уторак, 30. април 2019.

Јован 4:13


Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

Претходни стих   Јован 4   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Карле Челоти

Јован 4


1. Када, дакле, сазнаде Господ да су фарисеји чули да Исус више ученика задобија и крштава него Јован -

2. Иако сам Исус не крштаваше него ученици његови -

3. Остави Јудеју и отиде опет у Галилеју.

4. А ваљало му је проћи кроз Самарију.

5. Тако дође у град самаријски звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.

6. А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус пак уморан од пута сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.

7. Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: Дај ми да пијем.

8. Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе хране.

9. Рече му жена Самарјанка: Како ти, који си Јудејац, тражиш од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.

10. Одговори Исус и рече јој: Кад би ти знала дар Божији, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би тражила од њега и дао би ти воду живу.

11. Рече му жена: Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле ти онда вода жива?

12. Еда ли си ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?


14. А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.

15. Рече му жена: Господе, дај ми ту воду да не жедним и не долазим овамо да захватам.

16. Рече јој Исус: Иди, зови мужа својега, и дођи овамо.

17. Одговори жена и рече: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро каза: немам мужа;

18. Јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.

19. Рече му жена: Господе, видим да си ти пророк.

20. Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.

21. Рече јој Исус: Жено, вјеруј ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.

22. Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.

23. Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају.

24. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.

25. Рече му жена: Знам да долази Месија звани Христос; кад он дође, објавиће нам све.

26. Рече јој Исус: Ја сам - који говорим с тобом.

27. И утом дођоше ученици његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: шта тражиш, или што говориш са њом?

28. А жена остави свој крчаг и отиде у град и рече људима:

29. Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила. Да није он Христос?

30. Изиђоше, дакле, из града и пођоше њему.

31. А у међувремену мољаху га ученици његови говорећи: Рави, једи!

32. А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

33. Тада ученици говораху међу собом: Да му неко не донесе да једе?

34. Исус им рече: Јело је моје да вршим вољу Онога који ме је послао, и извршим његово дјело.

35. Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће настати жетва? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.

36. И који жање прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање.

37. Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање.

38. Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.

39. А из града онога многи од Самарјана повјероваше у њега за ријеч жене која је свједочила: Каза ми све што учиних.

40. Када, дакле, дођоше к њему Самарјани, мољаху га да остане код њих; и остаде ондје два дана.

41. И много их више вјерова за ријеч његову,

42. Те жени говораху: Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је ово заиста Спаситељ свијета, Христос.

43. А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју.

44. Јер сам Исус посвједочи да пророк у својој постојбини нема части.

45. А када дође у Галилеју, примише га Галилејци, који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму о Празнику, јер и они дођоше на Празник.

46. Исус пак дође опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек чији син боловаше у Капернауму.

47. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на самрти.

48. Каза му, дакле, Исус: Ако не видите знаке и чудеса. нећете да повјерујете.

49. Рече му царев човјек: Господе, дођи док није умрло дијете моје.

50. Рече му Исус: Иди, син твој је жив. И вјерова човјек ријечи коју му рече Исус и пође.

51. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Дијете је твоје живо.

52. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: Јуче у седми час пусти га грозница.

53.

54.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

недеља, 28. април 2019.

Јован 18:14



А Кајафа беше онај што даде савет Јудсјцима да је боље да један човек умре за народ.

Претходни стих   Јован 18   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Ненада Живковића

Јован 18


1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.

2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то мјесто; јер се Исус често окупљаше ондје са ученицима својим.

3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и свјетиљкама и оружјем.

4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите?

5. Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов.

6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.

7. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.

8. Одговори Исус: Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.

9. Да се испуни ријеч коју рече: Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао.

10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсијече му десно ухо. А слуги бјеше име Малхо.

11. Тада рсче Исус Петру: Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?

12. Онда чета и заповједник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га,

13. И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше првосвештеник оне године.


15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик бјеше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориштс првосвештеника.

16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који бјеше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра.

17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: Да ниси и ти од ученика овога човјека? Он рече: Нисам.

18. А слуге и момци бјеху наложили ватру и стајаху те се гријаху, јер бјеше хладно; а и Петар бјеше с њима, и стајаше и гријаше се.

19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову.

20. Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету: ја свагда учих у синагоги и у храму. гдје се увијек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих.

21. (то питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих.

22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху ондје удари Исусу шамар и рече: Зар тако одговараш првосвештенику?

23. Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?

24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику.

25. А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: Да ниси и ти од ученика његових? А он се одрече и каза: Нисам.

26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бијаше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту са њим?

27. Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.

28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.

29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: Какву оптужбу износите против овога човјека?

30. Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби.

31. А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону вашему судите му. А Јудејци му рекоше: Ми не смијемо никога погубити.

32. Да се испуни ријеч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умријети.

33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: Ти ли си цар јудејски?

34. Одговори му Исус: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?

35. Пилат одговори: Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. (та си учинио?

36. Исус одговори: Царство моје није од овога свијета: кад би било од овога свијета царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде.

37. Тада му рече Пилат: Дакле, ти си цар? Исус одговори: Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.

38. Рече му Пилат: (та је истина? И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: Ја ниједне кривице не налазим на њему.

39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?

40. Тада сви опет повикаше говорећи: Не овога, него Вараву! А Варава бјеше разбојник.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

среда, 24. април 2019.

Јона 1:4


Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа.

Претходни стих   Јона 1   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији анонимног православног свештеника

Јона 1


1. Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи:

2. Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме.

3. А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа.


5. И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо.


7. Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону.

8. Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа?

9. А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу.

10. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза.

11. И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа.

12. А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура.

13. А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа.

14. Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш.

15. Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору.

16. Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете.

Претходна глава   Kњига пророка Јоне   Следећа глава

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Књига пророка Јоне


Главе
1
2
3
4

Претходна књига (Авдија)   Библија   Следећа књига (Наум)

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 23. април 2019.

Приче Соломунове 12:28


На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.

Претходни стих   Приче Соломунове 12   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Џефрија Милера, у част шриланканских новомученика

недеља, 21. април 2019.

Приче Соломунове 10:29


Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.

Претходни стих   Приче Соломунове 10   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Метјуа Чена

петак, 19. април 2019.

Приче Соломунове 10:20


Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.

Претходни стих   Приче Соломунове 10   Следећи стих

Oвај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Шона А. Лоца

На слици: Св. Јован Златоусти

Александар Стошић


Назад на Цртану Библију

Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

уторак, 16. април 2019.

Јован 16:33


Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет.

Претходни стих   Јован 16   Следећи стих

Овај цртеж је настао захваљујући великодушној донацији Тајлера Оварда

Јован 16


1. Ово сам вам казао да се не саблазните.

2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.

4. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сјећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бијах с вама.

5. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?

6. Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше.

7. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утјешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.

8. И кад Он дође, покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд.

9. За гријех, дакле, што не вјерују у мене;

10. За правду пак, што идем Оцу својему, и више ме нећете видјети;

11. А за суд, што је кнез овога свијета осуђен.

12. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити.

13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.

14. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.

15. Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.

16. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.

17. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: (та је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу?

18. Говораху, дакле: (та је то што каже: мало? Не знамо шта говори.

19. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме.

20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.

21. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет.

22. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас.

23. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.

24. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена.

25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу.

26. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас:

27. Јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох.

28. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу.

29. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш.

30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе.

31. Исус им одговори: Сада ли вјерујете?

32. Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном.



Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!