Постање 22

1. После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.

2. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

3. | И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.

4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.

5. И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

6. | И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

8. А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

9. | А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;

10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.

11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

12. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.

13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

14. И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

15. | И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,

17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;

18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.

20. После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:

21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,

22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.

24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!