1. И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.
2. И она бјеше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди.
3. | И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;
4. И реп њезин вуче трећину звезда небеских, и баци на земљу. | И аждаја стаде пред женом која треба да роди, да када роди прождере дете њено.
5. И роди мушко Дете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; | и Дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.
6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто припремљено од Бога, да је ондје хране хиљаду и двјеста и шездесет дана.
7. И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини;
8. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу.
9. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;
10. И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
11. И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.
12. Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.
13. И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.
14. И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.
15. А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.
16. И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.
17. И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.
2. И она бјеше трудна, и викаше од болова мучећи се да роди.
3. | И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаја која имаше седам глава и десет рогова; и на главама њезиним седам круна;
4. И реп њезин вуче трећину звезда небеских, и баци на земљу. | И аждаја стаде пред женом која треба да роди, да када роди прождере дете њено.
5. И роди мушко Дете, које ће напасати све народе палицом гвозденом; | и Дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову.
6. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто припремљено од Бога, да је ондје хране хиљаду и двјеста и шездесет дана.
7. И наста рат на небу; Михаил и анђели његови завојштише на аждају, и ратова аждаја и анђели њезини;
8. И не одољеше, нити им се више нађе мјеста на небу.
9. И збачена би аждаја велика, стара змија, која се зове ђаво и сатана, која заводи сву васељену, и збачена би на земљу, и с њом збачени бише анђели њезини;
10. И чух глас велики на небу који говори: Сада настаде спасење и сила и Царство Бога нашега и власт Христа његовог, јер је збачен опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
11. И они га побиједише крвљу Јагњетовом и ријечју свједочења својега, и не марише за живот свој до смрти.
12. Зато се веселите небеса, и ви који живите на њима! Тешко житељима земље и мора, јер сиђе к вама ђаво у јарости великој, знајући да мало времена има.
13. И кад видје аждаја да би збачена на земљу, поче прогонити жену која роди мушко Чедо.
14. И жени бише дата два крила орла великога да одлети у пустињу на мјесто своје, гдје ће се хранити вријеме и времена и пола времена, далеко од змије.
15. А змија испусти за женом из уста својих воду као ријеку, да би је ријека однијела.
16. И земља поможе жени, и отвори земља уста своја и прогута ријеку коју испусти аждаја из уста својих.
17. И разгњеви се аждаја на жену и отиде да ратује са осталима из сјемена њезиног, који држе заповијести Божије и имају свједочанство Исуса Христа.
Претходна глава Откривење Следећа глава
Нема коментара:
Постави коментар