1. Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
Приче 15:17
2. Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
3. Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
Псал. 26:2, Приче 27:21, Јер. 17:10, Мал. 3:3
4. Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5. Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Јов 31:29, Приче 24:17, Авд. 1:12
6. Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
7. Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8. Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
1 Мој. 39:21, Дан. 6:3
9. Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10. Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11. Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
![]() |
Донатор цртежа на Патреону: Jon Grennan Датум: 9. фебруар 2025. |
12. Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
13. Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
Јер. 18:20, Рим. 12:17, 1 Сол. 5:15
14. Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
2 Цар. 14:8, Приче 20:3, Дела 6:1, Рим. 12:18, 1 Сол. 4:11
15. Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
2 Мој. 23:7, Иса. 5:23
16. На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
![]() |
Донатор цртежа на Патреону: Sarah Hodges Датум: 31. март 2022. |
17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
18. Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19. Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20. Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Приче 18:14
23. Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
2 Мој. 23:8, 4 Мој. 22:7
24. Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Проп. 2:14
25. Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
26. Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
27. Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28. И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.