 6:13

24. И говориће: У Господу је правда и сила; к Њему ће доћи; али ће се посрамити сви који се гневе на Њ.

25. У Господу ће се оправдати и прославити све семе Израиљево.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Марко 10

1. И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.

Мат. 19:1, Јован 10:40, Јован 11:7

2. И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?

Мат. 19:3

3. А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?




4. А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.

5 Мој. 24:1, Јер. 3:1, Мат. 5:31, Мат. 19:7

5. И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.

5 Мој. 9:6, Дела 13:18

Донатор цртежа на Патреону: Oвде

6. А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

7. Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,

Донатор цртежа на Патреону: Овде

8. И буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.




9. А шта је Бог саставио човек да не раставља.




10. И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.




11. И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.

Мат. 5:32, Мат. 19:9, Лука 16:18, Рим. 7:3

12. И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.




13. И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.

Мат. 19:12, Мат. 19:13, Лука 18:15

14. А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.

Мат. 18:4, Мат. 19:14, Лука 18:16, 1 Кор. 14:20, 1 Пет. 2:2

15. Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.

Мат. 18:3, Лука 7:32

16. И загрливши их метну на њих руке те их благослови.

1 Мој. 48:14, Иса. 40:11, Мар. 9:36, Лука 2:28

17. И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?

Мат. 19:16, Лука 18:18

18. А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.




19. Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.

2 Мој. 20:1, 2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:24, Рим. 13:9, Јаков 2:11

20. А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.




21. А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.

Мат. 6:19, Мат. 19:21, Лука 16:9, Дела 2:44, Дела 14:22, 1 Тим. 6:17, 1 Тим. 6:18, 2 Тим. 3:12, 1 Пет. 1:4

22. А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.




23. И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!

Мат. 19:23, Лука 18:24

24. А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!

Јов 31:24, Псал. 17:14, Псал. 52:7, Јер. 9:23, Соф. 1:18, 1 Тим. 6:17, Јаков 5:1

25. Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.




26. А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?




27. А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.

Јер. 32:17, Мат. 19:26, Лука 1:37, Јевр. 7:25

28. А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.

Мат. 19:27, Лука 18:28

29. А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,




30. А да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

2 Дн. 25:9, Псал. 19:11, Мат. 5:11, Лука 18:30, Јован 16:22, Дела 14:22, Рим. 5:3, 1 Сол. 3:3, 2 Тим. 3:12, Јевр. 12:6, Јаков 1:1, 1 Пет. 4:12

31. Али ће многи први бити последњи, и последњи први.

Мат. 19:30, Мат. 20:16, Лука 13:30

32. А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:

Мат. 20:17, Мар. 8:31, Мар. 9:31, Лука 18:31

33. Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;




34. И наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.




35. И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.

Мат. 20:20

36. А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?

Мар. 10:51

37. А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.




38. А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?




39. А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;

Дела 12:2, Откр. 1:9

40. Али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.

Јаков 4:3

41. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.

Мат. 20:24

42. А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.

Лука 22:25

43. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

Мат. 20:26, Мат. 20:28, Мар. 9:35, Лука 9:48

44. И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.




45. Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.

Иса. 53:10, Дан. 9:24, Дан. 9:26, Мат. 20:28, Лука 22:26, Јован 13:14, 2 Кор. 5:21, Гал. 3:13, Филиб. 2:7, 1 Тим. 2:6, Титу 2:14, Јевр. 5:8

46. И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.

Мат. 20:29, Лука 18:35

47. И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!

Иса. 11:1, Јер. 23:5, Рим. 1:3, Откр. 22:16

48. И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!




49. И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.




50. А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.




51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.




52. А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Марку   Следећа глава

Псалам 135.

Алилуја, (Алилуја) (=Велики Алилујарион). (МТ: Псалам 136)

ИСПОВЕДАЈТЕ и славите Господа, јер је добар,

јер је до века милост Његова.

Исповедајте и славите Бога над боговима,

јер је до века милост Његова.

Исповедајте и славите Господара над господарима,

јер је до века милост Његова.

Онога Који једини чини чудеса велика,

јер је до века милост Његова.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

5. Који је створио небеса разумом,

    јер је до века милост Његова.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

6. Који је утврдио земљу на водама,

    јер је до века милост Његова.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

7. Који је створио светила велика,

    јер је до века милост Његова.

8. Сунце за владање даном,

    јер је до века милост Његова.

9. Месец и звезде за владање ноћу,

    јер је до века милост Његова.

Који је поразио Египта с првенцима његовим,

јер је до века милост Његова.

И извео Израиља између њих,

јер је до века милост Његова.

Руком моћном и мишицом високом,

јер је до века милост Његова.

Који је разделио Црвено море на раздељења,

јер је до века милост Његова.

И провео Израиља посред њега,

јер је до века милост Његова.

И истресао фараона и војску његову у море Црвено,

јер је до века милост Његова.

Који је провео народ Свој у пустињи,

јер је до века милост Његова.

Који је поразио цареве велике,

јер је до века милост Његова.

И побио цареве моћне,

јер је до века милост Његова.

Сиона, цара Аморејског,

јер је до века милост Његова.

И Ога, цара Васанског,

јер је до века милост Његова.

И дао земљу њихову у наслеђе,

јер је до века милост Његова.

У наслеђе Израиљу слузи Своме,

јер је до века милост Његова.

Јер у понижењу нашем спомену нас Господ,

јер је до века милост Његова.

И избави нас од непријатеља наших,

јер је до века милост Његова.

Који даје храну свакоме телу

јер је до века милост Његова.

Исповедајте и славите Бога Небескога,

јер је до века милост Његова.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Псалам 73

Поучан, (Псалам) Асафов.(МТ: Псалам 74)

ЗАШТО си, Боже, одбацио (нас) до краја,

разгњеви се јарост Твоја на овце паше Твоје?

Опомени се сабора (народа) Твога, којег си стекао од почетка,

избавио си жезал наслеђа Твога,

ову гору Сион, на којој си се настанио.

Дигни руке Твоје на охолости њихове до краја,

колико злозамисли непријатељ на Светиње Твоје.

И хваљаху се они који Те мрзе усред празника Твога,

поставише знамења своја (као) знаке, и не познаше.

Као на горњем излазу,

као у шуми дрвећа исекоше секирама врата њезина,

заједно сечивом и брадвом њу разрушише.

Запалише огњем Светилиште Твоје,

на земљу оскврнише насеље Имена Твога.

Рекоше у срцу своме сродници њихови заједно:

Ходите да укинемо све празнике Божије са земље.

Знаке њихове не видесмо,

нема више пророка (код њих), и нас неће више познати.

Докле ће, Боже, да вређа непријатељ,

да раздражује противник Име Твоје до краја?

Зашто одвраћаш руку Твоју

и десницу Твоју изсред наручја Твога до краја?

А Бог је Цар наш пре векова,

учини спасење посред земље.

Ти си утврдио силом Твојом море,

Ти си сатро главе змајева у води.

Ти си згазио главу змије,

дао си је за јело народима Етиопским.

Ти си отворио изворе и потоке,

Ти си исушио реке Итамске.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

16. Твој је дан и Твоја је ноћ,
      Ти си уредио светлост и сунце.
17. Ти си створио све пределе земље,
      лето и пролеће Ти си их саздао.

Сети се овога: непријатељ је ружио Господа,

и народ безуман раздражи Име Твоје.

Немој предати зверима душу која се исповеда Теби,

душе убогих Твојих не заборави до краја.

Погледај на завет Твој,

јер се испунише тамна места земље кућама безакоња.

Да се не врати унижени постиђен,

сиромах и убоги хвалиће Име Твоје.

Устани, Боже, суди парбу Твоју;

опомени се ружења Твога од безумника сав дан.

Не заборави глас молитвеника Твојих;

гордост мрзитеља Твојих узиђе за свагда (преда Те).

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Постање 29

1. Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

4 Мој. 23:7, Ос. 12:13

2. И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.

3. Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.

4. И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.

5. А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.

6. Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.

1 Мој. 43:27

7. И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

8. А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

9. Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.

1 Мој. 24:45, 2 Мој. 2:16

10. А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.

2 Мој. 2:16

11. И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

1 Мој. 33:4, Рим. 16:16, 2 Кор. 13:12, 1 Пет. 5:14

12. И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.

1 Мој. 13:8, 1 Мој. 14:14, 1 Мој. 24:28

13. А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.

14. А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.

1 Мој. 2:23, Суд. 9:2, 2 Сам. 5:1, 2 Сам. 19:12

15. Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

16. А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.

17. И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.

18. И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

1 Мој. 31:41, 2 Сам. 3:14

19. А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.

20. И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

1 Мој. 30:26, Пес. 8:7, Ос. 12:13

21. И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.

Суд. 15:1

22. И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.

Суд. 14:10, Јован 2:1

23. А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

24. И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

Донатор цртежа на Патреону: Kirin Tsang
Датум: 13. јануар 2022.

25. А кад би ујутру, гле, оно беше Лија;

те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?

26. А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.

27. Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

1 Мој. 31:41, Суд. 14:12

28. Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29. И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

30. И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

1 Мој. 30:26, 1 Мој. 31:41, Ос. 12:13

31. А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.

1 Мој. 30:1, 5 Мој. 22:13, Псал. 127:3

32. И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.

2 Мој. 3:7, 2 Мој. 4:31, 5 Мој. 26:7, Псал. 25:18, Псал. 106:44, Дела 7:8

33. И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.

5 Мој. 21:15

34. И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.

35. И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Јеремија 42

1. По том дођоше све војводе и Јоанан, син Каријин и Језанија син Осајин, и сав народ, мало и велико.

Јер. 40:8, Јер. 40:13, Јер. 41:11, Јер. 42:8, Јер. 43:2

2. И рекоше Јеремији пророку: Пусти преда се нашу молбу, и помоли се за нас Господу Богу свом, за сав овај остатак, јер нас је остало мало од многих, као што нас очи твоје виде,

2 Мој. 8:28, 3 Мој. 26:22, 1 Сам. 7:8, 1 Цар. 13:6, Иса. 37:4, Јер. 21:2, Јер. 42:20, Дела 8:24, Јаков 5:16

3. Да би нам показао Господ Бог твој пут којим ћемо ићи и шта ћемо радити.

Језд. 8:21, Псал. 27:11, Приче 3:5

4. А Јеремија пророк рече им: Послушаћу; ево, помолићу се Господу Богу вашем по вашим речима, и шта вам одговори Господ казаћу вам, нећу вам затајити ни реч.

1 Сам. 3:18, 1 Цар. 22:14, Јер. 23:35, Дела 20:20

5. А ово рекоше Јеремији: Господ нека нам је сведок, истинит и веран, да ћемо чинити све што ти Господ Бог твој заповеди за нас.

1 Мој. 31:50, Јер. 42:20

6. Било добро или зло, послушаћемо реч Господа Бога свог ка коме те шаљемо, да би нам добро било кад послушамо глас Господа Бога свог.

5 Мој. 6:3, Јер. 7:23, Јер. 43:4

7. А после десет дана дође реч Господња Јеремији;

8. Те сазва Јоанана, сина Каријиног и све војводе што беху с њим, и сав народ, мало и велико,

9. И рече им: Овако вели Господ Бог Израиљев, ка коме ме посласте да изнесем преда Њ молбу вашу:

10. Ако останете у овој земљи, сазидаћу вас, и нећу вас разорити, и насадићу вас и нећу вас истребити; јер ми је жао са зла које сам вам учинио.

5 Мој. 32:36, Јер. 18:8, Јер. 24:6, Јер. 31:28

11. Не бојте се цара вавилонског, ког се бојите; не бојте га се, говори Господ, јер сам ја с вама да вас сачувам и да вас избавим из његове руке.

4 Мој. 14:9, 5 Мој. 20:4, Псал. 46:7, Иса. 43:5, Рим. 8:31

12. И учинићу вам милост да се смилује на вас, и врати вас у земљу вашу.

Псал. 106:45

Донатор цртежа: Kathryn Tussing
Датум: 11. јануар 2022.

13. Ако ли кажете: Нећемо да останемо у тој земљи, не слушајући глас Господа Бога свог

14. Говорећи: Не, него идемо у земљу мисирску, да не видимо рат и глас трубни не чујемо и не будемо гладни хлеба, и онде ћемо се населити,

15. Онда чујте реч Господњу, који сте остали од Јуде; овако вели Господ над војскама Бог Израиљев: Ако ви окренете лице своје да идете у Мисир и одете да се населите онде,

5 Мој. 17:16, Јер. 44:12, Лука 9:51

16. Онде ће вас у земљи мисирској стигнути мач ког се бојите, и глад, ради које се бринете, гониће вас онде у Мисиру и онде ћете помрети.

Језек. 11:8

17. И сви људи који су окренули лице своје да иду у Мисир да се онде населе, изгинуће од мача и од глади и од помора, и ниједан их неће остати нити ће који утећи од зла које ћу пустити на њих.

Јер. 24:10, Јер. 44:14, Јер. 44:28

18. Јер овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Као што се гнев мој и јарост моја изли на становнике јерусалимске, тако ће се излити гнев мој на вас, ако одете у Мисир, и бићете уклин и чудо и клетва и руг, и нећете више видети овог места.

2 Дн. 34:25, Јер. 6:11, Јер. 18:16, Јер. 24:9, Јер. 26:6, Јер. 44:8, Језек. 22:22

19. Господ вам говори, останци Јудини! Не идите у Мисир. Знајте да вам ја сведочим данас.

5 Мој. 17:16

20. Јер варасте душе своје кад ме посласте ка Господу Богу свом рекавши: Помоли се за нас Господу Богу нашем, и како каже Господ Бог наш, јави нам и учинићемо.

21. А кад вам јавих данас, нећете да послушате глас Господа Бога свог нити ишта што ми заповеди за вас.

Зах. 7:11

22. Знајте, дакле, да ћете изгинути од мача и од глади и од помора на месту куда сте ради отићи да се станите.

Претходна глава   Јеремија   Следећа глава

Галатима 5

1. Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.

2. Ево ја, Павле, кажем вам да ако се обрезујете, Христос вам ништа неће користити.

3. А свједочим опет свакоме човјеку који се обрезује да је дужан сав закон творити.

4. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом оправдавате, и од благодати отпадосте;

5. Јер ми Духом, од вјере, чекамо наду праведности.

6. Јер у Христу Исусу нити што вриједи обрезање ни необрезање, него вјера која кроз љубав дјела.

7. Трчасте добро! Ко вас спријечи да се не покоравате истини?

8. Та упорност није од Онога који вас зове.

9. Мало квасца укисели све тијесто.

10. Ја се уздам у вас у Господу да ништа друго нећете мислити; а онај који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко био.

(Зач. 212).

11. А ја, браћо, ако још обрезање проповиједам, зашто ме онда гоне? Дакле, укида се саблазан крста.

12. О, да би се и одсјекли они који вас буне!

13. Јер сте ви, браћо, на слободу позвани; само не слободу за угађање тијелу, него да из љубави служите једни другима.

14. Јер се сав Закон испуњава у једној ријечи, у овој: Љуби ближњега својега као себе самога.

15. Али ако један другога уједате и прождирете, гледајте да се међусобно не истријебите.

16. Велим пак: по Духу ходите, и похоту тјелесну нећете чинити.

Донатор цртежа на Патреону: John Shawler
Датум: 7. јануар 2022.

17. Јер тијело жели против Духа, а Дух против тијела; а ово се противи једно другоме, да чините оно што не бисте хтјели.

18. Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом.

19. А позната су дјела тијела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност,

20. Идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гњев, пркоси, раздори, јереси,

21. Зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапријед казујем, као што сам и раније говорио, да они који тако нешто чине неће наслиједити Царства Божијега.

(Зач. 213).

22. А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера,

23. Кротост, уздржање. За такве нема закона.

24. А који су Христови, распеше тијело са страстима и жељама.

25. Ако Духом живимо, по Духу и да ходимо.

26. Не будимо сујетни, изазивајући једни друге, завидећи једни другима.

Претходна глава   Галатима   Следећа глава