четвртак, 16. јун 2016.

Језекиљ 1:22-28



А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. 
А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. 
И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар