1. А за оно што ми писасте: добро је човјеку да се не дохвата жене.
2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.
3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.
5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.
6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.
7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.
8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.
10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;
11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.
12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.
13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.
14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.
15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.
16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?
17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.
18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.
19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.
20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.
21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.
22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.
23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.
24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.
25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.
26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.
27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.
28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.
29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,
30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,
31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: | јер пролази обличје овога света.
32. | А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.
34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.
35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.
36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за љегову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.
37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.
38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.
2. Али због блуда сваки нека има своју жену, и свака нека има својега мужа.
3. Муж нека указује жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4. Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена.
5. Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем.
6. Али ово говорим као мишљење, а не као заповијест.
7. Јер хоћу да сви људи буду као и ја, али сваки има сопствени дар од Бога, овај овако, онај онако.
8. А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9. Ако не могу да се уздржавају, нека се жене и удају; јер је боље женити се и удавати неголи упаљивати се.
10. А ожењеним и удатим заповиједам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја;
11. Ако ли се пак и раздвоји, нека остане неудата, или нека се помири с мужем; и муж да не оставља жену.
12. А осталима говорим ја, а не Господ: Ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља.
13. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља.
14. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света.
15. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог.
16. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену?
17. Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама.
18. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује.
19. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих.
20. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван.
21. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи.
22. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов.
23. Купљени сте скупо; не будите робови људима.
24. Сваки, браћо, у чему је призван у ономе нека остане пред Богом.
25. А за дјевојке немам заповијести Господње, него дајем савјет, као онај који је стекао милост од Господа да је вјеродостојан.
26. Мислим, дакле, да је то добро због садашње невоље, да је добро човјеку овако бити.
27. Јеси ли се привезао за жену? Не тражи да се раздријешиш. Јеси ли се одријешио од жене? Не тражи жену.
28. Ако ли се и ожениш, ниси сагријешио; и дјевојка ако се уда, није сагријешила. Али ће такви имати невољу тјелесну, а ја бих да вас поштедим.
29. А ово кажем, браћо, да је остало мало времена; од сада и они који имају жене да буду као да их немају,
30. И који плачу као да не плачу, и који се радују као да се не радују, и који купују као да ништа немају,
31. И који овај свијет употребљавају као да га не употребљавају: | јер пролази обличје овога света.
32. | А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33. А ко је ожењен брине се за овосвјетско, како ће угодити жени.
34. Разликује се и жена од дјевојке. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и тијелом и духом; а која је удата брине се за овосвјетско, како ће угодити мужу.
35. А ово говорим за вашу сопствену корист, не да вам наметнем замку, него за благообразно и истрајно служење Господу, у сабраности.
36. Ако ли пак неко мисли да је ружно за љегову дјевојку да буде неудата, и ако тако треба да буде, нека чини шта хоће, не гријеши, нека је уда.
37. А који је постојан у срцу, и није му нужда, а има власт над својом вољом, и ово је одлучио у срцу своме, да задржи своју дјевојку, добро чини.
38. Тако и онај који удаје своју дјевојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39. Жена је привезана законом за вријеме док јој живи муж; ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега.
Претходна глава 1. Коринћанима Следећа глава
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!
Нема коментара:
Постави коментар