Исаија 42

1. Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Иса. 11:2, Иса. 49:3, Иса. 49:6, Иса. 52:13, Мат. 3:17, Мат. 12:18, Јован 3:35, Ефес. 1:6, Филиб. 2:7, Кол. 1:12

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

3. Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Псал. 94:15, Иса. 9:7

4. Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:11, Иса. 24:15, Иса. 49:1, Јевр. 12:2

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Иса. 44:24, Зах. 12:1, Дела 17:25

6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Иса. 41:13, Иса. 49:8, Лука 2:32, Дела 13:47

7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Иса. 9:2, Мат. 4:16, Лука 4:18, 2 Тим. 2:26, Јевр. 2:14

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

2 Мој. 3:14, Иса. 48:11

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. А.
Датум: 22. септембар 2025.

10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Псал. 33:3, Псал. 40:3, Псал. 107:23

11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Псал. 78:65, Јер. 25:30, Ос. 11:10, Амос 1:2

14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Псал. 50:21

15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Јер. 46:5

18. Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

19. Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Иса. 43:8, Језек. 12:2, Јован 9:39

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

5 Мој. 4:3, Иса. 1:3, Рим. 2:21

21. Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

Псал. 138:2

22. А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Иса. 24:22

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Ефесцима 4

1. Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

Кол. 1:10

2. Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

Гал. 5:22

3. Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

Јован 13:34

4. Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

Покровитељ цртежа на Патреону: Ренди Б.
Датум: 19. март 2026.

5. Један Господ, једна вера, једно крштење,

6. Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

Псал. 83:18, Мал. 2:10, Рим. 11:36

7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

Рим. 12:3

8. Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

Псал. 68:18, Кол. 2:15

9. А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

Јован 3:13

10. Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

Дела 1:9, Јевр. 4:14, Јевр. 7:26, Јевр. 8:1

11. И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

Ефес. 2:20

12. Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

Рим. 14:19, 1 Кор. 12:7, Ефес. 1:23

13. Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

Кол. 2:2

14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

Мат. 11:7

15. Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

16. Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

Кол. 2:19

17. Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

18. Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

Иса. 25:7, Дела 26:18, Гал. 4:8, Ефес. 2:12, 1 Сол. 4:5

19. Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Рим. 1:24

20. Али ви тако не познасте Христа;

21. Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22. Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

23. И да се обновите духом ума свог,

Рим. 8:6, 1 Пет. 1:22

24. И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

Гал. 3:27

25. Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

26. Гневите се и не грешите;

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 12. септембар 2025.

сунце да не зађе у гневу вашем.

27. Нити дајте места ђаволу.

Дела 5:3, Ефес. 6:11, Ефес. 6:16, Јаков 4:7

28. Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

29. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

30. И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

Псал. 78:40, Иса. 63:10, Рим. 8:23

31. Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32. А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Постање 31

1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8

2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45

3. И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9

4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5

6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

1 Мој. 30:29

7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23

8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16

9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36

10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

1 Мој. 48:16

12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9

13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9

14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

1 Мој. 2:24

15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

1 Мој. 29:15

16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје;

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. септембар 2025.

и Рахиља украде идоле оцу свом.

20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51

22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

1 Мој. 13:8

24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50

25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

26. И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

1 Сам. 30:2

27. Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?

28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

Рута 1:9, 1 Сам. 13:13, 1 Цар. 19:20, Дела 20:37

29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:24, Псал. 5:11, Псал. 84:11, Псал. 115:9

30. Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?

1 Мој. 31:19, Ис.Н. 24:2, Суд. 18:24, Псал. 115:4, Псал. 115:9, Иса. 44:10, Иса. 44:18, Јер. 10:3, Дела 19:26

31. А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.

32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

1 Мој. 44:9

33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

35. А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.

1 Мој. 31:19, 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Ефес. 6:1

36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?

Ефес. 4:26

37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

1 Сам. 12:3

38. Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.

39. Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

2 Мој. 22:10, 2 Мој. 22:12

40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.

1 Мој. 27:44, 1 Мој. 29:27, 1 Мој. 31:7

42. Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

1 Мој. 29:32, 1 Мој. 31:53, 2 Мој. 3:7, 1 Дн. 12:17, Псал. 124:1, Иса. 8:13, Дан. 2:23

43. А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?

44. Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

1 Мој. 28:13, Ис.Н. 24:27

45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

1 Мој. 28:18

46. И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

48. И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

Ис.Н. 22:27, Ис.Н. 24:27

49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

Ис.Н. 11:3, Суд. 11:29, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 20:23, 1 Сам. 20:42

50. Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.

51. И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

52. Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.

53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.

1 Мој. 16:5, 1 Мој. 21:23, Ис.Н. 24:2

54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

Језек. 44:3

55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Постање 24

1. А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9

2. И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6

3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14

4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

1 Мој. 28:2

5. А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

2 Пет. 2:20

7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9

8. Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

Ис.Н. 2:17

9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

1 Мој. 27:43

11. И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11

12. И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6

13. Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

14. Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

Суд. 6:17, 1 Сам. 6:7, Приче 19:14

15. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

1 Мој. 11:29, Псал. 34:15

16. И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

Псал. 34:15

17. А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

1 Цар. 17:10, Јован 4:7

18. А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

1 Пет. 3:8, 1 Пет. 4:9

19. И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

20. И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

21. А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

Лука 2:19, Лука 2:51

22. А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

2 Мој. 32:2, Иса. 3:19, 1 Пет. 3:3

23. И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

24. А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

25. Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

1 Пет. 4:9

26. Тада човек савивши се поклони се Господу,

1 Мој. 24:52, 2 Мој. 4:31

27. И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

1 Мој. 24:48, 1 Мој. 32:10, 2 Мој. 18:10, Рута 4:14, 1 Сам. 25:32, 2 Сам. 18:28, Псал. 98:3, Приче 3:6, Лука 1:68

28. А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

29. А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

1 Мој. 29:5

30. Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

31. И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

1 Мој. 26:29, 2 Мој. 2:20, Суд. 17:2, Рута 3:10, Псал. 115:15

32. И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

1 Мој. 43:24, Суд. 19:21

33. И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Јов 23:12, Јован 4:34, Ефес. 6:5

34. Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

35. А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:1, Јов 1:3

36. И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

1 Мој. 21:2, 1 Мој. 21:10, 1 Мој. 25:5

37. А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

1 Мој. 24:3

38. Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

39. А ја рекох господару свом:

40. Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:23, 1 Мој. 5:24, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 24:7, 1 Мој. 24:56, 2 Мој. 23:20

41. А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

1 Мој. 24:8

42. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

1 Цар. 1:36, Нем. 1:11, Псал. 90:17, Дела 10:7, Дела 10:22, Рим. 1:10

43. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

1 Мој. 24:13

44. Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

Јевр. 13:2

45. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 3. септембар 2025.

46. Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати;

и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

47. А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

Језек. 16:11

48. И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

1 Мој. 24:26, Псал. 32:8, Псал. 48:14, Псал. 107:7, Иса. 48:17

49. И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

1 Мој. 47:29, Ис.Н. 2:14

50. Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

Псал. 118:23, Мат. 21:42, Мар. 12:11

51. А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

1 Мој. 20:15

52. А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

53. И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, 2 Мој. 12:35, 2 Дн. 21:3, Језд. 1:6

54. Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

1 Мој. 24:56, 1 Мој. 24:59

55. А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

56. А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

1 Мој. 24:40

57. Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

58. И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

59. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

1 Мој. 35:8

60. И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

1 Мој. 17:16, 1 Мој. 22:17, Рута 4:11

61. И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

62. А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

1 Мој. 16:14, 1 Мој. 25:11

63. А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

Ис.Н. 1:8, Псал. 1:2, Псал. 35:17, Псал. 77:12, Псал. 119:15, Псал. 143:5, Дан. 6:10, Мат. 6:5, Мат. 14:23, Мар. 1:35, Мар. 6:46, Лука 5:16, Лука 6:12, Дела 10:9

64. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

Ис.Н. 15:18, 1 Сам. 25:23

65. И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

1 Кор. 11:3, 1 Кор. 11:6, 1 Кор. 11:10

66. И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

67. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Лука 4

1. Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

1 Цар. 18:12, Иса. 11:2, Иса. 61:1, Језек. 3:12, Мат. 4:1, Мар. 1:12, Лука 2:27, Јован 1:33, Дела 8:39

2. И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

1 Мој. 3:15, 2 Мој. 34:28, 1 Цар. 19:8, Јевр. 2:18

3. И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

4. И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

2 Мој. 23:25, 5 Мој. 8:3, Мат. 4:4, Мар. 8:4, Лука 22:19, Јован 6:41, Јован 6:48, Јован 6:50, Ефес. 6:17

5. И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

6. И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

Јован 12:31, Јован 14:30, Откр. 13:2, Откр. 13:7

7. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

5 Мој. 6:13, 5 Мој. 10:20

9. И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

Мат. 4:5, 1 Пет. 5:8

10. Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

Псал. 91:11

11. И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

5 Мој. 6:16

13. И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

Јаков 4:3, Јаков 4:7

14. И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

Мат. 4:12, Јован 4:43, Дела 10:37

15. И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

Иса. 52:13

16. И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

Мат. 2:23, Дела 13:14, Дела 13:15

17. И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

18. Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

Иса. 42:1, Дан. 9:24

19. И да проповедам пријатну годину Господњу.

3 Мој. 25:8, 2 Кор. 6:2

20. И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

Лука 5:3

21. И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

22. И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

Псал. 45:2, Јован 6:42

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 12. август 2025.

23. И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам

 шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

Мат. 4:13, Мат. 13:54, Мар. 6:1

24. Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

Мат. 13:57, Мар. 6:4, Јован 4:44

25. А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

1 Цар. 17:9, 1 Цар. 18:1, Јаков 5:17

26. И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

27. И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

2 Цар. 5:1, 2 Цар. 5:14

28. И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

29. И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

30. Али Он прође између њих, и отиде.

1 Сам. 19:10, Лука 24:31, Јован 8:59, Јован 10:39, Дела 12:7

31. И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

Мат. 4:13, Мар. 1:21

32. И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

Мат. 7:28, Титу 2:15

33. И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

Мар. 1:23

34. Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

Псал. 16:10, Иса. 49:7, Дан. 9:24, Лука 1:35

35. И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

36. И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

37. И отиде глас о Њему по свима околним местима.

Мих. 5:4

38. Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

Мат. 8:14, Мар. 1:29

39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

Псал. 103:3

40. А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

Мат. 8:16, Мар. 1:32

41. А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

Мар. 1:25, Мар. 1:34

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

Мат. 4:25, Лука 12:1, Јован 6:2

43. А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

Мар. 1:14, Јован 9:4, Дела 10:38, Рим. 15:8

44. И проповедаше по зборницама галилејским.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Псалам 9

1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Псал. 22:1

2. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Приче 5:22

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Псал. 10:13

4. Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

2 Цар. 18:35, Јов 21:15, Ос. 7:10

5. Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6. У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7. Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Јов 20:13

8. Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Псал. 64:3, Приче 1:11

9. Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Псал. 17:12, Псал. 22:13

10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Бранко Босанчић
Датум: 1. август 2025.

11. Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12. Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15. Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Јов 38:15, Језек. 30:21

16. Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

1. Царевима 14

1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.




2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.

1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.

1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.

1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.

Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.




7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;

1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;

2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.




13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.

2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.

1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.

1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.




19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.




21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.

1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

22. И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.

2 Дн. 12:1, Псал. 78:58, Иса. 62:2, Иса. 62:5, 1 Кор. 10:22

Покровитељ цртежа на Патреону: Тамара Повел
Датум: 27. јул 2025.

23. Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

5 Мој. 12:2, 2 Цар. 17:9, Иса. 57:5, Језек. 20:28

24. А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.

1 Мој. 19:5, 5 Мој. 23:17, 1 Цар. 15:12, 2 Цар. 23:7

25. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.

1 Цар. 11:40, 2 Дн. 12:2, 2 Дн. 12:9

26. И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.

1 Цар. 7:51, 1 Цар. 10:17, 1 Цар. 15:18, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 12:9, Приче 23:5

27. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.




28. И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.




29. А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?




30. А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.

1 Цар. 12:24, 1 Цар. 15:6

31. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава