четвртак, 10. октобар 2024.

Лука 13

1. У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

Дела 5:37
2. И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

Дела 28:4
3. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

Донатор цртежа на Патреону: Antonio Cabrera González
Датум: 9. октобар 2024.

4. Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

5. Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

Језек. 18:30
6. Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

Иса. 5:2
7. Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

3 Мој. 19:23, Дан. 4:14, Рим. 2:4
8. А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

2 Мој. 32:11, Јоило 2:17
9. Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

10. А кад учаше у једној зборници у суботу,

11. И гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.

12. А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.

13. И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.

Псал. 10:3, Псал. 116:16
14. А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.

2 Мој. 20:9, Језек. 34:21, Мат. 12:10, Лука 14:3, Јован 5:15, Рим. 10:2
15. А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?

Лука 14:5
16. А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?

Лука 19:9
17. И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.

18. А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?

Мар. 4:30
19. Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.

Мат. 13:31
20. Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?

21. Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.

Дела 5:37
22. И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.

Мат. 9:35, Мар. 6:6
23. Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:

24. Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:

Јован 7:34, Рим. 9:31, 1 Пет. 4:18
25. Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.

Псал. 32:6, Иса. 55:6, Мат. 7:23, Мат. 25:10, Лука 6:46
26. Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.

Титу 1:16
27. А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.

Псал. 6:8, Мат. 7:23
28. Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.

Мат. 8:11, Мат. 8:12
29. И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.

1 Мој. 28:14, Иса. 49:6, Дела 2:39, Откр. 5:9
30. И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.

Мат. 19:30, Мар. 10:31
31. У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.

32. И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.

2 Цар. 6:32, Јевр. 2:10, Откр. 11:7
33. Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.

34. Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!

2 Дн. 24:21, Нем. 9:26, Јер. 2:30
35. Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.

среда, 2. октобар 2024.

Јов 14

1. Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.


Јов 15:14, Псал. 51:5, Проп. 2:23
2. Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.


Псал. 90:6, Иса. 40:6, Јаков 1:10, 1 Пет. 1:24
3. И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!


Псал. 143:2, Псал. 144:3
4. Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.


1 Мој. 5:3, Псал. 51:5, Јован 3:5, Рим. 5:12, Ефес. 2:3
5. Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.


Псал. 31:15, Иса. 38:1
6. Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.


Псал. 39:13
7. Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;


Дан. 4:15
8. Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,


9. Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.


10. А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?


11. Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,


12. Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.


Псал. 102:26, Иса. 51:6, Дела 3:21, Рим. 8:20, 2 Пет. 3:7, Откр. 20:11
13. О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!


Јов 6:8
14. Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.


Јов 13:15, Псал. 16:10, 1 Кор. 15:42, 1 Кор. 15:56, Филиб. 3:21
15. Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.


1 Дн. 4:16, Јов 13:22, Псал. 50:4, Јован 5:28
16. А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.

Донатор цртежа на Патреону: Ivanhoe
Датум: 2. октобар 2024.

17. Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.


5 Мој. 32:34, Ос. 13:12
18. Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,


19. И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.


20. Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.


21. Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.


1 Сам. 4:20, Псал. 39:6, Проп. 9:5, Иса. 63:16
22. Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.

Претходна глава   Јов   Следећа глава