1. Самуилова 1

1. Беше један човек из Раматајим-Софима, из горе Јефремове, коме име беше Елкана син Јероама, сина Елива, сина Това, сина Суфовог, Ефраћанин.

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 10. јун 2026.

2. И имаше две жене, једној беше име Ана а другој Фенина; и Фенина имаше деце, а Ана немаше деце.

3. И иђаше тај човек сваке године из свог града да се поклони и принесе жртву Господу над војскама у Силом; а онде беху два сина Илијева, Офније и Финес, свештеници Господњи.

5 Мој. 12:5, Ис.Н. 18:1, Суд. 18:31

4. И један дан кад Елкана принесе жртву, даде Фенини жени својој и свим синовима њеним и кћерима њеним по део;

5. Ани пак даде два дела, јер љубљаше Ану, а њој Господ беше затворио материцу.

1 Мој. 30:2

6. И противница је њена врло цвељаше пркосећи јој што јој Господ беше затворио материцу.

Лука 1:25

7. Тако чињаше Елкана сваке године, и Ана хођаше у дом Господњи, а она је цвељаше, те плакаше и не јеђаше.

2 Мој. 23:14, 5 Мој. 16:16

8. А Елкана муж њен рече јој једном: Ана, зашто плачеш? И зашто не једеш? И зашто је срце твоје невесело? Нисам ли ти ја бољи него десет синова?

Рута 4:15

9. А Ана уста, пошто једоше и пише у Силому; а Илије свештеник сеђаше на столици, на прагу дома Господњег.

1 Сам. 3:3, 1 Сам. 4:13

10. И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много.

Јов 7:11

11. И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.

1 Мој. 8:1, 1 Мој. 28:20, 1 Мој. 29:32, 2 Мој. 4:31, 4 Мој. 6:5, 4 Мој. 21:2, 1 Сам. 1:22, 1 Сам. 1:27, 2 Сам. 16:12, Псал. 132:1

12. И кад се она дуго мољаше пред Господом, Илије мотраше на уста њена.

13. Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана.

14. Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог.

15. Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.

Псал. 62:8

16. Немој једначити слушкиње своје с неваљалом женом; јер сам од велике туге и жалости своје говорила досад.

2 Кор. 6:15

17. Тада одговори Илије и рече: Иди с миром; а Бог Израиљев да ти испуни молбу, за шта си Га молила.

Суд. 18:6, 1 Сам. 25:35, Псал. 20:4

18. А она рече: Нека нађе слушкиња твоја милост пред тобом! Тада отиде жена својим путем, и једе, и лице јој не беше више као пре.

1 Мој. 33:15, Проп. 9:7, Јован 16:24

19. И сутрадан уранише, и поклонише се Господу, и вратише се и дођоше кући својој у Рамат. И Елкана позна Ану жену своју, и Господ се опомену ње.

1 Мој. 30:22, 1 Сам. 7:17

20. И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.

21. Потом пође онај човек Елкана са свим домом својим да принесе Господу годишњу жртву и завет свој.

22. Али Ана не пође, јер рече мужу свом: Докле одојим дете, онда ћу га одвести да изађе пред Господа и остане онде до века.

1 Сам. 2:11, Лука 2:22

23. И рече јој Елкана, муж њен: Чини како ти драго; остани докле год не одојиш; само да хоће Господ испунити реч своју. И тако жена оста; и дојаше сина свог докле га не одоји.

4 Мој. 30:8, 2 Сам. 7:25

24. А кад га одоји, одведе га са собом узевши три телета и ефу брашна и мех вина, и уведе га у дом Господњи у Силому; а дете беше још мало.

5 Мој. 12:5

25. И заклаше теле и доведоше дете к Илију.

26. И она рече: Чуј господару, како је жива душа твоја, господару, ја сам она жена која је стајала овде код тебе молећи се Господу.

27. Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила.

Мат. 7:7

28. Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу. И поклонише се онде Господу.

Претходна глава   1. Самуилова   Следећа глава