15. | И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,
17. Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;
18. И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.
19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.
20. После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:
21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,
22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.
24. И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
Претходна глава Књига Постања Следећа глава
Нема коментара:
Постави коментар