Приче Соломунове 28

Донатор цртежа на Патреону: Antonio Cabrera Gonzales

1. Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.

2. Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.

3. Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.

4. Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.

5. Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.

6. Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.

7. Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.

8. Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.

9. Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.

10. Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.

11. Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.

12. Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.

13. Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.

14. Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.

15. Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.

16. Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.

17. Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.

18. Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.

19. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.

20. Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.

21. Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.

22. Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.

23. Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.

24. Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.

25. Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.

26. Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.

27. Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.

28. Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.

Претходна глава   Приче Соломунове   Следећа глава

Колошанима 4

1. Господари, правду и једнакост указујте робовима, знајући да и ви имате Господа на небесима.

Покровитељ цртежа на Патреону: Метју Арилдсен

2. У молитви будите истрајни; бдите у њој са захваљивањем,

3. Молећи се уједно и за нас, да нам Бог отвори врата ријечи, да казујемо тајну Христову, због које сам и свезан,

4. Да је објавим као што треба да говорим.

5. Мудро се владајте према онима који су изван, користећи вријеме.

6. Ријеч ваша да бива свагда у благодати, сољу зачињена, да знате како треба свакоме одговорити.

7. За мене казаће вам све Тихик, љубљени брат и вјерни служитељ и сарадник у Господу,

8. Којега послах к вама за то исто, да сазна како сте ви, и да утјеши срца ваша,

9. С Онисимом, вјерним и љубљеним братом, који је од вас. Они ће вам казати све како је овдје.

10. Поздравља вас Аристарх, који је сужањ са мном, и Марко, нећак Варнавин, за којега примисте заповјести, ако дође к вама, примите га,

11. И Исус, прозвани Јуст, који су из обрезања: они су једини моји сарадници за Царство Божије који ми бише утјеха.

12. Поздравља вас Епафрас, који је од вас, слуга Исуса Христа; он се једнако труди за вас у молитвама да будете савршени и испуњени сваком вољом Божијом.

13. Јер ја свједочим за њега да има велику ревност за вас и за оне који су у Лаодикији и за оне у Јерапољу.

14. Поздравља вас Лука, љекар љубљени, и Димас.

15. Поздравите браћу у Лаодикији, и Нимфана и домаћу цркву његову.

16. И када се ова посланица прочита код вас, настојте да се прочита и у Лаодикијској Цркви, а ону из Лаодикије да и ви прочитате.

17. И кажите Архипу: гледај службу коју си примио у Господу, да је испуњаваш.

18. Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин.

Претходна глава   Колошанима   Следећа глава

1. Самуилова 17

1. Тада Филистеји скупише војску своју да војују, и скупише се у Сокоту Јудином, и стадоше у логор између Сокота и Азике на међи дамимској.

2. А Саул и Израиљци скупише се и стадоше у логор у долини Или, и уврсташе се према Филистејима.

3. И Филистеји стајаху на брду одонуда а Израиљци стајаху на брду одовуда, а међу њима беше долина.

4. И изађе из логора филистејског један заточник по имену Голијат из Гата, висок шест лаката и пед.

5. И на глави му беше капа од бронзе, и оклоп плочаст на њему од бронзе; и беше оклоп тежак пет хиљада сикала.

6. И ногавице од бронзе беху му на ногама, и штит од бронзе на раменима.

7. А копљача од копља му беше као вратило, а гвожђа у копљу му беше шест стотина сикала; и који му оружје ношаше иђаше пред њим.

8. Он ставши викаше војску израиљску, и говораше им: Што сте изашли уврставши се? Нисам ли ја Филистејин а ви слуге Саулове? Изберите једног између себе, па нека изађе к мени.

9. Ако ме надјача и погуби ме, ми ћемо вам бити слуге; ако ли ја њега надјачам и погубим га, онда ћете ви бити нама слуге, и служићете нам.

10. Још говораше Филистејин: Ја осрамотих данас војску израиљску: дајте ми човека да се бијемо.

11. А кад Саул и сав Израиљ чу шта рече Филистејин, препадоше се и уплашише се врло.

12. А беше Давид син једног Ефраћанина, из Витлејема Јудиног, коме име беше Јесеј, који имаше осам синова и беше у време Саулово стар и временит међу људима.

13. И три најстарија сина Јесејева отидоше за Саулом на војску; а имена тројици синова његових који отидоше на војску беху првенцу Елијав а другом Авинадав а трећем Сама.

14. А Давид беше најмлађи. И она три најстарија отидоше за Саулом.

15. А Давид отиде од Саула и врати се у Витлејем да пасе овце оца свог.

16. А Филистејин излажаше јутром и вечером, и стаја четрдесет дана.

17. А Јесеј рече Давиду, сину свом: Узми сада за браћу своју ефу овог прженог жита и ових десет хлебова, и однеси брже у логор браћи својој.

18. А ових десет младих сираца однеси хиљаднику, и види браћу своју како су, и донеси од њих знак.

19. А Саул и они и сав Израиљ беху у долини Или ратујући с Филистејима.

20. И тако Давид уста рано и остави овце на чувару; па узе и отиде како му заповеди Јесеј; и дође на место где беше логор, и војска излажаше да се врста за бој, и подизаше убојну вику.

21. И стајаше војска израиљска и филистејска једна према другој.

22. Тада остави Давид свој пртљаг код чувара који чуваше пртљаг и отрча у војску, и дође и запита браћу своју за здравље.

23. И докле говораше с њима, гле, онај заточник по имену Голијат Филистејин из Гата, изађе из војске филистејске и говораше као пре, и Давид чу.

24. А сви Израиљци кад видеше тог човека, узбегоше од њега, и беше их страх веома.

25. И говораху Израиљци: Видесте ли тог човека што изађе? Јер изађе да срамоти Израиља. А ко би га погубио, цар би му дао силно благо, и кћер своју дао би му; и ослободио би дом оца његовог у Израиљу.

26. Тада рече Давид људима који стајаху око њега говорећи: Шта ће се учинити човеку који погуби тог Филистејина и скине срамоту с Израиља? Јер ко је тај Филистејин необрезани да срамоти војску Бога Живог?

27. А народ му одговори исте речи говорећи: То ће се учинити ономе ко га погуби.

28. А кад чу Елијав брат његов најстарији како се разговара с тим људима, разљути се Елијав на Давида, и рече му: Што си дошао? И на коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја обест твоју и злоћу срца твог; дошао си да видиш бој.

29. А Давид рече: Шта сам сад учинио? Заповеђено ми је.

30. Потом окрену се од њега к другом и запита као пре; и народ му одговори као пре.

31. И кад чуше речи које говораше Давид, јавише их Саулу, а он га дозва к себи.

32. И Давид рече Саулу: Нека се нико не плаши од оног; слуга ће твој изаћи и биће се с Филистејином.

33. А Саул рече Давиду: Не можеш ти ићи на Филистејина да се бијеш с њим, јер си ти дете а он је војник од младости своје.

34. А Давид рече Саулу: Слуга је твој пасао овце оца свог; па кад дође лав или медвед и однесе овцу из стада,

35. Ја потрчах за њим, и ударих га и отех му из чељусти; и кад би скочио на ме; ухватих га за грло, те га бих и убих.

36. И лава и медведа убијао је твој слуга, па ће и тај Филистејин необрезани проћи као они; јер осрамоти војску Бога Живог.

37. Још рече Давид: Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина. Тада рече Саул Давиду: Иди, и Господ нека буде с тобом.

38. И Саул даде Давиду своје оружје, и метну му на главу капу своју од бронзе и метну оклоп на њ.

39. И припаса Давид мач његов преко свог одела и пође, али не беше навикао, па рече Давид Саулу: Не могу ићи с тим, јер нисам навикао. Па скиде Давид са себе.

40. И узе штап свој у руку, и изабра на потоку пет глатких камена и метну их у торбу пастирску, коју имаше, и узе праћу своју у руку, и тако пође ка Филистејину.

41. А и Филистејин иђаше све ближе к Давиду, а човек који му ношаше оружје, иђаше пред њим.

42. А кад Филистејин погледа и виде Давида, подсмехну му се, што беше млад и смеђ и лепог лица.

43. И рече Филистејин Давиду: Еда ли сам псето, те идеш на ме са штапом? И проклињаше Филистејин Давида боговима својим.

44. И рече Филистејин Давиду: Ходи к мени да дам тело твоје птицама небеским и зверима земаљским.

45. А Давид рече Филистејину: Ти идеш на ме с мачем и с копљем и са штитом; а ја идем на те у име Господа над војскама, Бога војске Израиљеве, ког си ружио.

46. Данас ће те Господ дати мени у руке, и убићу те, и скинућу главу с тебе, и даћу данас телеса војске филистејске птицама небеским и зверима земаљским, и познаће сва земља да је Бог у Израиљу.

47. И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.

Покровитељ цртежа на Патреону: Анонимни покровитељ

48. А кад се Филистејин подиже и дође ближе к Давиду, Давид брже истрча на бојиште пред Филистејина.

49. И Давид тури руку своју у торбу своју, и извади из ње камен, и баци га из праће, и погоди Филистејина у чело и уђе му камен у чело, те паде ничице на земљу.

50. Тако Давид праћом и каменом надјача Филистејина, и удари Филистејина и уби га; а немаше Давид мача у руци.

51. | И притрчавши Давид стаде на Филистејина, и зграби мач његов и извуче га из корица и погуби га и одсече му главу. А Филистеји кад видеше где погибе јунак њихов побегоше.

52. А Израиљци и Јудејци усташе и повикаше и потераше Филистеје до долине и до врата акаронских; и падаше побијени Филистеји по путу сарајимском до Гата и до Акарона.

53. Потом се вратише синови Израиљеви теравши Филистеје, и опленише логор њихов.

54. А Давид узе главу Филистејинову, и однесе је у Јерусалим, а оружје његово остави у својој колиби.

55. А кад Саул виде Давида где иде пред Филистејина, рече Авениру војводи: Чији је син тај младић, Авенире? А Авенир рече: Како је жива душа твоја царе, не знам.

56. А цар рече: Питај чији је син тај младић.

57. А кад се врати Давид погубивши Филистејина, узе га Авенир и изведе га пред Саула, а у руци му беше глава Филистејинова.

58. И Саул рече му: Чији си син, дете? А Давид рече: Ја сам син слуге твог Јесеја Витлејемца.

Претходна глава   1. Самуилова   Следећа глава