1. Коринћанима 2

1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом ријечи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије.

2. | Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.

3. | И ја бијах међу вама у слабости и у страху и у великом трепету,

4. И ријеч моја и проповијед моја не би у убједљивим ријечима људске мудрости, него у показивању Духа и силе.

5. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

6. А мудрост говоримо међу савршенима, али не мудрост овога вијека, ни кнезова овога вијека који су пролазни;

7. Него говоримо премудрост Божију у тајни сакривену, коју предодреди Бог прије вијекова за славу нашу,

8. Коју ни један од кнезова овога вијека није познао; јер да су је познали не би Господа славе разапели.

9. Него као што је написано: (то око не видје, и ухо не чу, и у срце човјеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.

10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

11. Јер ко од људи зна шта је у човјеку осим духа човјекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијега.

12. А ми не примисмо духа овога свијета, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога;

13. Што и говоримо, не ријечима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући.

14. А тјелесни човјек не прима што је од Духа Божијега, јер му је лудост, и не може да разумије, јер се то испитује духовно.

15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује.

16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов.

Претходна глава   1. Коринћанима   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!