среда, 28. децембар 2016.

Лука 2



1. А у дане оне изиђе заповест од цезара Августа да се попише сва васељена.

2. Ово је био први попис за време Киринијеве управе Сиријом.

3. И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.

4. А тада пође и Јосиф из Галилеје из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зове Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидова,

5. Да се запише с Маријом, зарученом за њега женом, која беше трудна.

6. | И кад ондје бeху, испунише се дани да она роди.

7. И роди сина својега Првенца, и пови га, и положи га у јасле; јер им не бeше места у гостионици.

8. И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.

9. И гле, анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.

10. И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.

11. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.

12. И ово вам је знак: наћи ћете дијете повијено гдје лежи у јаслама.

13. И уједанпут са анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:

14. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

15. А кад анђели отидоше од њих на небо, људи пастири рекоше један другоме: Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.

16. И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и дијете гдје лежи у јаслама.

17. А кад видјеше, објавише све што им је казано за то дијете.

18. И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

19. 
А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу својему.

20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.

21. И када се наврши осам дана да обрежу дијете, надјенуше му име Исус, дато од анђела прије него што он би зачет у утроби.

22. А када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву,

23. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу -

24. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића.

25. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему.

26. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега.

27. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону,

28. Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: 

29. Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој;

30. Јер видјеше очи моје Спасење твоје,

31. Које си уготовио пред лицем свију народа.

32. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља.

33. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.

34. И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити.

35. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца.

36. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега.

37. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом.

38. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму.

39. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

40. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.

41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.

42. И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника.

43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова;

44. Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима.

45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.

46. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.

47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима.

48. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.

49. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?

50. И они не разумјеше ријеч коју им рече.

51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.

52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар