субота, 30. април 2016.

Матеј 28:2-3



И гле, земља се затресе веома; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему. А лице његово бијаше као муња, и одело његово бело као снег.

Претходни стих   Матеј 28   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Матеј 28


1. А пошто мину субота, на освитку првог дана недјеље, дођоше Марија Магдалина и друга Марија да осмотре гроб.








9. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши, ухватише се за ноге његове и поклонише му се.

10. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети.

11. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило.

12. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи:

13. Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали.

14. И ако то чује намјесник, ми ћемо га увјерити и вас ослободити бриге.

15. А они узевши новце, учинише као што бијаху научени. И разгласи се ова ријеч међу Јудејцима до данас.

16. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповједио Исус.

17. И кад га видјеше, поклонише му се; а неки посумњаше.





Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Јеванђеље по Св. Матеју


Главе
1 (100%)
2
3
4
5
6
7
8
9
13
16
20
22


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

петак, 29. април 2016.

Јован 19:33-37




А дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.

Претходни стих   Јован 19   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Јован 19


1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га.

2. А војници оплетоше вијенац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину,

3. И говораху: Здраво, царе јудејски! И удараху га по образима.

4. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.

5. А Исус изиђе напоље носећи трнови вијенац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: Ево човјека!

6. Када га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: Распни га, распни! Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.

7. Одговорише му Јудејци: Ми имамо закон и по закону нашему мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.

8. Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

10. Пилат му тад рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?

11. Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи гријех.

12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

13. Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон, а јеврејски Гавата.

14. А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: Ево цар ваш!

15. А они повикаше: Узми, узми, распни га! Пилат им рече: Зар цара вашега да разапнем? Одговорише првосвештеници: Немамо цара осим ћесара.

16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

17. И носећи крст свој изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота.

18. Ондје га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.

19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: Исус Назарећанин цар јудејски.

20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски.

21. А првосвештеници јудејски говораху Пилату: Не пиши: цар јудејски, него да он рече: ја сам цар јудејски.

22. Пилат одговори: Што писах, писах.

23. Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дијела, свакоме војнику по дио, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана изједна.

24. Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти. Да се испуни Писмо које говори: Раздијелише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку.Војници, дакле, тако учинише.

25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.



28. Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: Жедан сам!

29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим.

30. А кад Исус окуси оцат рече: Сврши се! И преклонивши главу, предаде дух.

31. А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.

32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голијени и другоме распетоме с њим:




36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.

37. И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.

38. А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дсфе и узе тијело Исусово.

39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

40. Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.

41. А на ономе мјесту, гдје бјеше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не бијаше положен.

42. Ондје, дакле, због петка јудејскога, пошто бјеше близу гроб, положише Исуса.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

четвртак, 28. април 2016.

Јован 13

1. А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.

Донатор цртежа на Патреону: Oвде

2. И по вечери,

кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,

3. Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,

4. Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;

5. Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.

Донатор цртежа на Патреону: Herman Ward
Датум: 6. септембар 2020.

6. Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш? 7. Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати. 8. Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. 9. Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу. 10. Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти,

али не сви.

11. Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.

12. А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?

13. Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.

14. Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.

15. Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.

16. Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.

17. Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.

18. | Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.

19. Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.

20. Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.

21. Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.

22. Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.

23. А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.

24. Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.

25. А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?

26. Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.

27. И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.

28. А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.

29. А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.

30. А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.

31. Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.

32. Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.

33. Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.

34. Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.

35. По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.

36. Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.

37. Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.

38. Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.

среда, 27. април 2016.

Постање 8

1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;


4. Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.


5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.


6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;


7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.


8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.


9. А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.


10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.


11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.


12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.


Донатор цртежа на Патреону: Herman Ward

13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву. 14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

15. Тада рече Бог Ноју говорећи:


16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;


17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.


18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.


19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.


20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.


21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.


22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

субота, 16. април 2016.

Јован 11:49-53




А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече им: 
Ви не знате ништа, нити помишљате да је за нас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.
А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ; и не само за народ, него и да расејану децу Божију сабере у једно. Од тога, дакле, дана договорише се да га убију.

Претходни стих   Јован 11   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Ненада Живковића


This Jesus Must Die

Јован 11


1. Бијаше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њезине.

2. А Марија, чији брат Лазар боловаше, бјеше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом,

3. Онда сестре послаше к њему говорећи: Господе. ево болује онај кога ти љубиш.

4. А када чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу.

5. А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.

6. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на мјесту гдје бјеше.

7. Послије тога рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

8. Рекоше му ученици: Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?

9. Исус одговори: Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види свјетлост овога свијета;

10. А ко иде ноћу спотиче се, јер нема свјетлости у њему.

11. Ово каза, и потом им рече: Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.

12. Онда рекоше ученици његови: Господе, ако је заспао,устаће.

13. А Исус им бјеше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна.

14. Тада им Исус рече отворено: Лазар умрије.

15. И мило ми је због вас што нисам био ондје, да вјерујете; него хајдемо њему.

16. Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

17. Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу.

18. А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест стадија.

19. И многи од Јудејаца бијаху дошли Марти и Марији да их тјеше за братом њиховим.

20. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сјеђаше дома.

21. Онда рече Марта Исусу: Господе, да си ти био овдје, не би умро брат мој.

22. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.

23. Рече јој Исус: Васкрснуће брат твој.

24. Марта му рече: Знам да ће васкрснути о васкрсењу у посљедњи дан.

25. Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот: који вјерује у мене ако и умре, живјеће.

26. И сваки који живи и вјерује у мене неће умријети вавијек. Вјерујеш ли ово?

27. Рече му: Да, Господе! Ја вјерујем да си ти Христос Син Божији који долази у свијет.

28. И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: Учитељ је дошао и зове те.

29. Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему.

30. Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на ономе мјесту гдје га срете Марта.

31. А Јудејци, који бијаху са њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје.

32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.

33. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,

34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.

35. Исусу ударише сузе.

36. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.

37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?

38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бeше пећина, и камен лежаше на њој.

39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.

40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију?

41. Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да верују да си ме ти послао.

43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изaђи напоље!

44. И изaђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде.

45. | Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли Марији, видјевши шта учини Исус, повјероваше у њега.

46. Неки пак од њих отидоше фарисејима и казаше им шта учини Исус.

47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: Шта да радимо? Овај човјек чини многа знамења.

48. Ако га оставимо тако, сви ће повјеровати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ.






54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и ондје борављаше са ученицима својим.

55. А бјеше близу Пасха јудејска, и многи из цијеле земље отидоше у Јерусалим прије Пасхе да се очисте.

56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: (та вам се чини, да неће доћи на Празник?

57. А првосвештеници и фарисеји бијаху издали заповијест, ако ко дозна гдје је, нека јави да га ухвате.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!