Исаија 42

1. Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Иса. 11:2, Иса. 49:3, Иса. 49:6, Иса. 52:13, Мат. 3:17, Мат. 12:18, Јован 3:35, Ефес. 1:6, Филиб. 2:7, Кол. 1:12

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

3. Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Псал. 94:15, Иса. 9:7

4. Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:11, Иса. 24:15, Иса. 49:1, Јевр. 12:2

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Иса. 44:24, Зах. 12:1, Дела 17:25

6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Иса. 41:13, Иса. 49:8, Лука 2:32, Дела 13:47

7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Иса. 9:2, Мат. 4:16, Лука 4:18, 2 Тим. 2:26, Јевр. 2:14

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

2 Мој. 3:14, Иса. 48:11

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. А.
Датум: 22. септембар 2025.

10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Псал. 33:3, Псал. 40:3, Псал. 107:23

11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Псал. 78:65, Јер. 25:30, Ос. 11:10, Амос 1:2

14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Псал. 50:21

15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Јер. 46:5

18. Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

19. Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Иса. 43:8, Језек. 12:2, Јован 9:39

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

5 Мој. 4:3, Иса. 1:3, Рим. 2:21

21. Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

Псал. 138:2

22. А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Иса. 24:22

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава