Исаија 42

1. Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Иса. 11:2, Иса. 49:3, Иса. 49:6, Иса. 52:13, Мат. 3:17, Мат. 12:18, Јован 3:35, Ефес. 1:6, Филиб. 2:7, Кол. 1:12

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

3. Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Псал. 94:15, Иса. 9:7

4. Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:11, Иса. 24:15, Иса. 49:1, Јевр. 12:2

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Иса. 44:24, Зах. 12:1, Дела 17:25

6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Иса. 41:13, Иса. 49:8, Лука 2:32, Дела 13:47

7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Иса. 9:2, Мат. 4:16, Лука 4:18, 2 Тим. 2:26, Јевр. 2:14

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

2 Мој. 3:14, Иса. 48:11

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. А.
Датум: 22. септембар 2025.

10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Псал. 33:3, Псал. 40:3, Псал. 107:23

11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Псал. 78:65, Јер. 25:30, Ос. 11:10, Амос 1:2

14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Псал. 50:21

15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Јер. 46:5

18. Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

19. Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Иса. 43:8, Језек. 12:2, Јован 9:39

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

5 Мој. 4:3, Иса. 1:3, Рим. 2:21

21. Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

Псал. 138:2

22. А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Иса. 24:22

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Ефесцима 4

1. Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

Кол. 1:10

2. Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

Гал. 5:22

3. Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

Јован 13:34

4. Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

Рим. 12:5, 1 Кор. 12:4

5. Један Господ, једна вера, једно крштење,

1 Кор. 1:13, 1 Кор. 8:6, Јевр. 6:6

6. Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

Псал. 83:18, Мал. 2:10, Рим. 11:36

7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

Рим. 12:3

8. Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

Псал. 68:18, Кол. 2:15

9. А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

Јован 3:13

10. Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

Дела 1:9, Јевр. 4:14, Јевр. 7:26, Јевр. 8:1

11. И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

Ефес. 2:20

12. Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

Рим. 14:19, 1 Кор. 12:7, Ефес. 1:23

13. Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

Кол. 2:2

14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

Мат. 11:7

15. Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

16. Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

Кол. 2:19

17. Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

18. Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

Иса. 25:7, Дела 26:18, Гал. 4:8, Ефес. 2:12, 1 Сол. 4:5

19. Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Рим. 1:24

20. Али ви тако не познасте Христа;

21. Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22. Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

23. И да се обновите духом ума свог,

Рим. 8:6, 1 Пет. 1:22

24. И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

Гал. 3:27

25. Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

26. Гневите се и не грешите;

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 12. септембар 2025.

сунце да не зађе у гневу вашем.

27. Нити дајте места ђаволу.

Дела 5:3, Ефес. 6:11, Ефес. 6:16, Јаков 4:7

28. Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

29. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

30. И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

Псал. 78:40, Иса. 63:10, Рим. 8:23

31. Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32. А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Постање 31

1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8

2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45

3. И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9

4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5

6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

1 Мој. 30:29

7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23

8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16

9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36

10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

1 Мој. 48:16

12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9

13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9

14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

1 Мој. 2:24

15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

1 Мој. 29:15

16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје;

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. септембар 2025.

и Рахиља украде идоле оцу свом.

20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51

22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

1 Мој. 13:8

24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50

25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

26. И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

1 Сам. 30:2

27. Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?

28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

Рута 1:9, 1 Сам. 13:13, 1 Цар. 19:20, Дела 20:37

29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:24, Псал. 5:11, Псал. 84:11, Псал. 115:9

30. Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?

1 Мој. 31:19, Ис.Н. 24:2, Суд. 18:24, Псал. 115:4, Псал. 115:9, Иса. 44:10, Иса. 44:18, Јер. 10:3, Дела 19:26

31. А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.

32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

1 Мој. 44:9

33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

35. А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.

1 Мој. 31:19, 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Ефес. 6:1

36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?

Ефес. 4:26

37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

1 Сам. 12:3

38. Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.

39. Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

2 Мој. 22:10, 2 Мој. 22:12

40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.

1 Мој. 27:44, 1 Мој. 29:27, 1 Мој. 31:7

42. Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

1 Мој. 29:32, 1 Мој. 31:53, 2 Мој. 3:7, 1 Дн. 12:17, Псал. 124:1, Иса. 8:13, Дан. 2:23

43. А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?

44. Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

1 Мој. 28:13, Ис.Н. 24:27

45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

1 Мој. 28:18

46. И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

48. И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

Ис.Н. 22:27, Ис.Н. 24:27

49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

Ис.Н. 11:3, Суд. 11:29, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 20:23, 1 Сам. 20:42

50. Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.

51. И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

52. Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.

53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.

1 Мој. 16:5, 1 Мој. 21:23, Ис.Н. 24:2

54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

Језек. 44:3

55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Постање 24

1. А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9

2. И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6

3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14

4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

1 Мој. 28:2

5. А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

2 Пет. 2:20

7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9

8. Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

Ис.Н. 2:17

9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

1 Мој. 27:43

11. И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11

12. И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6

13. Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

14. Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

Суд. 6:17, 1 Сам. 6:7, Приче 19:14

15. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

1 Мој. 11:29, Псал. 34:15

16. И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

Псал. 34:15

17. А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

1 Цар. 17:10, Јован 4:7

18. А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

1 Пет. 3:8, 1 Пет. 4:9

19. И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

20. И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

21. А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

Лука 2:19, Лука 2:51

22. А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

2 Мој. 32:2, Иса. 3:19, 1 Пет. 3:3

23. И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

24. А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

25. Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

1 Пет. 4:9

26. Тада човек савивши се поклони се Господу,

1 Мој. 24:52, 2 Мој. 4:31

27. И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

1 Мој. 24:48, 1 Мој. 32:10, 2 Мој. 18:10, Рута 4:14, 1 Сам. 25:32, 2 Сам. 18:28, Псал. 98:3, Приче 3:6, Лука 1:68

28. А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

29. А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

1 Мој. 29:5

30. Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

31. И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

1 Мој. 26:29, 2 Мој. 2:20, Суд. 17:2, Рута 3:10, Псал. 115:15

32. И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

1 Мој. 43:24, Суд. 19:21

33. И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Јов 23:12, Јован 4:34, Ефес. 6:5

34. Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

35. А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:1, Јов 1:3

36. И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

1 Мој. 21:2, 1 Мој. 21:10, 1 Мој. 25:5

37. А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

1 Мој. 24:3

38. Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

39. А ја рекох господару свом:

40. Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:23, 1 Мој. 5:24, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 24:7, 1 Мој. 24:56, 2 Мој. 23:20

41. А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

1 Мој. 24:8

42. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

1 Цар. 1:36, Нем. 1:11, Псал. 90:17, Дела 10:7, Дела 10:22, Рим. 1:10

43. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

1 Мој. 24:13

44. Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

Јевр. 13:2

45. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 3. септембар 2025.

46. Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати;

и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

47. А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

Језек. 16:11

48. И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

1 Мој. 24:26, Псал. 32:8, Псал. 48:14, Псал. 107:7, Иса. 48:17

49. И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

1 Мој. 47:29, Ис.Н. 2:14

50. Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

Псал. 118:23, Мат. 21:42, Мар. 12:11

51. А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

1 Мој. 20:15

52. А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

53. И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, 2 Мој. 12:35, 2 Дн. 21:3, Језд. 1:6

54. Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

1 Мој. 24:56, 1 Мој. 24:59

55. А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

56. А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

1 Мој. 24:40

57. Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

58. И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

59. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

1 Мој. 35:8

60. И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

1 Мој. 17:16, 1 Мој. 22:17, Рута 4:11

61. И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

62. А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

1 Мој. 16:14, 1 Мој. 25:11

63. А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

Ис.Н. 1:8, Псал. 1:2, Псал. 35:17, Псал. 77:12, Псал. 119:15, Псал. 143:5, Дан. 6:10, Мат. 6:5, Мат. 14:23, Мар. 1:35, Мар. 6:46, Лука 5:16, Лука 6:12, Дела 10:9

64. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

Ис.Н. 15:18, 1 Сам. 25:23

65. И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

1 Кор. 11:3, 1 Кор. 11:6, 1 Кор. 11:10

66. И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

67. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава