Псалам 62.

1. Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2. Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

1 Дн. 16:11

3. Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

Јован 3:16

4. Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

Псал. 146:2

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 12. децембар 2025.

5. Као салом и уљем наситила би се душа моја,

и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6. Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

Псал. 119:55, Псал. 149:5

7. Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

2 Кор. 1:10

8. Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

Иса. 26:9

9. Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10. Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11. А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Језекиљ 36

Покровитељ цртежа на Патреону: Ренди Б.
Датум: 10. децембар 2025.

1. Ти, сине човечји, пророкуј горама Израиљевим, и реци: Горе Израиљеве, чујте реч Господњу.

Језек. 6:2, Језек. 38:8, Јоило 3:2

2. Овако вели Господ Господ: Што непријатељ говори за вас: Ха ха! Вечне висине посташе наше наследство;

5 Мој. 32:13, Псал. 78:59, Иса. 58:14, Авак. 3:19

3. Зато пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Што вас пустоше и прождиру са свих страна, да постанете наследство осталим народима, и постасте прича и руг народима,

4. Зато, горе Израиљеве, чујте реч Господа Господа; овако вели Господ горама Израиљевим и хумовима, потоцима и долинама, и пустим развалинама и градовима остављеним, које посташе грабеж и подсмех осталим народима унаоколо,

Псал. 79:4, Језек. 33:24, Језек. 34:28

5. Зато овако вели Господ Господ: У огњу ревности своје говорих против осталих народа и против све едомске, што освојише моју земљу радујући се из свега срца и ругајући се из душе да би је опленили.

5 Мој. 4:24, Иса. 66:15, Језек. 35:10, Језек. 38:19, Зах. 1:15

6. Зато пророкуј за земљу Израиљеву, и реци горама и хумовима, потоцима и долинама: Овако вели Господ Господ: Ево, ја говорих у ревности својој и у јарости својој; што подносите срамоту од народа,

Псал. 123:3, Језек. 34:29

7. Зато овако вели Господ Господ: Ја подигох руку своју да ће народи што су око нас носити срамоту своју.

Језек. 20:5

8. А ви, горе Израиљеве, пуштаћете гране своје, и род свој носићете народу мом Израиљу, јер ће скоро доћи.

9. Јер ево ме код вас, и гледаћу вас, и бићете рађене и засеване.

Ос. 2:21, Агеј 2:19

10. И умножићу у вама људе, дом Израиљев сав колики је, и градови ће се населити и пустолине саградити.

Иса. 58:12, Иса. 61:4, Језек. 37:11, Амос 9:14, Зах. 2:4

11. Умножићу у вама људе и стоку, и намножиће се и наплодити, и населићу вас како бисте пре; и учинићу вам добра више него пре; и познаћете да сам ја Господ.

Јер. 31:27, Јер. 33:12, Језек. 16:55, Језек. 35:9, Ос. 2:20, Јоило 3:17, 1 Јов. 5:20

12. И довешћу к вама људе, народ свој Израиља, и наследиће вас, и бићете им наследство, и нећете их више затирати.

Јер. 15:7, Авд. 1:17

13. Овако вели Господ Господ: Што вам говоре да сте земља која прождире људе и затире своје народе,

4 Мој. 13:33

14. Зато нећеш више прождирати људи, и народа својих нећеш више затирати, говори Господ Господ.

15. И нећу дати да се више у теби чује срамота од народа, и руга од народа нећеш више подносити, и нећеш више затирати својих народа, говори Господ Господ.

Иса. 60:14, Језек. 21:33, Језек. 34:29, Соф. 3:19

16. Опет ми дође реч Господња говорећи:

17. Сине човечји, дом Израиљев живећи у својој земљи оскврни је својим путем и својим делима; пут њихов беше преда мном као нечистота жене одвојене.

3 Мој. 15:19, Јер. 2:7

18. Зато излих гнев свој на њих ради крви коју пролише на земљу и ради гадних богова њихових, којима је оскврнише.

Плач 2:1, Језек. 16:36, Језек. 39:23

19. И расејах их по народима, и разасуше се по земљама; по путевима њиховим и по делима њиховим судих им.

Језек. 7:3, Језек. 22:15, Језек. 39:24

20. И кад дођоше међу народе, где год дођоше оскврнише свето име моје, а за њих се говораше да су Господњи народ и да су из земље његове изашли.

Иса. 52:5, Језек. 12:16, Рим. 2:24

21. Али ми се сажали ради светог имена мог, које оскврни дом Израиљев у народима у које дође.

Језек. 20:9

22. Зато реци дому Израиљевом: Овако вели Господ Господ: Нећу вас ради учинити, доме Израиљев, него ради светог имена свог, које оскврнисте у народима у које дођосте;

5 Мој. 9:5, Псал. 106:8, Дела 2:36

23. И посветићу име своје велико оскврњено у народима, које ви оскврнисте међу њима; и народи ће познати да сам ја Господ, говори Господ Господ, кад се посветим у вама пред њима.

Језек. 20:41, Језек. 38:23, Језек. 39:27

24. Јер ћу вас узети из народа, и покупићу вас из свих земаља, и довешћу вас у вашу земљу.

Језек. 34:13, Језек. 37:20

25. И покропићу вас водом чистом, и бићете чисти; ја ћу вас очистити од свих нечистота ваших и од свих гадних богова ваших.

4 Мој. 19:13, Иса. 52:15, Јер. 33:8, Зах. 13:2, 1 Јов. 1:7

26. И даћу вам ново срце, и нов ћу дух метнути у вас, и извадићу камено срце из тела вашег, и даћу вам срце месно.

Псал. 51:10, Јован 3:3, 2 Кор. 3:18

27. И дух свој метнућу у вас, и учинићу да ходите по мојим уредбама и законе моје да држите и извршујете.

Иса. 44:3, Језек. 47:13, Рим. 8:4, Рим. 8:9, Гал. 5:5, Ефес. 1:13

28. И наставаћете у земљи коју сам дао оцима вашим, и бићете ми народ и ја ћу вам бити Бог.

Јер. 30:22, Језек. 28:25

29. И опростићу вас свих нечистота ваших, и дозваћу жито и умножићу га, и нећу пустити на вас глади.

Псал. 105:16, Мат. 1:21

30. И умножићу род на дрветима и род на њиви, те нећете више подносити срамоте међу народима са глади.

Језек. 34:27

31. И опоменућете се злих путева својих и дела својих која не беху добра, и сами ћете себи бити мрски за безакоња своја и за гадове своје.

3 Мој. 26:39, Језек. 6:9

32. Нећу вас ради учинити, говори Господ Господ; знајте; посрамите се и постидите се путева својих, доме Израиљев.

5 Мој. 9:5, Дан. 9:19

33. Овако вели Господ Господ: Кад вас очистим од свих безакоња ваших, населићу градове, и пустолине ће се опет саградити.

Рим. 8:30

34. И пуста ће се земља радити, што је била пуста пред сваким који пролажаше.

Јер. 25:9

35. И рећи ће се: Земља ова што беше пуста поста као врт едемски, и градови што беху пусти, разваљени и раскопани, утврдише се и населише се.

Иса. 51:3

36. И народи који остану око вас познаће да ја Господ саграђујем разваљено и засађујем опустело. Ја Господ рекох, и учинићу.

Псал. 58:11, Језек. 17:24, Језек. 22:14

37. Овако вели Господ Господ: још ће ме тражити дом Израиљев да им учиним, да их умножим људима као стадо.

Псал. 102:17, Иса. 45:11, Иса. 45:19, Јер. 29:11, Језек. 14:3, Зах. 13:9, Мат. 7:7, Филиб. 4:6, Јаков 4:3

38. Као свето стадо, као стадо у Јерусалиму о празницима њиховим, тако ће пусти градови бити пуни стада људи, и познаће да сам ја Господ.

Претходна глава   Језекиљ   Следећа глава

Исаија 5

1. Запеваћу сада драгом свом песму драгог свог о винограду његовом. Драги мој има виноград на родном брдашцету.

Псал. 80:8, Плач 1:7

2. И огради га, и отреби из њега камење, и насади га племенитом лозом, и сазида кулу усред њега, и ископа пивницу у њему, и почека да роди грожђем, а он роди вињагом.

5 Мој. 32:6, Јер. 11:17

3. Па сада, становници јерусалимски и људи Јудејци, судите између мене и винограда мог.

Рим. 3:4

4. Шта је још требало чинити винограду мом шта му не учиних? Кад чеках да роди грожђем, зашто роди вињагом?

Јер. 24:2

5. Сада ћу вам казати шта ћу учинити винограду свом. Оборићу му ограду, нека опусти; развалићу му зид, нека се погази;

Јер. 45:4, Плач 2:6

6. Упарложићу га, неће се резати ни копати, него ће расти чкаљ и трње, и заповедићу облацима да не пуштају више дажд на њ.

7. Да, виноград је Господа над војскама дом Израиљев, и људи су Јудејци мили сад Његов; Он чека суд, а гле насиља, чека правду, а гле вике.

8. Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи.

Псал. 83:12, Мих. 2:2

9. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепим неће бити никога.

10. Јер ће десет рала винограда дати један ват, и гомер семена даће ефу.

3 Мој. 27:16, Јер. 48:33

11. Тешко онима који ране, те иду на силовито пиће и остају до мрака док их вино распали.

Приче 23:29

12. И на гозбама су им гусле и псалтири и бубњи и свирале и вино; а не гледају на дела Господња и не виде рад руку Његових.

Јов 34:27, Ос. 4:11, Амос 6:5

13. Зато се народ мој одведе у ропство што не знају, и које поштује гладују, и људство његово гине од жеђи.

Иса. 1:3, Иса. 1:7, Ос. 4:6, Лука 19:44, Рим. 1:28, 2 Пет. 3:5

14. Зато се раширио гроб и развалио ждрело своје превећ, и сићи ће у њ слава његова и мноштво његово и врева његова и који се веселе у њему.

15. И погнуће се прост човек, и високи ће се понизити, и поносите очи обориће се;

Иса. 2:9

16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог Свети посветиће се правдом.

Језек. 20:41

17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину.

Иса. 7:25

18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,

19. Који говоре: Нека похита, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође шта је наумио Светац Израиљев, да познамо.

Иса. 66:5, Јер. 17:15, Језек. 12:22, Амос 5:18, 2 Пет. 3:3

Покровитељ цртежа на Патреону: Самуел Јануарио
Датум: 23. октобар 2025.

20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак, који праве од горког слатко а од слатког горко.

21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни.

22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовитог пића.

23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду.

24. Зато као што огањ прождире стрњику и слама нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч Свеца Израиљевог.

1 Цар. 17:14, 2 Цар. 19:22, Јов 18:16, Јоило 2:5, Лука 7:30, Јован 12:48

25. Зато се распали гнев Господњи на народ Његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се Његов не одврати, него је рука Његова још подигнута.

Иса. 14:19, Иса. 25:11, Иса. 34:3, Јер. 46:5, Мих. 4:11

26. И подигнуће заставу народима далеким, и зазвиждаће им с краја земље; и гле, они ће доћи одмах, брзо.

Иса. 18:3, Зах. 10:8

27. Неће бити међу њима уморног ни сусталог, ни дремљивог ни сањивог, никоме се неће распасати појас око њега, нити ће се коме откинути ремен на обући.

Приче 3:23

28. Стреле ће им бити оштре, и сви лукови њихови запети; копита у коња њихових биће као кремен и точкови њихови као вихор.

Језек. 38:9, Дан. 7:4, Дан. 11:40

29. Рика ће им бити као у лава, и рикаће као лавићи; бучаће и уграбиће плен и однети га, и неће бити никога да отме.

Иса. 10:6, Дан. 7:4, Наум 2:11

30. Бучаће над њим у то време као што море бучи. Тада ће погледати на земљу, а то мрак и страх, и светлост ће се помрачити над погибљу њиховом.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Псалам 107

1. Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.

2. Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.

3. Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.

4. Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.

4 Мој. 14:18, 5 Мој. 7:9, Псал. 36:5, Мих. 7:18

5. Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!

Псал. 57:5

6. Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.

Јов 40:9

7. Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

8. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.

Покровитељ цртежа на Патреону: Види псалам 59

Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју;

над земљом филистејском попеваћу."

10. Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

Псал. 60:9

11. Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?

Псал. 44:9

12. Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.

Иса. 30:3

13. Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Псалам 59

1. Боже, расрдио си се на нас, расуо си нас, гневио си се; поврати нас.

Псал. 44:9, Псал. 60:1

2. Затресао си земљу, и развалио си је; стегни раселине њене, јер се њиха.

Амос 8:8

3. Дао си народу свом да позна љуту невољу, напојио си нас вина од ког се занесосмо.

Језек. 12:18

4. Подигни заставу за оне који Те се боје, да утеку од лука,

Иса. 11:10

5. Да се избаве мили Твоји. Помози десницом својом и услиши ме.

Псал. 108:6

6. Бог рече у светињи својој: Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.

1 Мој. 12:6, Ис.Н. 13:27, Псал. 89:35

7. Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој,

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. Е.
Датум: 19. октобар 2025.

8. Моав чаша моја, из које се умивам, на Едома пружићу обућу своју.

Певај ми, филистејска земљо!

9. Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?

Псал. 108:10

10. Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војском нашом?

Псал. 44:9

11. Дај нам помоћ у тескоби. А обрана је човечија узалуд.

Лука 8:43

12. Богом смо јаки: Он гази непријатеље наше.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Поновљени закони 12

1. Ово су уредбе и закони које ћете држати и творити у земљи коју ти је Господ Бог отаца твојих дао да је наследиш, докле сте год живи на земљи.

5 Мој. 12:10, 1 Цар. 8:40, Гал. 6:9

2. Раскопајте сасвим сва места у којима су служили боговима својим народи које ћете наследити, по високим брдима и по хумовима и под сваким зеленим дрветом.

2 Мој. 34:33, 2 Цар. 16:4, 2 Цар. 17:10, Јер. 3:6

3. Оборите олтаре њихове и разбијте ликове њихове, и лугове њихове попалите огњем, и резане богове њихове изломите, и истребите име њихово са оног места.

Покровитељ цртежа на Патреону: Чед Џентри
Датум: 12. октобар 2025.

4. Не чините тако Господу Богу свом.

5. Него Га тражите у месту које изабере Господ Бог ваш између свих племена ваших себи за стан да онде намести име своје, и онамо идите.

3 Мој. 17:4, 5 Мој. 26:2, 1 Сам. 20:6, 1 Цар. 8:29, 2 Дн. 7:12, Језд. 3:2, Псал. 78:68, Јован 2:13

6. Онамо носите жртве своје паљенице и друге жртве своје и десетке своје и приносе руку својих и завете своје и драговољне приносе своје и првине стоке своје крупне и ситне.

3 Мој. 17:3, 3 Мој. 17:4, 5 Мој. 14:22

7. И једите онде пред Господом Богом својим, и веселите се ви и породице ваше свачим, за шта се прихватите руком својом, чим те благослови Господ Бог твој.

3 Мој. 23:40, 5 Мој. 14:26, Проп. 3:12, Проп. 5:18

8. Не чините како ми сада овде чинимо, шта је коме драго.

9. Јер још нисте дошли до одмора и наследства, које ти даје Господ Бог твој.

Мих. 2:10

10. Него кад пређете преко Јордана, и станете живети у земљи коју вам даје Господ Бог ваш да је наследите, и смири вас од свих непријатеља ваших унаоколо, те станете живети без страха,

11. Онда у место које изабере Господ Бог ваш да у њему настани име своје, донесите све што вам ја заповедам, жртве своје паљенице и друге жртве своје, десетке своје и приносе руку својих и све што буде најбоље у ономе што заветујете Господу.

5 Мој. 14:23, 5 Мој. 15:20, 5 Мој. 16:2, 5 Мој. 17:8, 5 Мој. 18:6, 5 Мој. 26:2, 5 Мој. 31:11, Ис.Н. 18:1, Ис.Н. 22:23, 1 Сам. 1:21, 1 Цар. 8:29, Псал. 78:68, Псал. 87:2

12. И веселите се пред Господом Богом својим ви и синови ваши и кћери ваше и слуге ваше и слушкиње ваше, и Левит који је у месту вашем, јер он нема део ни наследство с вама.

5 Мој. 10:9, 5 Мој. 14:29

13. Чувај се да не приносиш жртава својих паљеница на коме год месту, које угледаш;

3 Мој. 17:4, Ис.Н. 22:16, Ис.Н. 22:29

14. Него на оном месту које изабере Господ Бог у једном од твојих племена, онде приноси жртве своје паљенице, и онде чини све што ти заповедам.

15. Али ћеш моћи клати и јести месо како ти душа зажели у сваком месту свом по благослову Господа Бога свог, који ти да; чист и нечист може јести као срну и јелена.

1 Мој. 9:3, 5 Мој. 12:22, 5 Мој. 14:5, 5 Мој. 15:22

16. Само крв не једите; пролијте је на земљу као воду.

1 Мој. 9:4, 3 Мој. 7:26, 3 Мој. 17:13, 5 Мој. 15:23, 1 Сам. 14:33, Језек. 24:7, Дела 15:20, Дела 15:29

17. Нећеш моћи јести у месту свом десетка од жита свог ни од вина свог ни од уља свог, ни првина од стоке своје крупне и ситне, ни оног што заветујеш; ни приноса драговољних, ни приноса руку својих.

3 Мој. 19:24

18. Него то једи пред Господом Богом својим на месту које изабере Господ Бог твој, ти, син твој и кћи твоја и слуга твој и слушкиња твоја, и Левит који је у месту твом; и весели се пред Господом Богом својим свачим за шта се прихватиш руком.

5 Мој. 14:23, Проп. 3:12, Проп. 5:18

19. Чувај се да не оставиш Левита док си год жив на земљи.

5 Мој. 14:27

20. Кад рашири Господ Бог твој међе твоје, као што ти је казао, ако кажеш: Да једем меса, кад душа твоја жели да једе меса, једи меса по свој жељи душе своје.

1 Мој. 15:18, 1 Мој. 28:14, 5 Мој. 11:24, 5 Мој. 19:8

21. Ако би било далеко од тебе место које Господ Бог твој изабере да онде намести име своје, закољи од стоке своје крупне или ситне, коју ти да Господ, као што сам ти заповедио, и једи у свом месту по жељи душе своје.

5 Мој. 14:24

22. Како се једе срна и јелен, онако једи; и чист и нечист нека једе.

23. Само пази да не једеш крв; јер је крв душа, па не једи душу с месом.

1 Мој. 9:4, 3 Мој. 17:11, 3 Мој. 17:14

24. Не једи је; него пролиј на земљу као воду.

25. Не једи је, да би добро било теби и синовима твојим након тебе, кад чиниш оно што је угодно Господу.

5 Мој. 4:40, Иса. 3:10, Иса. 13:18

26. Али ствари своје свете, које имаш, и што заветујеш, узми и дођи на место које изабере Господ.

4 Мој. 5:9

27. И принеси жртве своје паљенице, месо и крв, на олтару Господа Бога свог; крв пак од других жртава твојих нека се пролије на олтар Господа Бога твог, а месо једи.

3 Мој. 1:5, 3 Мој. 1:9, 3 Мој. 1:13, 3 Мој. 17:11

28. Чувај и слушај све ове речи које ти ја заповедам, да би добро било теби и синовима твојим након тебе довека кад чиниш шта је добро и право пред Господом Богом твојим.

Псал. 25:13, Приче 1:33, Приче 3:1, Проп. 8:12

29. Кад истреби Господ Бог твој испред тебе народе ка којима идеш да наследиш земљу њихову, и наследивши је кад се настаниш у земљи њиховој,

2 Мој. 23:23, Псал. 78:55

30. Чувај се да се не ухватиш у замку пошавши за њима пошто се потру испред тебе, и да не потражиш богове њихове, и кажеш: Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.

31. Не чини тако Господу Богу свом; јер они чинише својим боговима све што је гадно пред Господом и на шта Он мрзи; јер су и синове своје и кћери своје сажизали боговима својим.

3 Мој. 18:3, 3 Мој. 18:26, 2 Цар. 17:15, 2 Дн. 33:2, Јер. 32:35

32. Шта вам год ја заповедам све држите и творите, нити шта додајте к томе ни одузмите од тога.

Претходна глава   Поновљени закони   Следећа глава

2. Коринћанима 12

1. Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња.

2. Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осми тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба.

Језек. 11:24, Дела 14:20, Дела 22:17, Рим. 16:7, Рим. 16:10, 2 Кор. 5:17, Гал. 1:22, 1 Сол. 4:17, Откр. 12:5

3. И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна)

4. Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити.

Лука 23:43

5. Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим.

2 Кор. 11:30

6. Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене.

Дела 9:23, Дела 13:50, Дела 17:5, Дела 21:31

Покровитељ цртежа на Патреону: Пол Рорбау
Датум: 12. октобар 2025.

7. И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим.

8. Зато трипут Господа молих да одступи од мене.

5 Мој. 3:23, Мат. 26:44

9. И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова.

1 Мој. 32:31, Проп. 7:18, Иса. 40:29, Мат. 28:18, 1 Кор. 3:5, Јевр. 2:18, 1 Пет. 4:14, 2 Пет. 2:9

10. Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан.

Дела 16:22, Рим. 5:3, 2 Кор. 6:5, 2 Кор. 7:4

11. Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа.

1 Кор. 3:4, 2 Кор. 10:11, 2 Кор. 13:3, Гал. 2:6

12. Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама.

Рим. 15:18

13. Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу.

1 Кор. 1:7, 1 Кор. 9:12

14. Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци.

Приче 19:14, Дела 20:33, 1 Кор. 4:14, 2 Кор. 11:9, 2 Кор. 13:1

15. А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите.

2 Кор. 6:12, Филиб. 2:17, 1 Сол. 2:8

16. Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром.

2 Кор. 11:9

17. Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама?

2 Кор. 7:2

18. Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама?

2 Кор. 8:6, 2 Кор. 8:18

19. Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање.

Рим. 9:1, 1 Кор. 10:33, 2 Кор. 5:12

20. Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

1 Кор. 4:21

21. Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

Претходна глава   2. Коринћанима   Следећа глава

Исаија 42

1. Ево слуге мог, кога подупирем, изабраника мог, који је мио души мојој; метнућу Дух свој на Њега, суд народима јављаће.

Иса. 11:2, Иса. 49:3, Иса. 49:6, Иса. 52:13, Мат. 3:17, Мат. 12:18, Јован 3:35, Ефес. 1:6, Филиб. 2:7, Кол. 1:12

2. Неће викати ни подизати, нити ће се чути глас Његов по улицама.

3. Трску стучену неће преломити, и свештило које се пуши неће угасити; јављаће суд по истини.

Псал. 94:15, Иса. 9:7

4. Неће Му досадити, нити ће се уморити, докле не постави суд на земљи, и острва ће чекати науку Његову.

1 Мој. 49:10, Иса. 11:11, Иса. 24:15, Иса. 49:1, Јевр. 12:2

5. Овако говори Бог Господ, који је створио небеса и разапео их, који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој:

Иса. 44:24, Зах. 12:1, Дела 17:25

6. Ја Господ дозвах Те у правди, и држаћу Те за руку, и чуваћу Те, и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

Иса. 41:13, Иса. 49:8, Лука 2:32, Дела 13:47

7. Да отвориш очи слепима, да изведеш сужње из затвора и из тамнице који седе у тами.

Иса. 9:2, Мат. 4:16, Лука 4:18, 2 Тим. 2:26, Јевр. 2:14

8. Ја сам Господ, то је име моје, и славу своју нећу дати другом ни хвалу своју ликовима резаним.

2 Мој. 3:14, Иса. 48:11

9. Ево, пређашње дође, и ја јављам ново, пре него настане казујем вам.

Покровитељ цртежа на Патреону: Т. А.
Датум: 22. септембар 2025.

10. Певајте Господу песму нову, хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему, острва и који живите на њима.

Псал. 33:3, Псал. 40:3, Псал. 107:23

11. Пустиња и градови њени, села где станује Кидар, нека подигну глас, нека певају који живе по стенама, нека кликују саврх гора.

12. Нека дају славу Господу, и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13. Господ ће изаћи као јунак, подигнуће ревност своју као војник, викаће и кликовати, надвладаће непријатеље своје.

Псал. 78:65, Јер. 25:30, Ос. 11:10, Амос 1:2

14. Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се; али ћу сада викати као жена кад се порађа, и све ћу потрти и истребити.

Псал. 50:21

15. Опустећу горе и брегове, и сваку траву на њима осушићу, и од река ћу начинити острва, и језера ћу исушити.

16. И водићу слепе путем који нису знали; водићу их стазама које нису знали; обратићу пред њима мрак у светлост и шта је неравно у равно. То ћу им учинити, и нећу их оставити.

17. Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани, који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

Јер. 46:5

18. Чујте, глуви; прогледајте, слепи, да видите.

19. Ко је слеп осим слуге мог? И ко је глув као посланик мој кога шаљем? Ко је слеп као Савршени? Ко је слеп као слуга Господњи?

Иса. 43:8, Језек. 12:2, Јован 9:39

20. Гледаш много, али не видиш; отворене су ти уши, али не чујеш.

5 Мој. 4:3, Иса. 1:3, Рим. 2:21

21. Господу беше мио ради правде Његове, учини закон великим и славним.

Псал. 138:2

22. А народ је оплењен и потлачен, сви су колики повезани у пећинама и сакривени у тамницама; посташе плен, а нема никога да би избавио; посташе грабеж, а нема никога да би рекао: Врати.

Иса. 24:22

23. Ко између вас чује ово и пази и слуша за после?

24. Ко је дао Јакова да се потлачи и Израиља отимачима? Није ли Господ, коме згрешисмо? Јер не хтеше ходити путевима Његовим нити слушаше закон Његов.

25. Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат, и запали га унаоколо, али он не разуме; запали га, али он не мари.

Претходна глава   Исаија   Следећа глава

Ефесцима 4

1. Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,

Кол. 1:10

2. Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,

Гал. 5:22

3. Старајући се држати јединство Духа у свези мира;

Јован 13:34

4. Једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.

Рим. 12:5, 1 Кор. 12:4

5. Један Господ, једна вера, једно крштење,

1 Кор. 1:13, 1 Кор. 8:6, Јевр. 6:6

6. Један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.

Псал. 83:18, Мал. 2:10, Рим. 11:36

7. А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.

Рим. 12:3

8. Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.

Псал. 68:18, Кол. 2:15

9. А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?

Јован 3:13

10. Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.

Дела 1:9, Јевр. 4:14, Јевр. 7:26, Јевр. 8:1

11. И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,

Ефес. 2:20

12. Да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;

Рим. 14:19, 1 Кор. 12:7, Ефес. 1:23

13. Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;

Кол. 2:2

14. Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;

Мат. 11:7

15. Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.

16. Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.

Кол. 2:19

17. Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,

18. Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;

Иса. 25:7, Дела 26:18, Гал. 4:8, Ефес. 2:12, 1 Сол. 4:5

19. Који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.

Рим. 1:24

20. Али ви тако не познасте Христа;

21. Јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,

22. Да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;

23. И да се обновите духом ума свог,

Рим. 8:6, 1 Пет. 1:22

24. И обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.

Гал. 3:27

25. Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.

26. Гневите се и не грешите;

Покровитељ цртежа на Јутубу: Бен
Датум: 12. септембар 2025.

сунце да не зађе у гневу вашем.

27. Нити дајте места ђаволу.

Дела 5:3, Ефес. 6:11, Ефес. 6:16, Јаков 4:7

28. Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.

29. Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.

30. И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.

Псал. 78:40, Иса. 63:10, Рим. 8:23

31. Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.

32. А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Постање 31

1. А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.

1 Мој. 31:6, 1 Мој. 31:43, Јов 5:2, Јов 31:31, Псал. 57:4, Приче 14:30, Проп. 4:4, Мат. 24:45, Рим. 13:13, Титу 2:10, Титу 3:3, Јаков 3:8

2. И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.

1 Мој. 4:5, 5 Мој. 28:45

3. И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.

1 Мој. 28:15, 1 Мој. 32:9

4. И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.

5. И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.

1 Мој. 21:22, 1 Мој. 31:2, Иса. 41:10, Јевр. 13:5

6. И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;

1 Мој. 30:29

7. А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;

1 Мој. 15:1, 1 Мој. 20:6, 1 Мој. 31:41, 4 Мој. 14:22, Нем. 4:12, Јов 19:3, Јов 22:25, Псал. 5:11, Псал. 7:10, Псал. 20:1, Псал. 62:2, Псал. 84:11, Псал. 105:14, Псал. 115:9, Приче 30:5, Зах. 8:23

8. Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.

1 Мој. 31:1, 1 Мој. 31:16

9. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;

1 Мој. 1:16, 1 Мој. 30:36

10. Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.

11. А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.

1 Мој. 48:16

12. А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.

2 Мој. 3:7, 5 Мој. 24:15, Псал. 12:5, Ефес. 6:9

13. Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.

1 Мој. 28:18, 1 Мој. 31:3, 1 Мој. 32:9

14. Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?

1 Мој. 2:24

15. Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.

1 Мој. 29:15

16. Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.

17. И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;

18. И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.

19. А Лаван беше отишао да стриже овце своје;

Покровитељ цртежа на Патреону: Ајванхо
Датум: 8. септембар 2025.

и Рахиља украде идоле оцу свом.

20. И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.

21. И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.

1 Мој. 46:28, 2 Цар. 12:17, Лука 9:51

22. А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.

23. И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.

1 Мој. 13:8

24. Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 20:3, Јов 33:15, Мат. 1:20, Мат. 24:50

25. И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.

26. И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?

1 Сам. 30:2

27. Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?

28. Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.

Рута 1:9, 1 Сам. 13:13, 1 Цар. 19:20, Дела 20:37

29. Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.

1 Мој. 28:13, 1 Мој. 31:24, Псал. 5:11, Псал. 84:11, Псал. 115:9

30. Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?

1 Мој. 31:19, Ис.Н. 24:2, Суд. 18:24, Псал. 115:4, Псал. 115:9, Иса. 44:10, Иса. 44:18, Јер. 10:3, Дела 19:26

31. А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.

32. А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.

1 Мој. 44:9

33. И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.

34. А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.

35. А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.

1 Мој. 31:19, 2 Мој. 20:12, 3 Мој. 19:32, Ефес. 6:1

36. И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?

Ефес. 4:26

37. Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.

1 Сам. 12:3

38. Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.

39. Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.

2 Мој. 22:10, 2 Мој. 22:12

40. Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.

41. Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.

1 Мој. 27:44, 1 Мој. 29:27, 1 Мој. 31:7

42. Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.

1 Мој. 29:32, 1 Мој. 31:53, 2 Мој. 3:7, 1 Дн. 12:17, Псал. 124:1, Иса. 8:13, Дан. 2:23

43. А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?

44. Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.

1 Мој. 28:13, Ис.Н. 24:27

45. И Јаков узе камен и утврди га за спомен.

1 Мој. 28:18

46. И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.

47. И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.

48. И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.

Ис.Н. 22:27, Ис.Н. 24:27

49. А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.

Ис.Н. 11:3, Суд. 11:29, 1 Сам. 7:5, 1 Сам. 20:23, 1 Сам. 20:42

50. Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.

51. И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.

52. Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.

53. Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.

1 Мој. 16:5, 1 Мој. 21:23, Ис.Н. 24:2

54. И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.

Језек. 44:3

55. А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Постање 24

1. А Аврам беше стар и временит, и Господ беше благословио Аврама у свему;

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 18:11, Гал. 3:9

2. И рече Аврам слузи свом најстаријем у кући својој, који беше над свим добром његовим: Метни руку своју под стегно моје,

1 Мој. 15:2, 1 Мој. 24:10, 1 Мој. 39:4, 1 Мој. 47:29, Плач 5:6

3. Да те закунем Господом Богом небеским и Богом земаљским да нећеш довести жене сину мом између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

2 Мој. 34:16, 5 Мој. 7:13, 2 Кор. 6:14

4. Него да ћеш отићи у земљу моју и у род мој и довести жену сину мом Исаку.

1 Мој. 28:2

5. А слуга му рече: и ако девојка не хтедбуде поћи са мном у ову земљу; хоћу ли одвести сина твог у земљу из које си се иселио?

6. А Аврам му рече: Пази да не одведеш сина мог онамо.

2 Пет. 2:20

7. Господ Бог небески, који ме је узео из дома оца мог и из земље рода мог, и који ми је рекао и заклео ми се говорећи: Семену ћу твом дати земљу ову, Он ће послати анђела свог пред тобом да доведеш жену сину мом оданде.

1 Мој. 12:1, 1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 2 Мој. 23:20, 2 Мој. 32:13, Псал. 34:7, Иса. 63:9

8. Ако ли девојка не хтедбуде поћи с тобом, онда да ти је проста заклетва моја; само сина мог немој одвести онамо.

Ис.Н. 2:17

9. И метну слуга руку своју под стегно Авраму господару свом, и закле му се за ово.

10. Тада слуга узе десет камила између камила господара свог да иде, јер све благо господара његовог беше под његовом руком; и отишавши дође у Месопотамију до града Нахоровог.

1 Мој. 27:43

11. И пусти камиле да полежу иза града код студенца пред вече кад излазе грађанке да захватају воде;

2 Мој. 2:16, 1 Сам. 9:11

12. И рече: Господе Боже господара мог Аврама, дај ми срећу данас и учини милост господару мом Авраму.

1 Мој. 24:27, 1 Мој. 26:24, 2 Мој. 3:6, 2 Мој. 3:15, Филиб. 4:6

13. Ево, ја ћу стајати код овог студенца, а грађанке ће доћи да захватају воде.

14. Којој девојци кажем: Нагни крчаг свој да се напијем, а она рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити; дај то да буде она коју си наменио слузи свом Исаку; и по томе да познам да си учинио милост господару мом.

Суд. 6:17, 1 Сам. 6:7, Приче 19:14

15. И он још не изговори, а то Ревека, кћи Ватуила сина Мелхе жене Нахора брата Аврамовог, дође с крчагом на рамену.

1 Мој. 11:29, Псал. 34:15

16. И беше врло лепа, још девојка, још је човек не беше познао. Она сиђе на извор, и наточи крчаг, и пође;

Псал. 34:15

17. А слуга искочи пред њу, и рече; дај ми да се напијем мало воде из крчага твог.

1 Цар. 17:10, Јован 4:7

18. А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју, и напоји га.

1 Пет. 3:8, 1 Пет. 4:9

19. И кад га напоји, рече: и камилама ћу твојим налити нека се напију.

20. И брже изручи крчаг свој у појило, па опет отрча на студенац да налије, и нали свим камилама његовим.

21. А човек јој се дивљаше, и ћуташе, неће ли познати је ли Господ дао срећу путу његовом или није.

Лука 2:19, Лука 2:51

22. А кад се камиле напише, извади човек златну гривну од по сикала и метну јој око чела, и две наруквице метну јој на руке од десет сикала злата.

2 Мој. 32:2, Иса. 3:19, 1 Пет. 3:3

23. И рече: Чија си кћи? Кажи ми. Има ли у кући оца твог места за нас да преноћимо?

24. А она му рече: Ја сам кћи Ватуила сина Мелшиног, кога роди Нахору.

25. Још рече: Има у нас много сламе и пиће и места за ноћиште.

1 Пет. 4:9

26. Тада човек савивши се поклони се Господу,

1 Мој. 24:52, 2 Мој. 4:31

27. И рече: Благословен да је Господ Бог господара мог Аврама, што не остави милост своју и веру своју према господару мом, и путем доведе ме Господ у дом родбине господара мог.

1 Мој. 24:48, 1 Мој. 32:10, 2 Мој. 18:10, Рута 4:14, 1 Сам. 25:32, 2 Сам. 18:28, Псал. 98:3, Приче 3:6, Лука 1:68

28. А девојка отрча и све ово каза у дому матере своје.

29. А Ревека имаше брата, коме име беше Лаван; и истрча Лаван к човеку на студенац,

1 Мој. 29:5

30. Како виде гривну и наруквице на рукама сестре своје и чу где Ревека сестра му рече: Тако ми каза човек; дође к човеку; а он стајаше код камила на студенцу.

31. И рече: Ходи, који си благословен од Господа; што би стајао напољу? Спремио сам кућу, има места и за камиле.

1 Мој. 26:29, 2 Мој. 2:20, Суд. 17:2, Рута 3:10, Псал. 115:15

32. И доведе човека у кућу, и растовари камиле; и додаше сламе и пиће камилама, и донесоше воде за ноге њему и људима што беху с њим;

1 Мој. 43:24, Суд. 19:21

33. И поставише му да једе; али он рече: Нећу јести докле не кажем ствар своју. А Лаван му рече: Говори.

Јов 23:12, Јован 4:34, Ефес. 6:5

34. Тада рече: Ја сам слуга Аврамов.

35. А Господ је благословио господара мог веома, те је постао велик, и дао му је оваца и говеда, и сребра и злата, и слуга и слушкиња, и камила и магараца.

1 Мој. 13:2, 1 Мој. 23:6, 1 Мој. 24:1, Јов 1:3

36. И још Сара жена господара мог роди сина господару мом у старости његовој, и он му даде све што има.

1 Мој. 21:2, 1 Мој. 21:10, 1 Мој. 25:5

37. А мене закле господар мој говорећи: Немој довести сину мом жене између кћери ових Хананеја, међу којима живим;

1 Мој. 24:3

38. Него иди у дом оца мог и у род мој, да доведеш жену сину мом.

39. А ја рекох господару свом:

40. Може бити да девојка неће хтети поћи са мном.

1 Мој. 5:22, 1 Мој. 5:23, 1 Мој. 5:24, 1 Мој. 17:1, 1 Мој. 24:7, 1 Мој. 24:56, 2 Мој. 23:20

41. А он ми рече: Господ, по чијој вољи свагда живех, послаће анђела свог с тобом, и даће срећу твом путу да доведеш жену сину мом од рода мог, из дома оца мог.

1 Мој. 24:8

42. Онда ће ти бити проста заклетва моја, кад отидеш у род мој; ако ти је и не даду, опет ће ти бити проста заклетва моја.

1 Цар. 1:36, Нем. 1:11, Псал. 90:17, Дела 10:7, Дела 10:22, Рим. 1:10

43. И кад дођох данас на студенац, рекох: Господе Боже господара мог Аврама, ако си дао срећу путу мом, којим идем,

1 Мој. 24:13

44. Ево, ја ћу стајати код студенца: која девојка дође да захвати воде, и ја јој кажем: Дај ми да се напијем мало воде из крчага твог,

Јевр. 13:2

45. А она ми одговори: и ти пиј и камилама ћу твојим налити; то нека буде жена коју је наменио Господ сину господара мог.

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 3. септембар 2025.

46. Ја још не изговорих у срцу свом, а дође Ревека с крчагом на рамену, и сишавши на извор захвати;

и ја јој рекох: Дај ми да се напијем.

47. А она брже спустивши са себе крчаг рече: На пиј, и камиле ћу ти напојити. И кад се напих, напоји и камиле моје.

Језек. 16:11

48. И запитах је говорећи: Чија си кћи? А она одговори: Ја сам кћи Ватуила сина Нахоровог, ког му роди Мелха. Тада јој метнух гривну око чела и наруквице на руке;

1 Мој. 24:26, Псал. 32:8, Псал. 48:14, Псал. 107:7, Иса. 48:17

49. И падох и поклоних се Господу, и захвалих Господу Богу господара мог Аврама, што ме доведе правим путем да нађем кћер брата господара свог за сина његовог.

1 Мој. 47:29, Ис.Н. 2:14

50. Ако ћете дакле учинити љубав и веру господару мом, кажите ми; ако ли нећете, кажите ми, да идем на десно или на лево.

Псал. 118:23, Мат. 21:42, Мар. 12:11

51. А Лаван и Ватуило одговарајући рекоше: Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ето, Ревека је у твојој власти, узми је па иди, и нека буде жена сину твог господара, као што каза Господ.

1 Мој. 20:15

52. А кад чу слуга Аврамов речи њихове, поклони се Господу до земље;

53. И извади закладе сребрне и златне и хаљине, и даде Ревеци; такође и брату њеном и матери њеној даде дарове.

2 Мој. 3:22, 2 Мој. 11:2, 2 Мој. 12:35, 2 Дн. 21:3, Језд. 1:6

54. Потом једоше и пише он и људи који беху с њим, и преноћише. А кад ујутру усташе, рече слуга: Пустите ме господару мом.

1 Мој. 24:56, 1 Мој. 24:59

55. А брат и мати њена рекоше: Нека остане девојка код нас који дан, барем десет дана, па онда нека иде.

56. А он им рече: Немојте ме задржавати, кад је Господ дао срећу мом путу; пустите ме да идем господару свом.

1 Мој. 24:40

57. Тада рекоше: Да зовемо девојку, и упитамо шта она вели.

58. И дозваше Ревеку и рекоше јој: Хоћеш ићи с овим човеком? А она одговори: Хоћу.

59. И пустише Ревеку сестру своју и дојкињу њену са слугом Аврамовим и људима његовим.

1 Мој. 35:8

60. И благословише Ревеку и рекоше јој: Сестро наша, да се намножиш на хиљаде хиљада, и семе твоје да наследи врата својих непријатеља!

1 Мој. 17:16, 1 Мој. 22:17, Рута 4:11

61. И подиже се Ревека с девојкама својим, и поседаше на камиле, и пођоше с човеком; и слуга узевши Ревеку отиде.

62. А Исак иђаше враћајући се од студенца Живога који ме виде јер живљаше у јужном крају;

1 Мој. 16:14, 1 Мој. 25:11

63. А беше изашао Исак у поље пред вече да се помоли Богу; и подигавши очи своје угледа камиле где иду.

Ис.Н. 1:8, Псал. 1:2, Псал. 35:17, Псал. 77:12, Псал. 119:15, Псал. 143:5, Дан. 6:10, Мат. 6:5, Мат. 14:23, Мар. 1:35, Мар. 6:46, Лука 5:16, Лука 6:12, Дела 10:9

64. И Ревека подигавши очи своје угледа Исака, те скочи с камиле,

Ис.Н. 15:18, 1 Сам. 25:23

65. И рече слузи: Ко је онај човек што иде преко поља пред нас? А слуга рече: Оно је господар мој. И она узе покривало и покри лице.

1 Кор. 11:3, 1 Кор. 11:6, 1 Кор. 11:10

66. И приповеди слуга Исаку све што је свршио.

67. И одведе је Исак у шатор Саре матере своје; и узе Ревеку, и она му поста жена, и омиле му. И Исак се утеши за матером својом.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Лука 4

1. Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,

1 Цар. 18:12, Иса. 11:2, Иса. 61:1, Језек. 3:12, Мат. 4:1, Мар. 1:12, Лука 2:27, Јован 1:33, Дела 8:39

2. И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,

1 Мој. 3:15, 2 Мој. 34:28, 1 Цар. 19:8, Јевр. 2:18

3. И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.

4. И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.

2 Мој. 23:25, 5 Мој. 8:3, Мат. 4:4, Мар. 8:4, Лука 22:19, Јован 6:41, Јован 6:48, Јован 6:50, Ефес. 6:17

5. И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,

6. И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;

Јован 12:31, Јован 14:30, Откр. 13:2, Откр. 13:7

7. Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,

8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.

5 Мој. 6:13, 5 Мој. 10:20

9. И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;

Мат. 4:5, 1 Пет. 5:8

10. Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,

Псал. 91:11

11. И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.

12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.

5 Мој. 6:16

13. И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.

Јаков 4:3, Јаков 4:7

14. И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.

Мат. 4:12, Јован 4:43, Дела 10:37

15. И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.

Иса. 52:13

16. И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.

Мат. 2:23, Дела 13:14, Дела 13:15

17. И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:

18. Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;

Иса. 42:1, Дан. 9:24

19. И да проповедам пријатну годину Господњу.

3 Мој. 25:8, 2 Кор. 6:2

20. И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.

Лука 5:3

21. И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.

22. И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?

Псал. 45:2, Јован 6:42

Покровитељ цртежа на Патреону: Стефан Маклелан
Датум: 12. август 2025.

23. И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам

 шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.

Мат. 4:13, Мат. 13:54, Мар. 6:1

24. Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.

Мат. 13:57, Мар. 6:4, Јован 4:44

25. А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;

1 Цар. 17:9, 1 Цар. 18:1, Јаков 5:17

26. И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.

27. И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.

2 Цар. 5:1, 2 Цар. 5:14

28. И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.

29. И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.

30. Али Он прође између њих, и отиде.

1 Сам. 19:10, Лука 24:31, Јован 8:59, Јован 10:39, Дела 12:7

31. И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.

Мат. 4:13, Мар. 1:21

32. И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.

Мат. 7:28, Титу 2:15

33. И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно

Мар. 1:23

34. Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.

Псал. 16:10, Иса. 49:7, Дан. 9:24, Лука 1:35

35. И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.

36. И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?

37. И отиде глас о Њему по свима околним местима.

Мих. 5:4

38. Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.

Мат. 8:14, Мар. 1:29

39. И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.

Псал. 103:3

40. А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.

Мат. 8:16, Мар. 1:32

41. А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.

Мар. 1:25, Мар. 1:34

42. А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.

Мат. 4:25, Лука 12:1, Јован 6:2

43. А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.

Мар. 1:14, Јован 9:4, Дела 10:38, Рим. 15:8

44. И проповедаше по зборницама галилејским.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Псалам 9

1. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

Псал. 22:1

2. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

Приче 5:22

3. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

Псал. 10:13

4. Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

2 Цар. 18:35, Јов 21:15, Ос. 7:10

5. Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6. У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7. Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

Јов 20:13

8. Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Псал. 64:3, Приче 1:11

9. Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

Псал. 17:12, Псал. 22:13

10. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Бранко Босанчић
Датум: 1. август 2025.

11. Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12. Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15. Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Јов 38:15, Језек. 30:21

16. Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

1. Царевима 14

1. У то време разболе се Авија, син Јеровоамов.




2. И Јеровоам рече жени својој: Устани и преобуци се да те не познаду да си жена Јеровоамова; па иди у Силом. Ето, онде је Ахија пророк, који ми је казао да ћу бити цар над овим народом.

1 Цар. 11:31

3. И понеси десет хлебова и колача и жбан меда, па отиди к њему; он ће ти казати шта ће бити од детета.

1 Сам. 9:7

4. И учини тако жена Јеровоамова, и уставши отиде у Силом и уђе у кућу Ахијину. Ахија, пак, не могаше видети, јер му очи беху потамнеле од старости.

1 Цар. 11:29

5. Али Господ рече Ахији: Ето иде жена Јеровоамова да те пита за сина свог, јер је болестан; ти јој кажи то и то; а кад она дође учиниће се да је друга.

Приче 21:30

6. И Ахија чувши шуштање ногу њених кад уђе на врата, рече: Ходи, жено Јеровоамова; што се чиниш да си друга? Ја сам послан к теби да ти зло кажем.




7. Иди, реци Јеровоаму: Овако вели Господ Бог Израиљев: Што сам те подигао између народа и поставио те вођом народу свом Израиљу,

2 Сам. 12:7, 1 Цар. 16:2

8. И отрвши царство од дома Давидовог дадох теби, а ти не би као слуга мој Давид, који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим чинећи само што је право преда мном;

1 Цар. 11:31, 1 Цар. 15:5

9. Него си радио горе од свих који бише пре тебе, и отишао си и начинио себи друге богове и ликове ливене да би ме дражио, па си ме бацио на леђа своја;

2 Дн. 11:15, Нем. 9:26, Псал. 50:17, Језек. 23:35

10. Зато, ево, ја ћу пустити зло на дом Јеровоамов, и истребићу Јеровоаму и оно што мокри уза зид, и ухваћеног и остављеног у Израиљу, и дом ћу Јеровоамов омести као што се мете да га не остане ништа.

5 Мој. 32:36, 1 Цар. 15:29, 1 Цар. 16:3, 1 Цар. 21:21, 2 Цар. 9:8

11. Ко Јеровоамов погине у граду, изјешће га пси, а ко погине у пољу, изјешће га птице небеске; јер Господ рече.

1 Цар. 21:24

12. А ти устани, иди кући својој; и кад ступиш ногама својим у град, одмах ће умрети дете.




13. И сав ће Израиљ плакати за њим, и погрепшће га; јер ће он сам од дома Јеровоамовог доћи у гроб, јер се на њему самом у дому Јеровоамовом нађе нешто добра пред Господом Богом Израиљевим.

2 Дн. 12:12, Филим. 1:6, 2 Пет. 2:8

14. А Господ ће подигнути себи цара над Израиљем, који ће истребити дом Јеровоамов у онај дан; да, шта? Сад већ.

1 Цар. 15:27

15. И удариће Господ Израиља да ће се заљуљати као што се љуља трска у води, и ишчупаће Израиља из ове добре земље, који је дао оцима њиховим, и разасуће их далеко преко реке зато што начинише себи лугове гневећи Господа.

2 Мој. 34:14, 5 Мој. 12:3, 5 Мој. 29:28, Ис.Н. 23:15, 2 Цар. 15:29, Псал. 52:5, Амос 2:9, Соф. 2:4, Мат. 15:13

16. И напустиће Израиља за грехе Јеровоамове, којима је грешио и на грех навео Израиља.

1 Цар. 12:30, 1 Цар. 13:4, 1 Цар. 16:2, Мих. 6:16, Мат. 18:7

17. Тада уста жена Јеровоамова и отиде и дође у Терсу; и кад ступи на праг кућни умре дете.

1 Цар. 16:6, Пес. 6:3

18. И погребоше га и сав Израиљ плака за њим по речи Господњој, коју рече преко слуге свог Ахије пророка.




19. А остала дела Јеровоамова, како је војевао и како је царовао, ено записана су у дневнику царева Израиљевих.

2 Дн. 13:2

20. А царова Јеровоам двадесет и две године; и почину код отаца својих, а Надав, син његов зацари се на његово место.




21. А Ровоам, син Соломунов, цароваше над Јудом; беше Ровоаму четрдесет и једна година кад поче царовати, и царова седамнаест у Јерусалиму граду, који изабра Господ између свих племена Израиљевих да онде намести име своје. Матери његовој беше име Нама Амонка.

1 Цар. 11:36, 1 Цар. 14:31, 1 Цар. 15:12, Јов 32:9, Проп. 4:13

22. И Јуда чињаше што је зло пред Господом; и гресима својим којим грешаху дражише Га већма него оци њихови свим што чинише.

2 Дн. 12:1, Псал. 78:58, Иса. 62:2, Иса. 62:5, 1 Кор. 10:22

Покровитељ цртежа на Патреону: Тамара Повел
Датум: 27. јул 2025.

23. Јер и они начинише себи висине и ступове и лугове на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

5 Мој. 12:2, 2 Цар. 17:9, Иса. 57:5, Језек. 20:28

24. А беше и аџувана у земљи, и чињаху све гадове народа које беше истерао Господ испред синова Израиљевих.

1 Мој. 19:5, 5 Мој. 23:17, 1 Цар. 15:12, 2 Цар. 23:7

25. А пете године царовања Ровоамовог дође Сисак, цар мисирски, на Јерусалим.

1 Цар. 11:40, 2 Дн. 12:2, 2 Дн. 12:9

26. И узе благо из дома Господњег и благо из дома царевог, све то узе; и узе све штитове златне које је начинио Соломун.

1 Цар. 7:51, 1 Цар. 10:17, 1 Цар. 15:18, 2 Дн. 9:15, 2 Дн. 12:9, Приче 23:5

27. И на њихово место начини цар Ровоам штитове од бронзе, и предаде их старешинама над стражарима, који чуваху врата дома царевог.




28. И кад цар иђаше у дом Господњи, ношаху их стражари, а после их опет остављаху у ризницу своју.




29. А остала дела Ровоамова, и све што је чинио, није ли записано у дневнику царева Јудиних?




30. А беше рат између Ровоама и Јеровоама једнако.

1 Цар. 12:24, 1 Цар. 15:6

31. И почину Ровоам код отаца својих, и би погребен код отаца својих у граду Давидовом, А име матери његовој беше Нама Амонка. А на место његово зацари се Авијам, син његов.

Претходна глава   1. Царевима   Следећа глава

Излазак 32

1. А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.

2 Мој. 24:18, 5 Мој. 9:9, Иса. 41:6, Дела 7:40

2. А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.

Суд. 8:24

3. И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.




4. А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено.

Покровитељ цртежа на Патреону: О. Димитрије Козби
Датум: 17. јул 2025.

И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

5. А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.

3 Мој. 23:2, 2 Цар. 10:20

6. И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.

1 Кор. 10:7

7. А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.

1 Мој. 6:11, 5 Мој. 4:16, 5 Мој. 9:12, 5 Мој. 32:5, Суд. 2:19, Ос. 9:9

8. Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.

2 Мој. 20:3, 2 Мој. 20:23, 5 Мој. 9:16, 1 Цар. 12:28

9. Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.

2 Мој. 33:3, 2 Мој. 33:5, 2 Мој. 34:9, 5 Мој. 9:6, 5 Мој. 9:13, 5 Мој. 31:27, 2 Дн. 30:8, Иса. 48:4, Дела 7:51

10. И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.

2 Мој. 33:3, 4 Мој. 14:12, 5 Мој. 9:14, Псал. 106:23, Јер. 7:16, Јер. 11:14, Јер. 14:11

11. А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?

5 Мој. 9:18, 5 Мој. 9:26, Псал. 74:1, Псал. 106:23, Плач 2:20

12. Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.

4 Мој. 14:13, Ис.Н. 7:9, Језек. 20:9

13. Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.

1 Мој. 12:7, 1 Мој. 13:15, 1 Мој. 15:7, 1 Мој. 15:18, 1 Мој. 22:16, 1 Мој. 26:4, 1 Мој. 28:13, 1 Мој. 35:12, Јевр. 6:13

14. И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.

4 Мој. 23:19, 5 Мој. 32:36, 2 Сам. 24:16, 1 Дн. 21:15, Јер. 18:8, Јер. 26:19, Ос. 11:8, Јоило 2:13, Јона 3:10

15. Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.

5 Мој. 9:15

16. И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.

2 Мој. 31:18

17. А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.




18. А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.




19. И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.




20. Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.




21. И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?

1 Мој. 20:9

22. А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.

2 Мој. 15:24

23. Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.




24. А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.




25. А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,

2 Мој. 33:4, 2 Дн. 28:19

26. Стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.

2 Дн. 23:8, Псал. 94:16

27. И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.

4 Мој. 25:5, 5 Мој. 33:9

28. И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.




29. Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.




30. А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.

1 Сам. 12:20, 2 Сам. 16:12, Амос 5:15

31. И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.




32. Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.

5 Мој. 9:14, Псал. 56:8, Псал. 69:28, Псал. 139:16, Дан. 12:1, Рим. 9:3, Филиб. 4:3, Откр. 3:5, Откр. 20:12, Откр. 20:15, Откр. 22:19

33. А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.

3 Мој. 23:30, Језек. 18:4

34. А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.

4 Мој. 20:16, Амос 3:14, Рим. 2:5

35. И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.

Претходна глава   Књига Изласка   Следећа глава

2. Јованова 1

Покровитељ цртежа на Патреону: Џ. O.
Датум: 4. јул 2025.

1. Од старешине изабраној госпођи и деци њеној коју ја љубим ва истину,

и не само ја него сви који познаше истину,

Јован 8:32, 2 Сол. 2:13, 1 Тим. 2:4, Јевр. 10:26, 1 Пет. 5:1, 1 Јов. 3:18

2. За истину која у нама стоји и биће с нама довека:

3. Да буде с вама благодат, милост, мир од Бога Оца и од Господа Исуса Христа, Сина Очевог, у истини и у љубави.

4. Обрадовах се врло што нађох неке од твоје деце који ходе у истини, као што примисмо заповест од Оца.

3 Јов. 1:3

5. И сад молим те, госпођо, не као да ти нову заповест пишем, него коју имамо испочетка, да имамо љубав међу собом.

Јован 15:12, 1 Јов. 2:7

6. И ова је љубав да живимо по заповестима Његовим. Ова је заповест, као што чусте испочетка, да у њој живите.

Рим. 13:8, 1 Јов. 1:3, 1 Јов. 2:24, 1 Јов. 5:3

7. Јер многе варалице изиђоше на свет који не признају Исуса Христа да је дошао у телу; ово је варалица и антихрист.

Откр. 18:23

8. Чувајте се да не изгубимо шта смо зарадили, него да примимо плату потпуно.

Откр. 22:12

9. Који год преступа и не стоји у науци Христовој онај нема Бога; а који стоји у науци Христовој онај има и Оца и Сина.

10. Ако ко долази к вама и ове науке не доноси, не примајте га у кућу, и не поздрављајте се с њим;

Рим. 16:17, 1 Кор. 5:11, 2 Тим. 3:5

11. Јер ко се поздрави с њим, прима део у његовим злим делима.

12. Много бих вам имао писати, али не хтедох хартијом и мастилом; јер се надам да ћу доћи к вама и из уста говорити, да радост ваша буде испуњена.

3 Јов. 1:13

13. Поздрављају те деца твоје сестре изабране. Амин.

Претходна глава   2. Joванова   Следећа глава