1. У то време, говори Господ, извадиће се из гробова кости царева Јудиних и кости кнезова његових и кости свештеничке и кости пророчке, и кости становника јерусалимских;
2. И разметнуће се према сунцу и месецу и свој војсци небеској, које љубише и којима служише и за којима идоше и које тражише и којима се клањаше; неће се покупити ни погрепсти, него ће бити гној по земљи.
5 Мој. 4:19, 2 Цар. 9:36, 2 Цар. 23:5, Псал. 83:10, Јер. 44:19
3. И волеће смрт него живот, сав остатак што их остане од овог рода злог, што их остане по свим местима куда их раселим, говори Господ над војскама.
Јов 3:21, Амос 3:1, Мих. 2:3, Откр. 9:6
4. Још им реци: Овако вели Господ: Ко падне, не устаје ли? Ко зађе, не враћа ли се?
5. Зашто је зашао тај народ јерусалимски за свагда? Држе се преваре, неће да се обрате.
Иса. 1:20, Јер. 5:3, Зах. 7:11
6. Пазио сам и слушао, не говоре право, нема никога да се каје за зло своје, да рече: Шта учиних? Сваки је окренуо својим трком, као коњ кад нагне у бој.
Јов 39:24, 2 Пет. 3:9
7. И рода под небом зна своје време, грлица и ждрал и ласта пазе на време кад долазе; а народ мој не зна суд Господњи.
Пес. 2:12, Иса. 1:3
8. Како говорите: Мудри смо, и закон је Господњи у нас? Доиста, гле, лаж учини лажљива писаљка књижевничка.
Псал. 147:19, Ос. 8:12
9. Мудраци се осрамотише, уплашише се и ухватише се; ето, одбацише реч Господњу, па каква им је мудрост?
10. Зато ћу дати жене њихове другима, њиве њихове онима који ће их наследити, јер од малог до великог сви се дадоше на лакомство, и пророци и свештеници, сви су варалице.
5 Мој. 28:30, Јов 31:10, Иса. 28:7, Јер. 5:31, Јер. 6:12, Јер. 38:22, Плач 4:13, Амос 5:11, Авак. 1:6
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Види Јеремију 6 |
11. Јер лече ране кћери народа мог овлаш говорећи: Мир, мир; а мира нема.
12. Еда ли се постидеше што чинише гад? Нити се постидеше нити знају за стид; за то ће попадати међу онима који падају; кад их походим, попадаће, вели Господ.
Иса. 3:9, Јер. 3:3
13. Сасвим ћу их истребити, говори Господ, нема грозда на лози, ни смокве на дрвету, и лишће је опало; и шта сам им дао узеће им се.
Иса. 5:1, Мат. 21:19, Лука 13:6
14. Што стојимо? Скупите се и уђимо у тврде градове, и онде ћутимо; јер нас је Господ Бог наш ућуткао напојивши нас жучи, јер згрешисмо Господу.
Јер. 23:15
15. Чекасмо мир, али нема добра; и време да оздравимо, а гле, страх.
Јер. 14:19
16. Од Дана чу се фркање коња његових, од рзања пастуха његових сва се земља затресе, дођоше и поједоше земљу и све што беше у њој, градове и који живљаху у њима.
Јов 39:23, Јер. 47:3, Јер. 50:42, Јер. 51:29
17. Јер, ево, ја ћу пустити на вас змије, аспиде, од којих нема бајања, те ће вас уједати, говори Господ.
18. Окрепио бих се у жалости, али је срце у мени изнемогло.
19. Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?
Мих. 4:9
20. Жетва је прошла, лето минуло, а ми се не избависмо.
 |
| Донатор цртежа на Патреону: John Boatofcar Shawler |
21. Сатрвен сам што је кћи народа мог сатрвена, у жалости сам, чудо освоји ме.
22. Нема ли балсама у Галаду? Нема ли онде лекара? Зашто се дакле не исцели кћи народа мог?
Нема коментара:
Постави коментар