Откривење 8

1. И кад отвори седми печат, наста тишина на небу око пола часа.

2. И видјех седам анђела који стајаху пред Богом, и даде им се седам труба.

3. И други анђео дође, и стаде пред жртвеником држећи кадионицу златну, и бeше му дано много тамјана да принесе са молитвама свих светих на златни жртвеник пред престолом.

4. И узнесе се дим од тамјана са молитвама светих из руке анђелове пред Бога.

5. И узе анђео кадионицу и напуни је огњем са жртвеника и баци на земљу. И насташе громови и јека и сијевање муња и земљотрес.

6. И седам анђела који имаху седам труба, припремише се да затрубе.

7. И први затруби, и наста град и огањ, помијешани са крвљу и то би бачено на земљу, и трећина земље изгорје, и трећина дрвећа изгорје, и сва трава зелена изгорје.

8. И други анђео затруби, и као велика гора огњем запаљена би бачена у море; и трећина мора поста крв,

9. И изгибе трећина живих створења у мору и трећина лађа пропаде.

10. И трећи анђео затруби, и паде с неба звијезда велика, која гораше као буктиња, и паде на трећину ријека и на изворе вода.

11. А име звијезди бјеше Пелен. И трећина вода поста пелен, и многи људи помријеше од вода, јер постадоше горке.

12. И четврти анђео затруби, и ударена би трећина сунца и трећина мјесеца и трећина звијезда, тако да се помрачи трећина њихова, и да трећина дана не свијетли, такође и ноћи.

13. И видјех и чух једнога орла гдје лети посред неба и говори снажним гласом: Авај, авај, авај онима који живе на земљи од осталих гласова трубних оне тројице анђела који ће тек затрубити.

Претходна глава   Откривење   Следећа глава

Псалам 90

Донатор цртежа на Патреону: Paul Rohrbaugh
Датум: 3. јун 2024.

Похвална песма Давидова.

Донатор цртежа на Патреону: David Robles

1. Који живи у помоћи Вишњега,

    под кровом Бога Небескога настаниће се.

2. Рећи ће Господу: Заступник мој јеси Ти, и уточиште моје,

    Бог мој, и уздаћу се у Њега.

3. Јер ће те Он избавити од замке ловачке,

    и од речи метежне.

Донатор цртежа на Јутубу: Ben
Датум: 27. мај 2024.

4. Плећима Својим заклониће те,

    и под крилима Његовим надаћеш се;

    као оружјем окружиће те истина Његова.

Донатор цртежа на Патреону: Nikolay Kolev
Датум: 30. мај 2024.

5. Нећеш се бојати страха ноћнога,

    од стреле која лети по дану,

6. од ствари која проходи у тами,

    од сусрета и демона подневнога.

7. Пашће поред тебе хиљада,

    и десет хиљада с десне стране теби,

    а тебе се неће дотаћи;

8. ипак ћеш очима својим сагледати,

    и расплату грешника видећеш.

9. Јер си Ти, Господе, надање моје;

    Вишњега си поставио за уточиште своје.

10. Неће те зло дотаћи,

      и ударац се неће приближити стану твоме.

11. Јер ће Анђелима Својим заповедити за тебе,

      да те сачувају на свим путевима твојим.

12. На руке ће те узети,

      да се не спотакне нога твоја о камен.

13. На аспиду и змију отровну наступаћеш,

      и згазићеш лава и змаја.

14. Јер се на Мене поуздао, и избавићу га;

      покрићу га, јер је познао Име Моје.

15. Призваће Ме, и услишаћу га;

      са њиме ћу бити у невољи,

      избавићу га, и прославићу га.

16. Дугим данима (живота) испунићу га,

      и показаћу му спасење Моје.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Матеј 21

1. И када се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, онда Исус посла два ученика.

2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми.

3. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу; и одмах ће их послати.

4. А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори:

5. Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.
6. А ученици отидоше и учинише како им заповједи Исус.

Донатор цртежа на Патреону: Connor Fitzmorris

7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и уседе на њих.

8. А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу.

9. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!

10. И кад он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?

11. А народ говораше: Ово је Исус, пророк из Назарета Галилејскога.

12. И уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.

13. И рече им: написано је: Дом мој - дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.

14. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их.

15. А кад видјеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и дјецу гдје вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.

16. И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста дјеце и одојчади начинио си себи хвалу?

17. И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје.

18. А ујутру враћајући се у град огладње;

19. И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.

20. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!

21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: Ако имате вјеру и не посумњате, учинићете не само оно што се зби са смоквом, него и гори овој ако речете: дигни се и баци се у море, догодиће се.

22. И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете.

23. И кад уђе у храм и стаде учити, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?

24. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним.

25. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте?

26. Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка.

27. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.

28. А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме.

29. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде.

30. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару!И не отиде.

31. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први.

Донатор цртежа На Патреону: Лука Чубрило

Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у Царство Божије.

32. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете.

33. Другу причу чујте: Бијаше човјек домаћин који посади виноград и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.

34. А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.

35. И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.

36. Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.

37. А најзад посла им сина својега говорећи: Постидјеће се сина мојега.

38. А виноградари видјевши сина, рекоше међу собом: Ово је насљедник; ходите да га убијемо, и да присвојимо насљедство његово.

39. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда, и убише.

40. Када, дакле, дође господар винограда шта ће учинити виноградарима оним?

41. Рекоше му: Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.

42. Рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим.

43. Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије, и даће се народу који доноси плодове његове.

44. И ко падне на овај камен, разбиће се; а на кога он падне, сатрће га.

45. И чувши првосвештеници и фарисеји приче његове, разумјеше да о њима говори.

46. И настојећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га држаху за пророка.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Матеју   Следећа глава

Псалам 149

Алилуја.

1. Певајте Господу песму нову,

    хвала је Његова у цркви преподобних.

2. Нека се узвесели Израиљ Створитељу своме,

    и синови Сионови обрадоваће се Цару своме.

3. Нека хвале Име Његово у хору,

    уз бубањ и псалтир нека Му псалмопоју.

4. Јер Господ благоволе у народу Своме,

    и узнеће кротке у спасење.

5. Похвалиће се преподобни у слави,

    и обрадоваће се на постељама својим.

Донатор цртежа на Патреону: Samuel Brooke

6. Узношења Божија су у устима њиховим,

    и мачеви двосекли су у рукама њиховим,

7. да учине освету у незнабошцима,

    изобличење у народима.

8. Да вежу цареве њихове у ланце,

    и славне њихове у ручне окове железне.

9. Да учини на њима суд написан,

    слава ће ова бити свима преподобним Његовим.

Претходни псалам   Псалтир   Следећи псалам

Приче Соломунове 28

Донатор цртежа на Патреону: Antonio Cabrera Gonzales

1. Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

2. Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.

3. Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.

4. Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

5. Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.

6. Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.

7. Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.

8. Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

Покровитељ цртежа на SubscribeStar-у: Патрик Ли
Датум: 4. јун 2026.

9. Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.

10. Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.

11. Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

12. Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.

13. Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

14. Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

15. Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.

16. Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.

17. Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.

18. Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.

19. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

20. Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

21. Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.

22. Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

23. Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.

24. Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.

25. Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

26. Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

27. Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

28. Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.

Претходна глава   Приче Соломунове   Следећа глава

Колошанима 4

1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.

Покровитељ цртежа на Патреону: Метју Арилдсен

2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем,

3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо тајну Христову, због које сам и свезан,

4. Да је објавим као што треба да говорим.

5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.

6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.

7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу,

8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша,

9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје.

10. Поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га,

11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утјеха.

12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.

13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу.

14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.

15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.

16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате.

17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш.

18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.

Претходна глава   Колошанима   Следећа глава

1. Самуилова 17

1. Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.

2. А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.

3. И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.

4. И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.

5. И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.

6. И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.

7. А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.

8. Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.

9. Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.

10. Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.

11. А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.

12. А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.

13. И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.

14. А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.

15. А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.

16. А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.

17. А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.

18. А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.

19. А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.

20. И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.

21. И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.

22. Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.

23. И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.

24. А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.

25. И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.

26. Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?

27. А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.

28. А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.

29. А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.

30. Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.

31. И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.

32. И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.

33. А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.

34. А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,

35. Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.

36. И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.

37. Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.

38. И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.

39. И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.

40. И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.

41. А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.

42. А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.

43. И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.

44. И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.

45. А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.

46. Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.

47. И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.

Покровитељ цртежа на Патреону: Анонимни покровитељ

48. А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.

49. И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.

50. Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.

51. | И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.

52. А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.

53. Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.

54. А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.

55. А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.

56. А цар рече: Питај чији је син тај младић.

57. А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.

58. И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.

Претходна глава   1. Самуилова   Следећа глава