1. А потом изабра Господ и друге, Седамдесеторицу, и посла их два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам ићи.
2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије.
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците:
11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.
16. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.
17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.
18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња.
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.
20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.
21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
22. И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
25. И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
26. А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?
27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.
28. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш.
29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30. А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође.
32. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;
34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.
35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?
37. А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.
38. | А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.
39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову.
40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41. | А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,
42. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети.
2. И рече им: Жетве је много, а посленика мало: зато се молите господару жетве да изведе посленике на жетву своју.
3. Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4. Не носите кесу ни торбу ни обућу, и никога не поздрављајте на путу.
5. У коју год кућу уђете најприје кажите: Мир дому овоме!
6. И ако буде ондје син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се вама.
7. А у тој кући будите, и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје; не прелазите из куће у кућу.
8. И у који год град уђете и приме вас, једите што вам се изнесе,
9. И исцјељујте болеснике који су у њему, и говорите им; Приближило вам се Царство Божије.
10. И у који год град уђете и не приме вас, изишавши на тргове његове, реците:
11. И прах што нам је прионуо од града вашега за ноге наше отресамо вам. Али ово знајте да вам се приближило Царство Божије!
12. Кажем вам да ће Содому бити лакше у Дан онај неголи граду томе.
13. Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се, сједећи у костријети и пепелу, покајали.
14. Али Тиру и Сидону биће лакше на Суду него вама.
15. И ти, Капернауме, који си се до неба подигао, до ада ћеш се сурвати.
16. Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.
17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.
18. А он им рече: Видјех сатану гдје паде са неба као муња.
19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити.
20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.
21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља твоја.
22. И окренувши се ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син, осим Оца, ни ко је Отац, осим Сина, и ако Син хоће коме открити.
23. И окренувши се ученицима насамо рече: Благо очима које виде што ви видите.
24. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви жељели видјети што ви видите, и не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
25. И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?
26. А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш?
27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе.
28. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш.
29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30. А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође.
32. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се;
34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.
35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?
37. А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.
38. | А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју.
39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову.
40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41. | А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много,
42. А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала који јој се неће одузети.
Претходна глава Свето Јеванђеље по Луки Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Нема коментара:
Постави коментар