1. Опет један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а дође и Сотона међу њих да стане пред Господом.
2. И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
Јов 1:7, Зах. 1:11
3. И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.
1 Мој. 22:1, Јов 9:17, Јов 27:5, Мат. 7:11, Јован 9:2, Јаков 1:12, 1 Пет. 1:7
4. А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.
5. Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.
Јов 19:20, Псал. 32:3
6. А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.
Псал. 118:18, Мар. 5:13
7. И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,
Јов 2:12, Јов 7:5, Јов 30:18
8. Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.
2 Сам. 13:19, Јов 42:6, Мат. 11:21
9. И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
1 Мој. 3:6, 5 Мој. 13:6, 2 Цар. 6:33, Јов 21:15, Мал. 3:14
10. А он јој рече: Говориш као луда жена; добро смо примали од Бога, а зла зар нећемо примати? Уза све то не сагреши Јов уснама својим.
2 Сам. 19:28, Јов 1:21, Псал. 39:1, Плач 3:38, Јован 18:11, Рим. 12:12, Јевр. 12:9, Јаков 1:12
11. А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.
1 Мој. 25:2, 1 Мој. 36:11, 1 Дн. 1:45, Јов 42:11, Јер. 49:7, Рим. 12:15
12. И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.
Нем. 9:1, Плач 2:10
13. И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.
2. И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих.
Јов 1:7, Зах. 1:11
3. И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, доброг и праведног, који се боји Бога и уклања се ода зла, и још се држи доброте своје, премда си ме наговорио, те га упропастих низашта.
1 Мој. 22:1, Јов 9:17, Јов 27:5, Мат. 7:11, Јован 9:2, Јаков 1:12, 1 Пет. 1:7
4. А Сотона одговори Господу и рече: Кожа за кожу, и све што човек има даће за душу своју.
5. Него пружи руку своју и дотакни се костију његових и меса његовог, псоваће те у очи.
Јов 19:20, Псал. 32:3
6. А Господ рече Сотони: Ево ти га у руке; али му душу чувај.
Псал. 118:18, Мар. 5:13
7. И сотона отиде од Господа, и удари Јова злим приштем од пете до темена,
Јов 2:12, Јов 7:5, Јов 30:18
8. Те он узе цреп па се стругаше, и сеђаше у пепелу.
2 Сам. 13:19, Јов 42:6, Мат. 11:21
9. И рече му жена: Хоћеш ли се још држати доброте своје? Благослови Бога, па умри.
1 Мој. 3:6, 5 Мој. 13:6, 2 Цар. 6:33, Јов 21:15, Мал. 3:14
 |
| Донатор цртежа на Патреону: Ricardo Diaz Датум: 14. април 2022. |
2 Сам. 19:28, Јов 1:21, Псал. 39:1, Плач 3:38, Јован 18:11, Рим. 12:12, Јевр. 12:9, Јаков 1:12
11. А три пријатеља Јовова чуше за све зло које га задеси, и дођоше сваки из свог места, Елифас Теманац и Вилдад Сушанин и Софар Намаћанин, договорише се да дођу да га пожале и потеше.
1 Мој. 25:2, 1 Мој. 36:11, 1 Дн. 1:45, Јов 42:11, Јер. 49:7, Рим. 12:15
12. И подигавши очи своје издалека не познаше га; тада подигоше глас свој и стадоше плакати и раздреше сваки свој плашт и посуше се прахом по глави бацајући га у небо.
Нем. 9:1, Плач 2:10
13. И сеђаху код њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му не проговори речи, јер виђаху да је бол врло велик.
Претходна глава Јов Следећа глава
Нема коментара:
Постави коментар