субота, 4. јануар 2020.

Приче Соломунове 16


1. Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

2. Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3. Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

4. Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5. Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6. Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

7. Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8. Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9. Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10. Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

11. Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

12. Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13. Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14. Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15. У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16. Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

17. Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18. Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19. Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.


21. Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22. Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

23. Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

24. Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

25. Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26. Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27. Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28. Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29. Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

30. Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31. Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32. Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33. Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.

Претходна глава   Приче Соломунове   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар