Псалам 38:13-14

И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?
Услиши молитву моју, Господе,
и мољење моје чуј;
сузе моје немој прећутати,
јер сам ја дошљак код Тебе
и пролазник, као сви оци моји.
Остави ме, да се одморим,
пре но што отидем и више ме не буде.

Претходни стих   Псалам 38   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодошној донацији иконописца Мирјане Миљковић

Матеј 1:3-5

 А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом.

Претходни стих   Матеј 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Постање 11

1. А беше на целој земљи један језик и једнаке речи.

Донатор цртежа на Патреону: Arthur Hidell

2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи сенарској, и населише се онде. 3. Па рекоше међу собом: Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо. И беху им опеке место камена и смола земљана место креча.

Донатор цртежа на Патреону: Pali Sorn-nong

4. После рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расејали по земљи.

5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији.

6. И рече Господ: Гле, народ један, и један језик у свих, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде шта су наумили.

7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумеју један другог шта говоре.

8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.

9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик целе земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

10. Ово је племе Симово: беше Симу сто година, кад роди Арфаксада, друге године после потопа.

11. А родив Арфаксада поживе Сим пет стотина година, рађајући синове и кћери.

12. А Арфаксад поживе тридесет и пет година, и роди Салу;

13. А родив Салу поживе Арфаксад четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

14. А Сала поживе тридесет година, и роди Евера;

15. А родив Евера поживе Сала четири стотине и три године, рађајући синове и кћери.

16. А Евер поживе тридесет и четири године, и роди Фалека;

17. А родив Фалека поживе Евер четири стотине и тридесет година, рађајући синове и кћери.

18. А Фалек поживе тридесет година, и роди Рагава;

19. А родив Рагава поживе Фалек двеста и девет година, рађајући синове и кћери.

20. А Рагав поживе тридесет и две године, и роди Серуха;

21. А родив Серуха поживе Рагав двеста и седам година, рађајући синове и кћери.

22. А Серух поживе тридесет година, и роди Нахора;

23. А родив Нахора поживе Серух двеста година, рађајући синове и кћери.

24. А Нахор поживе двадесет и девет година, и роди Тару;

25. А родив Тару поживе Нахор сто и деветнаест година, рађајући синове и кћери.

26. А Тара поживе седамдесет година, и роди Аврама, Нахора и Арана.

27. А ово је племе Тарино: Тара роди Аврама, Нахора и Арана; а Аран роди Лота.

28. И умре Аран пре Таре оца свог на постојбини својој, у Уру халдејском.

29. И ожени се Аврам и Нахор, и жени Аврамовој беше име Сара а жени Нахоровој име Мелха, кћи Арама оца Мелхе и Јесхе.

30. А Сара беше нероткиња, и не имаше порода.

31. И узе Тара сина свог Аврама и Лота сина Ароновог, унука свог, и Сару снаху своју, жену Аврама сина свог; и пођоше заједно из Ура халдејског да иду у земљу хананску, и дођоше до Харана, и онде се настанише.

32. И поживе Тара свега двеста и пет година; и умре Тара у Харану.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Псалам 38:8-12

И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?
И састав мој код Тебе је.
Од свих безакоња мојих избави ме;
(за) поругу безумноме дао си ме.
Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио. 
Отклони од мене ударце Твоје,
јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.
Карањима за безакоње покарао си човека,
и растопио си као паучину душу његову;
али (заиста) узалуд се мете сваки човек.

Претходни стих   Псалам 38   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодошној донацији иконописца Мирјане Миљковић

Матеј 1:1-3

Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром.

Претходни стих   Матеј 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Матеј 1

1. Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.

2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.

3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. | А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.

4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.

5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. | А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.

6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.

7. А Соломон роди Ровоама. | А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.

8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.

9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.

10. А Језекија роди Манасију. | А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.

11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.

12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.

13. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.

14. | А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.

15. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. | А Матан роди Јакова.

16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.

17. | Свега, дакле, колена од Авраама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске колена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест.

18. | А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.

19. А Јосиф муж њезин, будући праведан и не хотећи је јавно изобличити, намисли је тајно отпустити.

20. | Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога.

21. Па ће родити сина, и надени му име Исус: јер ће он спасти народ свој од греха њихових.

22. | А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:

23. Ето, дјевојка ће зачети, и родиће сина, и надјенуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.

24. | Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи анђео Господњи и узе жену своју.

25. И не знадијаше за њу док не роди сина својега првенца, | и надену му име Исус.

Претходна глава   Свето Јеванђеље по Св. Матеју   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Псалам 38:4-7

Обзнани ми Господе кончину моју,
и број дана мојих који је,
да знам шта ми недостаје.
Гле, педљима си поставио дане моје,
и састав је мој као ништа пред Тобом;
али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.
Заиста, као у слици ходи човек,
али се узалуд мете;
сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.

Претходни стих   Псалам 38   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодошној донацији иконописца Мирјане Миљковић

Језекиљ 1:22-28

А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим. 
А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело. И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим. 
И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Језекиљ 1:15-21

И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 
Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодошној донацији Адама Недељковића

Псалам 38:2-4

Рекох: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим;
поставих устима мојим стражу
кад устане грешник наспрам мене.
Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара,
и бол се моја обнови.
Запали се у мени срце моје,
и у размишљању моме разгоре се огањ.

Претходни стих   Псалам 38   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодошној донацији иконописца Мирјане Миљковић

Псалам 38

За крај, Идитуну, Псалам Давидов. МТ: Псалам 39

2. Рекох: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим;

    поставих устима мојим стражу

    кад устане грешник наспрам мене.

3. Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара,

    и бол се моја обнови.

4. Запали се у мени срце моје,

    и у размишљању моме разгоре се огањ.

    | Говорих језиком мојим:

5. Обзнани ми Господе кончину моју,

    и број дана мојих који је,

    да знам шта ми недостаје.

6. Гле, педљима си поставио дане моје,

    и састав је мој као ништа пред Тобом;

    али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.

7. Заиста, као у слици ходи човек,

    али се узалуд мете;

    сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.

8. | И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ?

    И састав мој код Тебе је.

9. Од свих безакоња мојих избави ме;

    (за) поругу безумноме дао си ме.

10. Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио. 

11. Отклони од мене ударце Твоје,

      јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.

12. Карањима за безакоње покарао си човека,

      и растопио си као паучину душу његову;

      али (заиста) узалуд се мете сваки човек.

13. | Услиши молитву моју, Господе,

      и мољење моје чуј;

      сузе моје немој прећутати,

      јер сам ја дошљак код Тебе

      и пролазник, као сви оци моји.

14. Остави ме, да се одморим,

      пре но што отидем и више ме не буде.

Претходна глава   Псалтир   Следећи псалам

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Постање 10

1. А ово су племена синова Нојевих, Сима, Хама и Јафета, којима се родише синови после потопа.

2. Синови Јафетови: Гомер и Магог и Мадај и Јаван и Товел и Месех и Тирас.

3. А синови Гомерови: Асхенас и Рифат и Тогарма.

4. А синови Јаванови: Елиса и Тарсис, Китим и Доданим.

Донатор цртежа на Патреону: Matthew A. Arildsen

5. Од њих се разделише острва народна на земљама својим, свако по језику свом и по породицама својим, у народима својим.

6. А синови Хамови: Хус и Месраин, Фуд и Ханан.

7. А синови Хусови: Сава и Авила и Савата и Регма и Саватака. А синови Регмини: Сава и Дедан.

8. Хус роди и Неврода; а он први би силан на земљи;

9. Беше добар ловац пред Господом; зато се каже: Добар ловац пред Господом као Неврод.

10. А почетак царству његовом беше Вавилон и Орех и Архад и Халани у земљи Сенару.

11. Из те земље изађе Асур, и сазида Ниневију и Ровот град и Халах,

12. И Дасем између Ниневије и Халаха; то је град велик.

13. А Месраин роди Лудеје и Енемеје и Лавеје и Нефталеје,

14. И Патросеје и Хасмеје, одакле изађоше Филистеји и Гафтореји.

15. А Ханан роди Сидона, првенца свог, и Хета,

16. И Јевусеја и Амореја и Гергесеја,

17. И Евеја и Арукеја и Асенеја,

18. И Арвадеја и Самареја и Аматеја. А после се расејаше племена хананејска.

19. И беху међе хананејске од Сидона идући на Герар па до Газе, и идући на Содом и Гомор и Адаму и Севојим па до Даса.

20. То су синови Хамови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

21. И Симу родише се синови, најстаријем брату Јафетовом, оцу свих синова Еверових.

22. Синови Симови беху: Елам и Асур и Арфаксад и Луд и Арам.

23. А синови Арамови: Уз и Ул и Гатер и Мас.

24. А Арфаксад роди Салу, а Сала роди Евера.

25. А Еверу се родише два сина: једном беше име Фалек, јер се у његово време раздели земља, а брату његовом име Јектан.

26. А Јектан роди Елмодада и Салета и Сармота и Јараха,

27. И Одора и Евила и Деклу,

28. И Евала и Авимаила и Саву,

29. И Уфира и Евилу и Јовава; ти сви беху синови Јектанови.

30. И живљаху од Масе, како се иде на Сафир до гора источних.

31. То су синови Симови по породицама својим и по језицима својим, у земљама својим и у народима својим.

32. То су породице синова Нојевих по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

Претходна глава   Књига Постања   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Исаија 6:1

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и скут Му испуњаваше цркву.

Претходни стих   Исаија 6   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Језекиљ 1:5-14

Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека; и у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; и ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.
И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране. Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се. И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. 
И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући. И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња. И животиње трчаху и враћаху се као муња.

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Новија верзија

Малахија 3:2-3

Али ко ће поднети дан доласка Његовог? И ко ће се одржати кад се покаже? 
Јер је Он као огањ ливчев и као мило бељарско. 
И сешће као Онај који лије и чисти сребро, очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.

Претходни стих   Малахија 3   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Вујадина Дамјановића

Језекиљ 1:1-4

Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје. Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин, дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.
И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;

Претходни стих   Језекиљ 1   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Вујадина Дамјановића

Језекиљ 1

1. Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех утваре Божје.

2. Петог дана тог месеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,

3. Дође реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и онде дође рука Господња нада њ.

4. И видех, и гле, силан ветар долажаше од севера, и велик облак и огањ који се разгореваше, и око њега светлост, а исред огња као јака светлост;

5. | Исред њега још као четири животиње, које на очи беху налик на човека;

6. И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке;

7. И ноге им беху праве, а у стопалу беху им ноге као у телета; и севаху као углађена бронза.

8. И руке им беху човечје под крилима над четири стране, и лица им и крила беху на четири стране.

9. Састављена им беху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.

10. И лице беше у све четири лице човечје и лице лавово с десне стране, а с леве стране лице волујско и лице орлово у све четири.

11. И лица им и крила беху раздељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело.

12. И свака иђаше право на према се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.

13. И на очи беху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свеће; тај огањ пролажаше између животиња и светљаше се, и из огња излажаше муња.

14. И животиње трчаху и враћаху се као муња.

15. | И кад гледах животиње, гле, точак један беше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.

16. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом.

17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.

18. И наплаци им беху високи страхота; и беху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.

19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.

20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски беше у точковима.

22. | А над главама животињама беше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховим.

23. А под тим небом беху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тело.

24. И чух хуку крила њихових кад иђаху као да беше хука велике воде, као глас Свемогућег и као граја у логору; и кад стајаху, спуштаху крила.

25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које беше над главама њиховим.

26. И озго на оном небу што им беше над главама, беше као престо, по виђењу као камен сафир, и на престолу беше по обличју као човек.

27. И видех као јаку светлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видех као огањ и светлост око њега.

28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи беше светлост унаоколо. То беше виђење славе Божје на очима; и кад видех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.

Претходна глава   Језекиљ   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!