уторак, 06. децембар 2016.

Лука 1



1. Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама,

2. Као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Речи (Логоса),

3. Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле,

4. Да познаш темељ оних речи којима си научен.

5. | У време Ирода, цара јудејскога, беше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета.

6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповијестима и уредбама Господњим беспрекорно.

7. И немаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ поодмаклих година.

8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом,

9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади.

10. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења.

11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника.

12. И збуни се Захарија видевши га и спопаде га страх.

13. А анђео му рече: Не боји се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован.

14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову.

15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје;

16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме;

17. И он ће напред ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.

18. И рече Захарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.

19. И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим.

20. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.

21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму.

22. А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нем.

23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому својему.

24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:

25. Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.

26. А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет,

27. Девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци бјеше име Марија.

28. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!

29. А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?

30. И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога!

31. И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова;

33. И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.

34. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?

35. И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.

36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.

37. Јер у Бога је све могуће што каже.

38. А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по речи твојој! И анђео отиде од ње.

39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин.

40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету.

41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога,

42. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје!

43. И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени?

44. Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој.

45. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ.

46. И рече Марија: Велича душа моја Господа;

47. И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,

48. Што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;

49. Што ми учини величину Силни, и свето име његово.

50. И милост је његова од колена до колена онима који га се боје.

51. Показа силу мишицом својом; разасу горде у мислима срца њихова.

52. Збаци силне са престола, и подиже понижене.

53. Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.

54. Прихвати Израиља слугу својега да се опомене милости;

55. Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његову до века.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.

57. А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.

58. И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.

59. И у осми дан дођоше да обрежу дете, и даваху му име оца његова - Захарија.

60. И одговарајући мати његова рече: Не, него да се зове Јован.

61. И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.

62. И знацима питаху оца његова како би он хтео да га назову.

63. И заискавши дашчицу написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.

64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога.

65. И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај.

66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: Шта ли ће бити ово дете? И рука Господња беше с њим.

67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи:

68. Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

69. И подиже нам рог спасења у дому Давида, слуге својега,

70. Као што каза устима светих пророка својих од века,

71. Да ће нас спасти од непријатеља наших и из руку свију који нас мрзе;

72. Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светога завета својега,

73. Заклетве којом се закле Аврааму оцу нашему, да ће нам дати:

74. Избављење из руку непријатеља наших, да му без страха служимо,

75. У светости и у правди пред њим у све дане живота нашег.

76. И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да му приправиш пут;

77. Да дадеш познање спасења народу његову за опроштење греха њихових,

78. Ради срдачне милости Бога нашега, којом нас је походио Исток с висине;

79. Да обасја оне који седе у тами и сени смрти; да управи ноге наше на пут мира.

80. А дете расташе и јачаше духом и бeше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар