Бројеви 9

1. Још рече Господ Мојсију у пустињи синајској друге године по изласку њиховом из земље мисирске првог месеца, говорећи:




2. Нека славе синови Израиљеви пасху у одређено време.

2 Мој. 12:1, 2 Мој. 12:6, 3 Мој. 23:5, 4 Мој. 28:16, 5 Мој. 16:1, Јевр. 10:1

3. Четрнаестог дана овог месеца увече славите је у одређено време, по свим законима и по свим уредбама њеним славите је.




4. И рече Мојсије синовима Израиљевим да славе пасху.




5. И славите пасху првог месеца четрнаестог дана увече у пустињи синајској; како беше Господ заповедио Мојсију, све онако учинише синови Израиљеви.

Ис.Н. 5:10

6. А беху неки који се оскврнише о мртваца те не могаху славити пасхе онај дан; и дођоше исти дан пред Мојсија и пред Арона;

2 Мој. 18:15, 4 Мој. 5:2, 4 Мој. 6:6, Јован 18:28

7. И рекоше му људи они: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам није слободно принети жртву Господу у време заједно са синовима Израиљевим?

1 Кор. 5:7

8. А Мојсије им рече: Станите да чујем шта ће заповедити Господ за вас.

Донатор цртежа на Патреону: Овде

9. А Господ рече Мојсију говорећи:

10. Кажи синовима Израиљевим и реци: Ко би био нечист од мртваца или би био на далеком путу између вас или између вашег натражја, нека слави пасху Господу,

2 Дн. 30:2, 2 Дн. 30:18

11. Другог месеца четрнаестог дана увече нека је славе с пресним хлебом и с горким зељем нека је једу.

2 Мој. 12:8, 2 Дн. 30:2

12. Нека не остављају од ње ништа до јутра и кости да јој не преломе, по свему закону за пасху нека је славе.

2 Мој. 12:10, 2 Мој. 12:43, Јован 19:36

13. А ко је чист и није на путу, па би пропустио славити пасху, да се истреби душа она из народа свог, јер не принесе Господу жртве на време, грех свој нека носи онај човек.

1 Мој. 17:14, 2 Мој. 12:15, 3 Мој. 17:4, 3 Мој. 17:10, 3 Мој. 17:14, 4 Мој. 5:31, Гал. 3:10, Јевр. 6:6, Јевр. 10:26, Јевр. 12:25

14. И ако би међу вама живео странац и славио би пасху Господу, по закону и уредби за пасху нека је слави; а закон да вам је једнак и странцу и ономе ко се родио у земљи.

2 Мој. 12:49, 4 Мој. 15:15

15. А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од сведочанства; а увече беше над шатором као огањ до јутра.

2 Мој. 13:21

16. Тако беше једнако: облак га заклањаше, али ноћу беше као огањ.

2 Мој. 13:21, 5 Мој. 1:33, Нем. 9:12

17. И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а где би стао облак, онде се заустављаху синови Израиљеви.

2 Мој. 40:36, 4 Мој. 10:11, 4 Мој. 33:1, 4 Мој. 33:34, Псал. 78:14, Иса. 49:10, Јован 10:4

18. По заповести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у логору,

1 Кор. 10:1

19. И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви шта треба свршивати Господу и не полажаху.

3 Мој. 8:35

20. И кад облак беше над шатором мало дана, по заповести Господњој стајаху у логору и по заповести Господњој полажаху.

Псал. 48:14, Приче 3:5

21. Кад би, пак, облак стајао од вечера до јутра, а ујутро би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.

Мат. 28:20

22. Ако ли би два дана или месец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у логору синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.

2 Мој. 40:36, Псал. 73:24, Иса. 63:14

23. По заповести Господњој стајаху у логор, и по заповести Господњој полажаху; и свршиваху шта треба свршивати Господу, као што беше заповедио Господ преко Мојсија.

Претходна глава   Књига Бројева   Следећа глава