четвртак, 23. април 2020.

Постање 20

1. А Аврам отиде оданде на југ, и стани се између Кадиса и Сура; и живеше као дошљак у Герару.

2. И говораше за жену своју Сару: Сестра ми је. А цар герарски Авимелех посла те узе Сару.

Донатор цртежа на Патреону: Angela and Michael Loveless

3. Али дође Бог Авимелеху ноћу у сну, и рече му: Гле, погинућеш са жене коју си узео, јер има мужа.

4. А Авимелех не беше се ње дотакао, и зато рече: Господе, еда ли ћеш и праведан народ погубити?

5. Није ли ми сам казао: Сестра ми је? А и она сама каза: Брат ми је. Учинио сам у чистоти срца свог и у правди руку својих.

6. Тада му рече Бог у сну: Знам да си учинио у чистоти срца свог, зато те сачувах да ми не сагрешиш, и не дадох да је се дотакнеш.

7. А сада врати човеку жену његову, јер је пророк, и молиће се за те, те ћеш остати жив. Ако ли не вратиш, знај да ћеш умрети ти и сви твоји.

8. И ујутру рано уста Авимелех, и сазва све слуге своје, и каза им све ово да чују. И уплашише се људи веома.

9. Тада Авимелех дозва Аврама и рече му: Шта си нам учинио? Шта ли сам ти згрешио, те навуче на ме и на царство моје толико зло? Учинио си ми шта не ваља чинити.

10. И још рече Авимелех Авраму: Шта ти је било, те си то учинио?

11. А Аврам одговори: Говорих: јамачно нема страха Божјег у овом месту, па ће ме убити ради жене моје.

12. А управо и јесте ми сестра, кћи оца мог; али није кћи моје матере, па пође за ме.

13. А кад ме Бог изведе из дома оца мог, ја јој рекох: Учини добро, и кажи за ме где год дођемо: Брат ми је.

14. Тада Авимелех узе оваца и говеда и слуга и слушкиња, те даде Авраму, и врати му Сару жену његову.

15. И рече Авимелех Авраму: Ево, земља ти је моја отворена, живи слободно где ти је воља.

16. А Сари рече: Ево дао сам твом брату хиљаду сребрника; гле, он ти је очима покривало пред свима који буду с тобом; и то све да ти је за науку.

17. И Аврам се помоли Богу, и исцели Бог Авимелеха и жену његову и слушкиње његове, те рађаху.

18. Јер Господ беше сасвим затворио сваку материцу у дому Авимелеховом ради Саре жене Аврамове.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

среда, 22. април 2020.

Судије 9

1. И Авимелех син Јеровалов отиде у Сихем к браћи матере своје и рече њима и свему роду отачкога дома матере своје говорећи:

2. Кажите свим Сихемљанима: Шта вам је боље, да су вам господари седамдесет људи, сви синови Јеровалови, или да вам је господар један човек? И опомињите се да сам ја кост ваша и тело ваше.

3. Тада рекоше браћа матере његове за њ свим Сихемљанима све те речи, и срце њихово приви се к Авимелеху, јер рекоше: Наш је брат.

4. И дадоше му седамдесет сикала сребра из дома Вал-Веритовог, за које најми Авимелех људи празнова и скитница, те иђаху за њим.

5. И дође у кућу оца свог у Офру, и поби браћу своју, синове Јеровалове, седамдесет људи, на једном камену; али оста Јотам најмлађи син Јеровалов, јер се сакри.

6. Тада се скупише сви Сихемљани и сав дом Милов, и отидоше и поставише Авимелеха царем код храста који стоји у Сихему.

7. А кад то јавише Јотаму, отиде и стаде наврх горе Гаризина, и подигавши глас свој повика и рече им: Чујте ме, Сихемљани, тако вас Бог чуо!

Донатор цртежа на Патреону: Phil Gonzales
Датум: 16. децембар 2020.

8. Ишла дрвета да помажу себи цара, па рекоше маслини: Буди нам цар.

9. А маслина им рече: Зар ја да оставим претилину своју, којом се част чини Богу и људима, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Донатор цртежа на Супскрајпстару: Mark Martin
Датум: 22. децембар 2020.

10. Потом рекоше дрвета смокви: Ходи ти, буди нам цар.

11. А смоква им рече: Зар ја да оставим сласт своју и красни род свој, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Донатор цртежа на Патреону: Ivanhoe
Датум: 30. децембар

12. Тада рекоше дрвета виновој лози: Ходи ти, буди нам цар.

13. А лоза им рече: Зар ја да оставим вино своје, које весели Бога и људе, па да идем да тумарам за друга дрвета?

Донатор цртежа на Патреону: Alyssa W.
Датум: 4. јануар 2021.

14. Тада сва дрвета рекоше трну: Ходи ти, буди нам цар.

15. А трн одговори дрветима: Ако доиста хоћете мене да помажете себи за цара, ходите склоните се у хлад мој; ако ли нећете, нека изиђе огањ из трна и спали кедре ливанске.

16. Тако сада, јесте ли право и поштено радили поставивши Авимелеха царем? И јесте ли добро учинили Јеровалу и дому његовом? И јесте ли му учинили како вас је задужио?

17. Јер је отац мој војевао за вас и није марио за живот свој, и избавио вас је из руку мадијанских.

18. А ви данас устасте на дом оца мог, и побисте синове његове, седамдесет људи, на једном камену, и постависте царем Авимелеха, сина слушкиње његове, над Сихемљанима зато што је брат ваш.

19. Ако сте право и поштено радили данас према Јеровалу и његовом дому, веселите се с Авимелеха и он нека се весели с вас.

20. Ако ли нисте, нека изиђе огањ од Авимелеха и спали Сихемљане и дом Милов, и нека изиђе огањ од Сихемљана и од дома Миловог и спали Авимелеха.

21. Тада побеже Јотам, и побегав дође у Вир, и онде оста бојећи се Авимелеха брата свог.

22. И влада Авимелех Израиљем три године.

23. Али Бог пусти злу вољу међу Авимелеха и међу Сихемљане; и Сихемљани изневерише Авимелеха.

24. Да би се осветила неправда учињена на седамдесет синова Јеровалових, и крв њихова да би дошла на Авимелеха брата њиховог, који их уби, и на Сихемљане, који укрепише руку његову да убије браћу своју.

25. И Сихемљани пометаше му заседе по врховима горским, па плењаху све који пролажаху мимо њих оним путем. И би јављено Авимелеху.

26. Потом дође Гал син Еведов са својом браћом, и уђоше у Сихем, и Сихемљани се поуздаше у њ.

27. И изишавши у поље браше винограде своје и газише грожђе, и веселише се; и уђоше у кућу бога свог; и једоше и пише, и псоваше Авимелеха.

28. И Гал син Еведов рече: Ко је Авимелех и шта је Сихем, да му служимо? Није ли син Јеровалов? А Зевул није ли његов пристав? Служите синовима Емора оца Сихемовог. А што бисмо служили томе?

29. О кад би тај народ био под мојом руком, да сметнем Авимелеха! И рече Авимелеху: Прикупи војску своју, и изиђи.

30. А кад чу Зевул, управитељ градски, речи Гала сина Еведовог, разгневи се врло.

31. И посла тајно посланике к Авимелеху и поручи му: Ево Гал син Еведов и браћа му дођоше у Сихем, и ево побунише град на те.

32. Него устани ноћу ти и народ што је с тобом, и заседи у пољу.

33. А ујутро кад сунце огране, дигни се и удари на град; и ево он и народ који је с њим изићи ће преда те, па учини с њим шта ти може рука.

34. И Авимелех уста ноћу и сав народ што беше са њим; и заседоше Сихему у четири чете.

35. А Гал син Еведов изиђе и стаде пред вратима градским; а Авимелех и народ што беше са њим изиђе из заседе.

36. А Гал видевши народ рече Зевулу: Ено народ силази сврх горе. А Зевул му одговори: Од сена горског чине ти се људи.

37. Опет проговори Гал и рече: Ено народ силази с виса, и чета једна иде путем к шуми меоненимској.

38. А Зевул му рече: Где су ти сада уста, којима си говорио: Ко је Авимелех да му служимо? Није ли то онај народ који си презирао? Изиђи сада, и биј се с њим.

39. И изиђе Гал пред Сихемљанима, и поби се с Авимелехом.

40. Али Авимелех га потера, и он побеже од њега; и падоше многи побијени до самих врата градских.

41. И Авимелех оста у Аруми; а Зевул истера Гала и браћу његову, те не могаху седети у Сихему.

42. А сутрадан изиђе народ у поље и би јављено Авимелеху.

43. А он узе народ свој и раздели га у три чете, и намести их у заседу у пољу; и кад виде где народ излази из града, скочи на њ их и поби их.

44. Јер Авимелех и чета која беше с њим ударише и стадоше код врата градских; а друге две чете ударише на све оне који беху у пољу, и побише их.

45. И Авимелех бијаше град цео онај дан, и узе га, и поби народ који беше у њему, и раскопа град, и посеја со по њему.

46. А кад то чуше који беху у кули сихемској, уђоше у кулу куће бога Верита.

47. И би јављено Авимелеху да су се онде скупили сви који беху у кули сихемској.

48. Тада Авимелех изиђе на гору Салмон, он и сав народ што беху са њим; и узевши Авимелех секиру у руку одсече грану од дрвета и метну је на раме, и рече народу који беше с њим: Шта видесте да сам ја учинио, брзо чините као ја.

49. И сваки из народа одсече себи грану, и пођоше за Авимелехом и пометаше гране око куле, и запалише њима град; и изгибоше сви који беху у кули сихемској, око хиљаду људи и жена.

Донатор цртежа на Патреону: Phil Gonzales

50. Потом отиде Авимелех на Тевес, и стаде у логор код Тевеса, и узе га.

51. А беше тврда кула усред града, и у њу побегоше сви људи и жене и сви грађани, и затворивши се попеше се на кров од куле.

52. А Авимелех дође до куле и удари на њу, и дође до врата од куле да је запали огњем.

53. Али једна жена баци комад жрвња 

Донатор цртежа на Патреону: Phil Gonzales

на главу Авимелеху и разби му главу.

54. А он брже викну момка који му ношаше оружје, и рече му: Извади мач свој и уби ме, да не кажу за ме: Жена га је убила. И прободе га слуга његов, те умре.

55. А кад видеше Израиљци где погибе Авимелех, отидоше сваки у своје место.

56. Тако плати Бог Авимелеху за зло које је учинио оцу свом убивши седамдесет браће своје.

57. И све зло људи Сихемљана поврати Бог на њихове главе, и стече им се клетва Јотама сина Јероваловог.

Претходна глава   Судије   Следећа глава

понедељак, 20. април 2020.

Јов 6

Донатор цртежа на Патреону: Милош Ђекић
Датум: 24. април 2023.

1. А Јов одговори и рече:

2. О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!

3. Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.

4. Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.

5. Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?

Донатор цртежа на Патреону: Nikolay Kolev

6. Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?

7. Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.

8. О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!

9. И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!

10. Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.

11. Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?

12. Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?

13. Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?

14. Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.

15. Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,

16. Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;

17. Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.

18. Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.

19. Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;

20. Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.

21. Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.

22. Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;

23. Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?

24. Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.

25. Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?

26. Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?

27. И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.

28. Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.

29. Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.

30. Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?

Претходна глава   Јов   Следећа глава

Паула и Кајл Бојд-Робертсон

среда, 8. април 2020.

Поновљени закони 28

Донатор цртежа на Патреону: Ivanhoe
Датум: 23. децембар 2021.

1. Ако добро узаслушаш глас Господа Бога свог држећи и творећи све заповести Његове, које ти ја данас заповедам, узвисиће те Господ Бог твој више свих народа на земљи.

2. И доћи ће на те сви ови благослови, и стећи ће ти се, ако узаслушаш глас Господа Бога свог,

Донатор цртежа на Патреону: Fr. Dimitri Cozby
Датум: 19. децембар 2021.

3. Благословен ћеш бити у граду, и благословен ћеш бити у пољу,

4. Благословен ће бити плод утробе твоје, и плод земље твоје и плод стоке твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.

5. Благословена ће бити котарица твоја и наћве твоје.

6. Благословен ћеш бити кад долазиш и благословен ћеш бити кад полазиш.

7. Даће ти Господ непријатеље твоје који устану на те да их бијеш; једним ће путем доћи на те, а на седам ће путева бежати од тебе.

8. Господ ће послати благослов да буде с тобом у житницама твојим и у свему за шта се прихватиш руком својом, и благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој.

9. Поставиће те Господ да му будеш народ свет, као што ти се заклео ако уздржиш заповести Господа Бога свог и узидеш путевима Његовим.

10. И видеће сви народи на земљи да се име Господње призива на тебе, и бојаће се тебе.

11. И учиниће Господ да си обилан сваким добром, плодом утробе своје и плодом стоке своје и плодом земље своје на земљи за коју се заклео Господ оцима твојим да ће ти је дати.

12. Отвориће ти Господ добру ризницу своју, небо, да да дажд земљи твојој на време, и благословиће свако дело руку твојих те ћеш давати у зајам многим народима, а сам нећеш узимати у зајам.

13. И учиниће те Господ Бог твој да си глава а не реп, и бићеш само горе, а нећеш бити доле, ако узаслушаш заповести Господа Бога свог, које ти ја данас заповедам, да их држиш и твориш,

14. И не одступиш ни од једне речи коју вам ја данас заповедам ни надесно ни налево, пристајући за другим боговима да им служиш.

15. Али ако не узаслушаш глас Господа Бога свог да држиш и твориш све заповести Његове у уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, доћи ће на тебе све ове клетве и стигнуће те.

Донатор цртежа на Патреону: Francisco Riquelme
Датум: 19. децембер 2021.

16. Проклет ћеш бити у граду, и проклет ћеш бити у пољу.

17. Проклета ће бити котарица твоја и наћве твоје.

18. Проклет ће бити плод утробе твоје и плод земље твоје, млад говеда твојих и стада оваца твојих.

19. Проклет ћеш бити кад долазиш, и проклет ћеш бити кад полазиш.

20. Послаће Господ на тебе клетву, расап и погибао у свему за шта се прихватиш руком својом и шта узрадиш, док се не затреш и не пропаднеш на пречац за зла дела своја којима си ме оставио.

21. Учиниће Господ Бог твој да се прилепи за те помор, докле те не истреби са земље у коју идеш да је наследиш.

22. Удариће те Господ сувом болешћу и врућицом, и грозницом и жегом и мачем, и сушом и медљиком, које ће те гонити докле не пропаднеш.

23. А небо над главом твојом биће од бронзе, а земља под тобом од гвожђа.

24. Учиниће Господ да дажд земљи твојој буде прах и пепео, који ће падати с неба на те, докле се не истребиш.

25. Даће те Господ Бог твој непријатељима твојим да те бију; једним ћеш путем изаћи на њих, а на седам ћеш путева бежати од њих, и потуцаћеш се по свим царствима на земљи.

26. И мртво тело твоје биће храна свим птицама небеским и зверју земаљском, нити ће бити ко да их поплаши.

27. Удариће те Господ приштевима мисирским и шуљевима и шугом и крастама да се нећеш моћи исцелити.

28. Удариће те Господ лудилом и слепотом и беснилом.

29. И пипаћеш у подне, као што пипа слепац по мраку, нити ћеш имати напретка на путевима својим; и чиниће ти се криво и отимаће се од тебе једнако, и неће бити никога да ти помогне.

30. Оженићеш се, а други ће спавати са твојом женом; сазидаћеш кућу, а нећеш седети у њој; посадићеш виноград, а нећеш га брати.

31. Во твој клаће се на твоје очи, а ти га нећеш јести; магарац твој отеће се пред тобом, и неће ти се вратити; овце твоје даће се непријатељу твом, и неће бити никога да ти помогне.

32. Синови твоји и кћери твоје даће се другом народу, а очи ће твоје гледати и капаће једнако за њима, а неће бити снаге у руци твојој.

33. Род земље твоје и сву муку твоју изјешће народ, ког не знаш, и чиниће ти криво и газиће те једнако.

34. И полудећеш од оног што ћеш гледати својим очима.

35. Удариће те Господ приштем злим у коленима и на ногама, да се нећеш моћи исцелити, од стопала ноге твоје до темена.

36. Одвешће Господ тебе и цара твог, ког поставиш над собом, у народ ког ниси знао ти ни стари твоји, и онде ћеш служити другим боговима, дрвету и камену.

37. И бићеш чудо и прича и подсмех свим народима, у које те одведе Господ.

38. Много ћеш семена изнети у поље, а мало ћеш сабрати јер ће га изјести скакавци.

39. Винограде ћеш садити и радићеш их а нећеш пити вино нити ћеш их брати, јер ће изјести црви.

40. Имаћеш маслина по свим крајевима својим, али се нећеш уљем намазати, јер ће опасти маслине твоје.

41. Родићеш синове и кћери, али неће бити твоји; јер ће отићи у ропство.

42. Све воће твоје и род земље твоје изјешће бубе.

43. Странац који је код тебе попеће се нада те високо, а ти ћеш сићи доле, веома ниско.

44. Он ће ти давати у зајам, а ти нећеш њему давати у зајам; он ће постати глава, а ти ћеш постати реп.

45. И доћи ће на те све ове клетве и гониће те и стизаће те, докле се не истребиш, јер ниси слушао глас Господа Бога свог и држао заповести Његове и уредбе Његове, које ти је заповедио.

46. И оне ће бити знак и чудо на теби и на семену твом довека.

47. Јер ниси служио Богу свом радосног и веселог срца у сваком обиљу.

48. И служићеш непријатељу свом, ког ће Господ послати на тебе, у глади и у жеђи, у голотињи и у свакој оскудици; и метнуће ти гвозден јарам на врат, докле те не сатре.

49. Подигнуће на тебе Господ народ издалека, с краја земље, који ће долетети као орао, народ, коме језика нећеш разумети.

50. Народ бездушан, који неће марити за старца нити ће дете жалити.

51. И изјешће плод стоке твоје и плод земље твоје, докле се не истребиш; и неће ти оставити ништа, ни жито ни вино ни уље, ни плод говеда твојих ни стада оваца твојих, докле те не затре.

52. И стегнуће те по свим местима твојим, докле не попадају зидови твоји високи и тврди, у које се уздаш, по свој земљи твојој; стегнуће те по свим местима твојим, по свој земљи твојој коју ти даје Господ Бог твој;

53. Те ћеш у тескоби и у невољи којом ће ти притужити непријатељи твоји јести плод утробе своје, месо од синова својих и од кћери својих, које ти да Господ Бог твој.

54. Човек који је био мек и врло нежан међу вама прозлиће се према брату свом и према милој жени својој и према осталим синовима који му остану,

55. Те неће дати никоме између њих меса од синова својих које ће јести, јер неће имати ништа друго у невољи и тескоби, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.

56. Жена која је била мека и врло нежна међу вама, која од мекоте и нежности није била навикла стајати ногом својом на земљу, прозлиће се према милом мужу свом и према сину свом и према кћери својој,

57. И постељици, која изиђе између ногу њених, и деци коју роди; јер ће их јести кришом у оскудици својој од невоље и од тескобе, којом ће ти притужити непријатељ твој по свим местима твојим.

Донатор цртежа на Патреону: Patrick Lee

58. Ако не уздржиш и не уствориш све речи овог закона, које су написане у овој књизи, не бојећи се славног и страшног имена Господа Бога свог, 59. Пустиће Господ на тебе и на семе твоје зла чудесна, велика и дуга, болести љуте и дуге. 60. И обратиће на тебе све поморе мисирске, од којих си се плашио, и прилепиће се за тебе. 61. И све болести и сва зла, која нису записана у књизи овог закона, пустиће Господ на тебе докле се не истребиш.

Донатор цртежа на Патреону: Scott Hebert
Датум: 13. август 2020

62. И остаће вас мало, а пре вас беше много као звезда небеских; јер ниси слушао глас Господа Бога свог.

63. И као што вам се Господ радова добро вам чинећи и множећи вас, тако ће вам се Господ радовати затирући вас и истребљујући вас; и нестаће вас са земље у коју идете да је наследите.

64. И расејаће те Господ по свим народима с једног краја земље до другог, и онде ћеш служити другим боговима, којих ниси знао ни ти ни оци твоји, дрвету и камену.

65. Али у оним народима нећеш одахнути, нити ће се стопало ноге твоје одморити; него ће ти Господ дати онде срце плашљиво, очи ишчилеле и душу изнемоглу.

66. И живот ће твој бити као да виси према теби, и плашићеш се ноћу и дању, и нећеш бити миран животом својим.

67. Јутром ћеш говорити: Камо да је вече! А вечером ћеш говорити: Камо да је јутро! Од страха којим ће се страшити срце твоје, и од оног што ћеш гледати очима својим.

68. И вратиће те Господ у Мисир на лађама, путем за који ти рекох: Нећеш га више видети. И онде ћете се продавати непријатељима својим да будете робови и робиње, а неће бити купца.

Претходна глава   Поновљени закони   Следећа глава

уторак, 7. април 2020.

Дијана Џекл

2. Самуилова 12

1. И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.

2. Богати имаше оваца и говеда врло много;

3. А сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.

4. А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.

5. Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.

6. И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.

Донатор цртежа на Патреону: о. Владислав Голић

7. Тада рече Натан Давиду: Ти си тај.

Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.

8. И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.

9. Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.

10. Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.

11. Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.

12. Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.

13. Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.

14. Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.

15. Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.

16. И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.

17. И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.

18. А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.

19. А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.

20. Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.

21. А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.

22. А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.

23. А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.

24. Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.

25. И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.

26. А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.

27. И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.


28. Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.

29. И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.

30. И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.

31. А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.

Претходна глава   2. Самуилова   Следећа глава