петак, 10. јун 2016.

Псалам 38

За крај, Идитуну, Псалам Давидов. МТ: Псалам 39

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић

2. Рекох: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим;
    поставих устима мојим стражу
    кад устане грешник наспрам мене.
3. Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара,
    и бол се моја обнови.
4. Запали се у мени срце моје,
    и у размишљању моме разгоре се огањ.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић

    Говорих језиком мојим:
5. Обзнани ми Господе кончину моју,
    и број дана мојих који је,
    да знам шта ми недостаје.
6. Гле, педљима си поставио дане моје,
    и састав је мој као ништа пред Тобом;
    али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.
7. Заиста, као у слици ходи човек,
    али се узалуд мете;
    сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић

8. И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?
    И састав мој код Тебе је.
9. Од свих безакоња мојих избави ме;
    (за) поругу безумноме дао си ме.
10. Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио. 
11. Отклони од мене ударце Твоје,
      јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.
12. Карањима за безакоње покарао си човека,
      и растопио си као паучину душу његову;
      али (заиста) узалуд се мете сваки човек.

Донатор цртежа на Патреону: Мирјана Миљковић

13. Услиши молитву моју, Господе,
      и мољење моје чуј;
      сузе моје немој прећутати,
      јер сам ја дошљак код Тебе
      и пролазник, као сви оци моји.
14. Остави ме, да се одморим,
      пре но што отидем и више ме не буде.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

Нема коментара:

Постави коментар