недеља, 3. новембар 2019.

Рута 1

Донатор цртежа на Патреону: Ed L.

1. А у оно време кад судише судије би глад у земљи;


Донатор цртежа на Патреону: Ed L.

и један човек из Витлејема Јудиног отиде да живи као дошљак у земљи моавској са женом својом и са два сина своја.

2. А име том човеку беше Елимелех, а жени му име Нојемина, а имена двојице синова његових Малон и Хелеон; и беху Ефраћани, из Витлејема Јудиног; и дођоше у земљу моавску и настанише се онде.



Донатор цртежа на Патреону: Ivanhoe
Датум: 21. мај 2020.

3. Потом умре Елимелех муж Нојеминин и она оста са два сина своја.
Донатор цртежа на Патреону: Ed L.
Датум: 17. фебруар 2021.

4. Они се оженише Моавкама; Једној беше име Орфа а другој Рута; и онде стајаху до десет година.

Донатор цртежа на Патреону: Ed L.
Датум: 15. јун 2020.

5. Потом умреше обојица, Малон и Хелеон; и жена оста без два сина своја и без мужа свог.


6. Тада се она подиже са снахама својим да се врати из земље моавске, јер чу у земљи моавској да је Господ походио народ свој давши им хлеба.

7. И изиђе из места где беше, и обе снахе њене с њом; пођоше путем да се врате у земљу Јудину.

8. Тада рече Нојемина обема снахама својим: Идите, вратите се свака у дом матере своје; Господ нека вам учини милост као што ви учинисте умрлима и мени.


9. Да вам да Господ да нађете починак свака у дому мужа свог. И пољуби их; а оне повикавши заплакаше,


10. И рекоше јој: Не, него ћемо се с тобом вратити у твој народ.


11. А Нојемина им рече: Идите натраг, кћери моје; што бисте ишле са мном? Зар ћу још имати синова у утроби својој да вам буду мужеви?


12. Вратите се, кћери моје, идите; јер сам остарела и нисам за удају. А и да кажем да се надам и да се још ноћас удам, и да родим синове,


13. Зар ћете их ви чекати док одрасту? Зар ћете тога ради стајати неудате? Немојте, кћери моје; јер су моји јади већи од ваших, јер се рука Господња подигла на ме.



14. Тада оне подигавши глас свој плакаше опет; и Орфа пољуби свекрву своју; а Рута оста код ње.



15. А она јој рече: Ето, јетрва се твоја вратила народу свом и к боговима својим; врати се и ти за јетрвом својом.



16. Али Рута рече: Немој ме наговарати да те оставим и од тебе отидем; јер куда год ти идеш, идем и ја; и где год ти настаниш, настанићу се и ја; твој је народ мој народ, и твој је Бог мој Бог.



17. Где ти умреш, умрећу и ја, и онде ћу бити погребена. То нека ми учини Господ и то нека ми дода, смрт ће ме само раставити с тобом.



18. А она кад виде да је тврдо наумила ићи с њом, преста је одвраћати.



19. Тако идоше обе док не дођоше у Витлејем; а кад дођоше у Витлејем, сав град узавре њих ради, и говораху: Је ли то Нојемина?



20. А она им говораше: Не зовите ме више Нојемина, него ме зовите Мара, јер ми велике јаде зададе Свемогући.



21. Обилна сам отишла, а празну ме врати Господ. Зашто ме зовете Нојемина, кад ме Господ обори и Свемогући ме уцвели.



22. Тако дође натраг Нојемина и с њом Рута Моавка, снаха њена, вративши се из земље моавске; а дођоше у Витлејем о почетку јечмене жетве.

Претходна глава   Рута   Следећа глава

Нема коментара:

Постави коментар