1. И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
Мар. 4:1, Лука 5:3
2. И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
1 Мој. 49:10, Мат. 4:25, Мат. 15:30, Лука 5:3, Лука 8:4
3. И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5. А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
Језек. 11:19
6. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
Кол. 2:7
7. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
1 Мој. 26:12
9. Ко има уши да чује нека чује.
Мар. 4:9
10. И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
Лука 8:9
11. А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
Мат. 11:25, Мат. 16:17, Мар. 4:11, 1 Кор. 2:10, 1 Кор. 14:2, Кол. 1:26
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Clayton Orr Датум: 17. фебруар 2023. |
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
Језек. 21:4
14. И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
Иса. 6:9, Језек. 12:2, Мар. 4:12, Лука 8:12, Јован 12:40, Дела 28:26, Рим. 11:8, 2 Кор. 3:14
15. Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
Зах. 7:11, Јевр. 5:11
16. А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
Мат. 16:17, Лука 2:29, Лука 10:23, Јован 20:29, Дела 26:18, 2 Кор. 4:6
17. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
Јевр. 11:13, 1 Пет. 1:10
18. Ви пак чујте причу о сејачу:
Мар. 4:14, Лука 8:11
19. Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
Лука 8:12, 2 Кор. 2:11
20. А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
Иса. 58:2, Језек. 33:11, Мар. 4:5, Лука 8:13, Јован 5:35
21. Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
Мат. 11:6, 2 Тим. 1:15
22. А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
Јер. 4:3, Мат. 19:23, Мар. 10:23, Лука 18:24, 1 Тим. 6:9, 2 Тим. 4:10
23. А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
Лука 10:19, 1 Пет. 5:8
26. А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28. А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29. А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
Иса. 17:5, Мат. 3:12, Мат. 24:31, 1 Сол. 4:17, 2 Сол. 2:1
31. Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
Иса. 2:2, Мих. 4:1, Мар. 4:30, Лука 13:18, 2 Пет. 3:18
32. Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
Језек. 31:6
33. Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
Лука 13:20
34. Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35. Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
Псал. 49:4, Псал. 78:2, Рим. 16:25, 1 Кор. 2:7, Ефес. 3:9
36. Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37. А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
Иса. 61:1
38. А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
1 Мој. 3:15, 1 Мој. 12:3, Псал. 22:27, Иса. 49:6, Ос. 2:23, Мих. 4:2, Мал. 1:11, Јован 8:44, Дела 13:10, 2 Пет. 2:14, 1 Јов. 3:7
39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
Језек. 7:2, Јоило 3:13, Откр. 14:15
40. Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41. Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
Мат. 24:31, 2 Пет. 2:1
42. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
Мат. 3:12, Откр. 20:10
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
Приче 4:18, Дан. 12:3, Откр. 7:9
44. Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
Приче 2:4, Иса. 55:1, Филиб. 3:7, Откр. 3:18
45. Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46. Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
Приче 2:4, Приче 8:10
47. Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
Језек. 47:10, Мат. 22:10
48. Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49. Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
Дела 8:30
52. А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
Пес. 7:13
53. И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
5 Мој. 18:15, Мат. 2:23, Мар. 6:1, Лука 4:16
55. Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
Иса. 49:7, Иса. 53:2, Мат. 12:46, Мар. 3:32, Мар. 6:3, Мар. 15:40
56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57. И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
Псал. 22:6, Мат. 11:6, Мат. 26:31, Мар. 6:4, Лука 4:24, Јован 4:44
58. И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Нема коментара:
Постави коментар