уторак, 29. август 2017.

Јеврејима 13:14


Јер овде немамо постојана града, него тражимо онај који ће доћи.

Претходни стих   Јеврејима 13   Следећи стих

Овај цртеж је искоришћен за корицу књиге Милке Милићевић ,,Наше време''

петак, 25. август 2017.

Вујадин Дамјановић


Назад на Цртану Библију

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Марко 6:27


И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

Претходни стих   Марко 6   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Марко 6


1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.

2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?

3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.

4. А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.

5. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.

6. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.

7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.

8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни хљеба, ни новаца у појасу;

9. Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.

10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.

11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.

12. И отишавши проповиједаху да се покају.

13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и исцјељиваху.

14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.

15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од пророка.

16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из мртвих.

17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме.

18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.

19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше.

20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.

21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.

22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.

23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.

24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована Крститеља.

25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.

26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.

27. | И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.

28. И он отишавши посече га у тамници, | и донесе главу његову на тањиру, и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.

29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га у гроб.

30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.

31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.

32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами.

33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.

34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.

35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;

36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер немају шта јести.

37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?

38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.

39. И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.

40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.

41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.

42. И једоше сви, и наситише се.

43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.

44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.

45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ.

46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.

47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.

48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. | И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.

49. А они, видевши га где иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше;

50. Јер га сви видеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!

51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.

52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.

53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.

54. И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше

55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он.

56. И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 21. август 2017.

1. Tимотеју 5:3


Удовице поштуј, које су праве удовице.

Претходни стих   1. Тимотеју 5   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
На слици: Св. Патриција Напуљска

1. Тимотеју 5


1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;

2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.

3. | 
Удовице поштуј, које су праве удовице.

4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом.

5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан.

6. А она која се одала насладама, жива је умрла.

7. И ово заповиједај, да буду без мане.

8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.

9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа,

10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.

11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају;

12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.

13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.

14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.

15. Јер неке већ скренуше за сатаном.

16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.

17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу.

18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате.

19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока.

20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.

21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.

22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста.

23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желудца и честих болести својих.

24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније.

25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.

Претходна глава   1. Tимотеју   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

1. Тимотеју


Главе
1
2
3
4
5

Претходна књига (2. Солуњанима)   Библија   Следећа књига (2. Тимотеју)

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 18. август 2017.

Галатима 1:9


Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јeванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде!

Претходни стих   Галатима 1   Следећи стих

Овај цртеж је настао у част новомученика Господњих:
Мине Абуда, Жака Амела и Рафаила Мусе

Лука 8:42-48


А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити; и приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.
И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче?
А када сви одрицаху, рече Петар и који беху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?
А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене.
А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.
А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.

Претходни стих   Лука 8   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Лука 8


1. И би послије тога, и он прохођаше по градовима и по селима проповиједајући и благовијестећи Царство Божије, и Дванаесторица с њим,

2. И неке жене које бијаху излијечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изишло седам демона,

3. И Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана, и друге многе које му служаху својим имањем.

4. А кад се сабра народа много, и из свију градова долажаху њему, каза у причи:

5. Изиђе сијач да сије сјеме своје; и кад сијаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га.

6. А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге.

7. А друго паде усред трња, и узрасте трње и угуши га.

8. А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе стоструки род. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује, нека чује!

9. А ученици његови питаху га говорећи: (та значи ова прича?

10. А он рече: Вама је дано да знате тајне Царства Божијега; а осталима бива у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумију.

11. А ова прича значи: Сјеме је ријеч Божија.

12. А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво и узима ријеч из срца њиховога, да не вјерују и да се не спасу.

13. А које је на камену то су они који када чују с радошћу примају ријеч; и ови коријена немају те за неко вријеме вјерују, а у вријеме искушења отпадну.

14. А које у трње паде, то су они који чуше и, живећи у бригама и богатству и сластима овога живота, буду угушени, и не донесу рода.

15. А које је на доброј земљи, то су они који чувши ријеч, у доброме и чистом срцу држе је, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује, нека чује!

16. А нико не поклапа судом свјетиљку кад је запали, нити је меће под кревет, него је поставља на свијећњак да они који улазе виде свјетлост.

17. Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.

18. Пазите, дакле, како слушате; јер ко има даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има.

19. Дођоше пак њему мати и браћа његова, и не могаху од народа да се састану с њим.

20. И јавише му говорећи: Мати твоја и браћа твоја стоје напољу, и хоће да те виде.

21. А он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају ријеч Божију и извршују је.

22. И догоди се једнога дана и уђе он и ученици његови у лађу, и рече им: Пређимо на ону страну језера. И пођоше.

23. И док пловљаху, он заспа. И подиже се олуја на језеру, и вода надираше, и бијаху у опасности.

24. И приступивши пробудише га говорећи: Учитељу, учитељу, изгибосмо! А он устаде, и запријети вјетру и валовима воденим, и престадоше и наста тишина.

25. А њима рече: Гдје је вјера ваша? А они се уплашише, и чуђаху се говорећи један другоме: Ко је овај да и вјетровима и води заповиједа, и слушају га?

26. И допловише у земљу Гадаринску која је према Галилеји.

27. А кад он изиђе на земљу, срете га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.

28. А кад видје Исуса, узвикнувши паде пред њим и из свега гласа рече: (та хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога Вишњега? Молим те, не мучи ме!

29. Јер он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.

30. А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легион; јер многи демони бијаху ушли у њега.

31. И мољаху га да им не заповједи да иду у бездан.

32. А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.

33. А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.

34. А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.

35. И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.

36. А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.

37. И мољаше га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А он уђе у лађу и врати се.

38. А човјек из кога изиђоше демони мољаше га да би с њим био; али га Исус отпусти говорећи:

39. Врати се дому своме, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.

40. А кад се врати Исус, срете га народ, јер га сви очекиваху.

41. И гле, дође човјек по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге, и павши пред ноге Исусове, мољаше га да уђе у дом његов.

42. Јер у њега бјеше јединица кћи око дванаест година, а она умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око њега.

43. И беше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити;

44. И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине његове, и одмах стаде течење крви њене.

45. И рече Исус: Ко је то што ме се дотаче? А када сви одрицаху, рече Петар и који беху с њим: Наставниче, народ те опколио и гура те, а ти говориш: Ко је то што ме се дотаче?

46. А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осетих силу која изиђе из мене.

47. А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред њим, и каза му пред свим народом зашто га се дотаче и како одмах оздрави.

48. А он јој рече: Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је; иди у миру.

49. | Док он још говораше дође неко од старјешине синагоге и рече му: Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.

50. А када чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.

51. И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.

52. И сви плакаху и јаукаху за њом. А он рече: Не плачите, није умрла него спава.

53. И подсмијеваху му се знајући да је умрла.

54. А он изгнавши све, узе је за руку и зовну, говорећи: Дјевојко, устани.

55. И поврати се дух њен, и устаде одмах; и он заповједи да јој даду да једе.

56. И задивише се веома родитељи њени. А он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 15. август 2017.

Галатима 1:8


Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде!

Претходни стих   Галатима 1   Следећи стих

Овај цртеж је настао у част коптских новомученика

О мученици нови под хумкама влажним
Победа је ваша над хришћанством лажним

Галатима 1


1. Павле, апостол не од људи ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих,

2. И сва браћа која су са мном. Црквама Галатије:

3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа.

4. Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега вијека злога, по вољи Бога и Оца нашега,

5. Којему слава у вијекове вијекова. Амин.

6. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље,

7. Које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово.

8. | Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде!

9. Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде!

10. Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов.

11. А дајем вам на знање, браћо, да јеванђеље које сам ја благовијестио, није од човјека;

12. Нити га ја примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа.

13. Јер сте чули моје живљење некад у Јудејству, да одвише гоних Цркву Божију и пустоших је.

14. И напредовах у Јудејству више од многих врсника својих у роду своме, будући одвише ревнитељ за своја отачка предања.

15. А када благоволи Бог, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом,

16. Да објави Сина својега у мени, да га благовијестим међу незнабошцима, тога часа не питах тијела и крви,

17. Нити изиђох у Јерусалим онима који су били апостоли прије мене, него отидох у Арабију, и опет се вратих у Дамаск.

18. А потом, након три године, изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох код њега петнаест дана.

19. А другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега.

20. А што вам пишем, ево Бог ми је свједок да не лажем.

21. Потом дођох у предјеле Сирије и Киликије.

22. А бијах лично непознат Христовим Црквама Јудеје,

23. Него само бијаху чули да онај који нас је некада гонио сада проповиједа вјеру коју је некада рушио,

24. И слављаху Бога због мене.

Претходна глава   Галатима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!