Лука 16

1. А ученицима својим говораше: Човјек неки бјеше богат и имаше управитеља, а овај би оклеветан код њега, да му расипа имање.

2. И дозвавши га рече му: Шта то чујем за тебе? Положи рачун како си управљао домом, јер више не можеш њиме управљати.

3. А управитељ дома рече у себи: Шта да радим, јер господар мој одузима од мене управу? Копати не могу, просити стидим се.

4. Знам шта ћу радити да би ме примили у домове своје кад ми се одузме управљање.

5. И дозвавши редом дужнике господара својега, рече првоме: Колико ти дугујеш господару мојему?

6. А он рече: Сто мјера уља. И рече му: Узми признаницу своју и сједи те брзо напиши педесет.

7. Потом рече другоме: А ти, колико дугујеш? А он рече: Сто врећа пшенице. И рече му: Узми признаницу своју и напиши осамдесет.

8. И похвали господар неправедног управитеља што вјешто учини; јер су синови овога вијека вјештији од синова свјетлости у своме нараштају.

9. И ја вама кажем: Начините себи пријатеље богатством неправедним да би вас кад осиромашите примили у вјечна обиталишта.

(Зач. 81).

10. Који је вјеран у најмањем и у многом је вјеран; и ко је неправедан у најмањем и у многом је неправедан.

11. Ако, дакле, у неправедном богатству вјерни не бисте, ко ће вам повјерити истинско?

12. И ако у туђем не бисте вјерни, ко ће вам дати ваше?

13. Ниједан слуга не може два господара служити; јер, или ће једнога мрзити а другога вољети, или ће се једнога држати а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.

14. А ово све слушаху и фарисеји, који бијаху среброљупци, и ругаху му се.

15. И рече им:

(Зач. 82).

Ви сте они који се правите праведни пред људима, али Бог зна срца ваша; јер што је у људи високо, гадост је пред Богом.

16. Закон и Пророци су до Јована; од тада се Царство Божије благовијести, и сваки се труди да уђе у њега.

17. А лакше је небу и земљи проћи неголи једној цртици из Закона пропасти.

18. Сваки који отпушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и сваки који се жени распуштеницом, прељубу чини.

(Зач. 83).

19. Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.

20. А бјеше неки сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред вратима његовим гнојав,

21. И жељаше да се насити мрвама које падаху са трпезе богатога; а још и пси долажаху и лизаху гној његов.

22. А кад умрије сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умрије и богаташ, и сахранише га.

23. И у паклу, налазећи се у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његову.

Донатор цртежа на Патреону: Tim Andrews
Датум: 25. новембар 2024.

24. И он повика и рече: Оче Аврааме, смилуј се на ме и пошаљи Лазара нека умочи у воду врх од прста својега да ми расхлади језик; јер се мучим у овоме пламену.

25. А Авраам рече: Синко, сјети се да си ти примио добра своја у животу своме, а тако и Лазар зла; сада пак он се тјеши, а ти се мучиш.

26. И поврх свега тога, постављена је међу нама и вама провалија велика, да они који би хтјели одовуд к вама пријећи, не могу; нити они отуда к нама прелазе.

27. Тада рече: Молим те пак, оче, да га пошаљеш дому оца мојега;

28. Јер имам петорицу браће: нека им посвједочи да не би и они дошли на ово мјесто мучења.

29. Рече му Авраам: Имају Мојсеја и пророке, нека њих слушају.

30. А он рече: Не, оче Аврааме, него ако им дође неко из мртвих, покајаће се.

31. А он му рече: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се увјерити.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава