1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.
2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.
3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.
4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.
5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не могоше му одговорити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;
9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.
10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.
11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
12. А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.
13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;
14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!
16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17. | И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.
18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.
19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21. | И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.
22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.
23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.
24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:
26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.
27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?
29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.
30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.
31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?
32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.
33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.
34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?
35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!
2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.
3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.
4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.
5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?
6. И не могоше му одговорити на то.
7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;
9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.
10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.
11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
12. А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.
13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;
14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!
16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.
17. | И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.
18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.
19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21. | И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.
22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.
23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.
24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:
26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.
27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?
29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.
30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.
31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?
32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.
33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.
34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?
35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!
Претходна глава Свето Јеванђеље по Луки Следећа глава
Нема коментара:
Постави коментар