1. И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,
2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,
3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.
4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:
5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.
8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9. А ученици његови питаху га говорећи: (та значи ова прича?
10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!
16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.
19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.
21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.
22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.
23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.
24. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.
25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?
26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.
32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.
40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. | А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене.
47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.
49. | Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.
2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,
3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.
4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:
5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.
6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.
7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.
8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!
9. А ученици његови питаху га говорећи: (та значи ова прича?
10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.
11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.
12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.
13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.
14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.
15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!
16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.
17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Овде |
19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.
20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.
21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.
22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.
23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.
24. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.
25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?
26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.
27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!
29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.
32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Николина Илић Датум: 2. децембар 2024. |
35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.
38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.
40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.
41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.
42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. | А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.
43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;
44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене.
47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.
49. | Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.
50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.
51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.
53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.
54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.
55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.
56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.
Претходна глава Свето Јеванђеље по Луки Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Нема коментара:
Постави коментар