понедељак, 31. децембар 2018.

Лука 1:31


И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус.

Претходни стих   Лука 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Конора Ворда

Старија верзија

четвртак, 27. децембар 2018.

среда, 26. децембар 2018.

2. Коринћанима 3:1


Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?

Претходни стих   2. Коринћанима 3   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Николаја Колева

2. Коринћанима 3


1. Почињемо ли опет себе препоручивати? Или су нам потребне као некима препоручне посланице за вас или препоруке од вас?

2. | Ви сте наша посланица написана у срцима нашим коју знају и читају сви људи,

3. Показујући се да сте посланица Христова, кроз наше служење написана, не мастилом, него Духом Бога живога, не на каменим таблицама, него на тјелесним таблицама срца.

4. А такво поуздање имамо у Бога кроз Христа,

5. Не да смо способни сами од себе што помислити, него је наша способност од Бога,

6. Који нас и учини способним да будемо служитељи Новога Завјета, не слова него Духа: јер слово убија, а Дух оживљује.

7. Ако ли служба смрти изрезана на камену словима бјеше у слави, тако да и синови Израиљеви не могоше гледати у лице Мојсејево од славе лица љегова која пролази,

8. Како ли неће служба Духа бити много више у слави?

9. Јер кад је служба осуде слава, много већма изобилује у слави служба праведности.

10. Јер се и не прослави оно што је прослављено том приликом због ове превелике славе.

11. Јер кад је славно оно што престаје, много ће више бити у слави ово што остаје.

12. Имајући, дакле, такву наду са великом смјелошћу се понашамо,

13. А не као што Мојсеј меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.

14. Но заслијепише помисли њихове; јер до данашњег дана то исто покривало у читању Старога Завјета остаје неоткривено, јер се оно у Христу укида;

15. Него до данас, кад се чита Мојсеј, стоји покривало на срцу њиховом;

16. А када би се обратили ка Господу. укинуло би се покривало.

17. А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода.

18. Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.

Претходна глава   2. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

четвртак, 13. децембар 2018.

Приче Соломунове 10:18


Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.

Претходни стих   Приче Соломунове 10   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца

среда, 12. децембар 2018.

Ефесцима 6:17


 и мач Духа, који је реч Божија.

Претходни стих   Ефесцима 6   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона Лоца

Ефесцима 6


1. Дјецо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно.

2. Поштуј оца својега и матер: ово је прва заповијест с обећањем:

3. Да ти добро буде, и да дуго поживиш на земљи.

4. И ви оцеви, не раздражујте дјецу своју, него их подижите у васпитању и науци Господњој.

5. Робови, будите послушни својим господарима по тијелу, као Христу, са страхом и трепетом, у простоти срца својега.

6. Не радећи само привидно као да угађате људима, него као слуге Христове, творећи вољу Божију од срца,

7. Служећи драговољно као Господу, а не као људима.

8. Знајући да ће сваки ако што добро учини, то примити од Господа, био роб или слободљак.

9. И ви господари, чините то исто њима, без пријетње, знајући да је и њихов и ваш Господар на небесима, а Он не гледа ко је ко.

10. А даље, браћо моја. јачајте у Господу, и у сили моћи његове.

11. Обуците се у свеоружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволскога.

12. Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју.

13. Зато узмите свеоружје Божије, да бисте се могли одупријети у зли дан, и одољевши свему, одржати се.

14. Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде,

15. И обувши ноге у приправност за јеванђеље мира;

16. А изнад свега узмите штит вјере, о који ћете моћи погасити све огњене стријеле нечастивога;

17. И кацигу спасења узмите, | и мач Духа, који је реч Божија.

18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то, бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете,

19. И за мене, да ми се даде ријеч кад отворим уста своја, да смјело обзнаним тајну јеванђеља,

20. За које служим у оковима, да о њему говорим смјело, као што сам дужан говорити.

21. А да бисте и ви знали како сам ја и шта радим, све ће вам казати Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ у Господу,

22. Којега управо за то и послах к вама, да знате како смо и да утјеши срца ваша.

23.  Мир браћи и љубав са вјером од Бога Оца и Господа Исуса Христа!

24. Благодат са свима који постојано љубе Господа нашега Исуса Христа. Амин.

Претходна глава   Ефесцима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 11. децембар 2018.

Лука 14:17-20


 И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово. 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

Претходни стих   Лука 14   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Еда Л.

Лука 14


1. И догоди се да уђе у суботу у дом једног од старјешина фарисејских да једе хљеб; и они мотраху на њега.

2. И гле, бјеше пред њим неки човјек који имаше водену болест.

3. И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли допуштено у суботу лијечити? А они оћуташе.

4. И он га се дохвати, исцијели га и отпусти.

5. И одговарајући рече им: Који од вас не би својега магарца или вола, да упадне у бунар, одмах извадио у дан суботни?

6. И не могоше му одговорити на то.

7. А званицама каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:

8. Кад те ко позове на свадбу, не сједај у зачеље, да не буде међу званицама неко угледнији од тебе;

9. И да не дође онај који је позвао и тебе и њега, и рекне ти: Подај мјесто овоме. И онда ћеш са стидом поћи да заузмеш посљедње мјесто.

10. Него кад будеш позван, дошавши сједи на посљедње мјесто, да ти онај који те је позвао рече када дође: Пријатељу, помакни се навише. Тада ће ти бити част пред онима који сједе с тобом за трпезом.

11. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.

12. А и ономе што га је позвао рече: Када дајеш ручак или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни богате сусједе, да не би онда и они тебе позвали и вратили ти.

13. Него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, богаље, хроме, слијепе;

14. И блажен ћеш бити што ти они немају чиме вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.

15. А када то чу неки од оних што сјеђаху с њима за трпезом, рече му: Блажен је онај који буде јео објед у Царству Божијем!

16. А он му рече: Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе.

17. | И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.

18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.

19. И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.

20. И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.

21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгњеви домаћин и рече слуги своме: Изиђи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.

22. И рече слуга: Господару, учињено је како си заповједио, и још има мјеста.

23. И рече господар слуги: Изиђи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом.

24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.

25. Иђаше пак с њиме мноштво народа, и обазревши се рече им:

26. Ако неко дође мени и не мрзи оца својега, и матер, и жену, и дјецу, и браћу, и сестре, па и живот свој, не може бити мој ученик.

27. И ко не носи крста својега и за мном не иде, не може бити мој ученик.

28. Јер ко од вас, кад хоће да зида кулу, не сједне најприје да прорачуна издатке, да ли може довршити?

29. Да не би, кад постави темељ па не могне довршити, сви који гледају стали му се ругати.

30. Говорећи: Овај човјек поче зидати, па не може да доврши.

31. Или који цар, кад пође у рат да се сукоби са другим царем, не сједне најприје и не посавјетује се да ли је моћан срести са десет хиљада онога што иде на њега са двадесет хиљада?

32. Ако ли није, он пошаље изасланство док је онај још далеко и моли за мир.

33. Тако, дакле, сваки од вас који се не одрече свега што има, не може бити мој ученик.

34. Со је добра, али ако и со обљутави, чиме ће се осолити?

35. Није погодна ни за земљу ни за гнојиво, него је проспу напоље. Ко има уши да чује, нека чује!

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Луки   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

понедељак, 03. децембар 2018.

Судије 4:2-3


И Господ их даде у руке Јавину цару хананском, који владаше у Асору, а војсци његовој беше војвода Сисара, који живљаше у Аросету незнабожачком. И синови Израиљеви вапише ка Господу; јер он имаше девет стотина гвоздених кола, и веома притешњаваше синове Израиљеве двадесет година.

Претходни стих   Судије 4   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Метјуа Арилдсена

субота, 01. децембар 2018.

Приче Соломунове 5:3


Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;

Претходни стих   Приче Соломунове 5   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Хермана Ворда

Приче Соломунове 5


1. Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,

2. Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.


4. Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.

5. Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.

6. Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.

7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.

8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,

9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,

10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,

11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,

12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!

13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!

14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.

16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.

17. Имај их сам за се, а не туђин с тобом.

18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;

19. Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.

20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,

21. Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?

22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;

23. Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

Претходна глава   Приче Соломунове   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

четвртак, 29. новембар 2018.

Приче Соломунове 10:32


Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.

Претходни стих   Приче Соломунове 10   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Семјуела Брука

недеља, 25. новембар 2018.

Језекиљ 1:5-14


Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; и у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; и ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.
И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 
И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. И животиње трчаху и враћаху се као муња.

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Кет

Старија верзија

субота, 24. новембар 2018.

Псалам 103:1-2


Благосиљај душо моја, Господа.
Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома.
У славу и величанство обукао се јеси,
светлошћу као хаљином одеваш се,
простиреш небо као кожу,

Претходни стих   Псалам 103   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Никлауса фон Хука

Псалам 103


Псалам 103.
Давидов, (о светскоме битију). (МТ: Псалам 104) 

3. | Који водама покриваш висине његове.
    Поставио си облаке за подножје Своје,
    ходиш на крилима ветрова.
4. Који чиниш Анђеле Своје духовима,
    и служитеље Своје пламеном огњеним.
5. Земљу утемељујеш на тврђи њеној,
    неће се поколебати до века;
6. бездан је као хаљина огртач њен,
    и на горама воде се заустављају.
7. (Оне) беже од заповести Твоје,
    и уздрхте од гласа грома Твога.
8. Узлазе на планине и силазе у долине,
    на место које си им одредио.
9. Границу си поставио коју неће прећи,
    нити ће се вратити да поплаве земљу.
10. Ти изводиш изворе у долинама,
      између планина протичу воде.
11. (Оне) напајају све звери пољске,
      очекују је јелени за жеђ своју.
12. Птице небеске крај њих се настањују,
      и између стена чују се гласи (њихови).
13. Напајаш горе са висина Својих,
      наситиће се земља од плодова дела Твојих.
14. Проузрасташ траву за стоку,
      и зелен на службу људима,
      да произведу хлеб из земље,
15. и вино весели срце човека;
      да уљем улепша лице своје,
      и хлеб срце човека укрепљује.
16. Наситиће се (влагом) дрвеће пољско,
      и Ливански кедри које си засадио.
17. Тамо ће птице гнезда (своја) свити,
      родино обиталиште предводи их.
18. Горе високе дао си јеленима,
      стена је прибежиште зечевима.
19. Створио си месец за времена,
      сунце познаје залазак свој.
20. Простиреш таму, и настаје ноћ,
      у њој излазе све звери шумске,
21. лавићи што ричу и грабе,
      и себи храну од Бога траже.
22. А кад се сунце роди, сакупљају се,
      и одлазе да легну у оборе своје.
23. Тад излази човек на дело своје,
      и на посао свој до вечера.
24. Како су величанствена дела Твоја, Господе!
      све си премудрошћу створио;
      испуни се земља творевине Твоје.
25. Ово је море велико и пространо,
      тамо су гмизавци којима броја нема,
      животиње мале и велике.
26. Тамо лађе плове,
      и кит онај којег си створио да се игра у њему.
27. Све од Тебе очекује,
      да им дајеш храну на време (своје),
28. кад им дадеш, они се окупљају.
      Када отвориш руку Твоју, све и сва се испуњује добротом.
29. А када лице Твоје окренеш, смуте се (и колебају);
      кад им одузмеш дах њихов они нестају,
      и у прах се свој враћају.
30. Кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују,
      и (тако) обнављаш лице земље.
31. Нека је довека слава Господња,
      радоваће се Господ делима Својим.
32. Он Који погледа на земљу, и чини да се тресе;
      Који се дотиче гора , и оне се диме.
33. Певаћу Господу у животу моме,
      псалмопојаћу Богу моме докле постојим.
34. Њему ће мио бити разговор мој,
      и ја ћу се радовати Господу (своме).
35. Нека нестану са земље безбожници,
      и безаконици да их више не буде.
      Благосиљај, душо моја, Господа.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!