петак, 21. април 2017.

Марко 5


1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску.

2. И кад изиђе из лађе, одмах га срете из гробова човјек с духом нечистим,

3. Који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;

4. Јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити.

5. И стално ноћ и дан он бјеше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем.

6. А кад видје Исуса издалека, потрча и поклони му се.

7. И повикавши из свег гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!

8. Јер му говораше: Изиђи, душе нечисти, из човјека!

9. И питаше га: Како ти је име? И одговори му и рече: Легион ми је име: јер нас је много.

10. И молише га много да их не шаље из оног краја.

11. А ондје по бријегу пасијаше велико крдо свиња.

12. И молише га сви демони говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.

13. И донусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с бријега у море; а бијаше их око двије хиљаде: и утопише се у мору.

14. А свињари побјегоше, и јавише у граду и по селима. И изиђоше људи да виде шта се догодило.

15. И дођоше Исусу, и видјеше бјесомучнога у коме је био легион гдје сједи, обучен и присебан; и уплашише се.

16. И испричаше им они што су видјели шта се догодило бјесомучноме, и о свињама.

17. И почеше га молити да иде из њихових крајева.

18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бјесомучан да буде с њим.

19. А Исус му не даде, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.

20. И он отиде и поче проповиједати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.

21. И кад пређе Исус у лађи опет на ону страну, скупи се народ многи око њега; и бјеше крај мора.

22. И гле, дође један од старјешина синагоге по имену Јаир; и видјевши га паде пред ноге његове.

23. И мољаше га много, говорећи: )ерчица је моја на самрти; да дођеш и метнеш на њу руке, да се спасе и да живи.

24. И пође с њим. И за њим иђаше народа много, и притјешњаваху га.

25. | И жена нека која је дванаест година боловала од течења крви,

26. И много препатила од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој није помогло, него јој је још горе било,

27. Кад је чула за Исуса, дође с народом и дотаче се остраг хаљине његове.

28. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу.

29. И одмах пресахну извор крви њезине, и осјети у телу да оздрави од болести.

30. И одмах Исус осети у себи силу што изиђе из њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?

31. И рекоше му ученици његови: Видиш где те народ притиска, и питаш: ко се дотаче мене?

32. И он се обазираше да види ону која то учини.

33. А жена, уплашивши се и дрхтећи, знајући шта јој се догодило, дође и клече пред њим, и каза му сву истину.

34. А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!

35. Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?

36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!

37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.

39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.

40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.

41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!

42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Mарку   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар