недеља, 13. август 2017.

Марко 9


1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.

2. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе на гору високу, посебно само њих; и преобрази се пред њима.

3. И хаљине његове постадоше сјајне, врло бијеле као снијег, какве не може бјелиља убјелити на земљи.

4. И указа им се Илија с Мојсејем и бијаху у разговору са Исусом.

5. И Петар одговарајући рече Исусу: Учитељу, добро нам је овдје бити; да начинимо три сјенице: Теби једну и Мојсеју једну и Илији једну.

6. Јер не знадијаше шта да каже; јер бијаху уплашени.

7. И појави се облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубљени, њега послушајте.

8. И одједном обазревши се никога више не видјеше осим самога Исуса поред себе.

9. А када силажаху са горе, забрани им да никоме не казују шта су видјели, све док Син Човјечији не васкрсне из мртвих.

10. И ову ријеч задржаше у себи, питајући један другог: (та то значи васкрснути из мртвих?

11. И упиташе га: Зашто говоре књижевници да најприје Илија треба да дође?

12. А он одговарајући рече им: Када Илија прво дође, све ће уредити; и како је написано за Сина Човјечијега да треба много да пострада и да унижен буде?

13. Али вам кажем да је и Илија дошао, и учинише с њим шта хтједоше, као што је писано за њега.

14. И дошавши ученицима својим, видје народ многи око њих и књижевнике гдје расправљају с њима.

15. И одмах видјевши га, сав народ задиви се и притрчавши, поздрављаху га.

16. И упита књижевнике: (та то расправљате с њима?

17. И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега у коме је дух нијеми.

18. И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше.

19. А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к мени.

20. И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.

21. И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из дјетињства.

22. И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.

23. А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.

24. И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!

25. А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега!

26. И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи говораху: умрије.

27. А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.

28. | И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не могосмо истерати?

29. И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.

30. И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,

31. Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.

32. И они не разумијеваху ријечи, а бојаху се да га запитају.

33. И дође у Капернаум, и кад бјеше у кући запита их. (та се препирасте путем међу собом?

34. А они ћутаху; јер се путем препираху међу собом ко је највећи.

35. И пошто сједе дозва Дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде посљедњи од свију и свима слуга.

36. И узевши дијете, метну га међу њих и загрливши га рече им:

37. Ко једно од овакве дјеце прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Онога који је мене послао.

38. Одговори му Јован говорећи: Учитељу, видјесмо једнога који не иде за нама; а твојим именом изгони демоне; и забранисмо му, јер не иде за нама.

39. А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио и могао одмах зло говорити о мени.

40. Јер ко није против вас с вама је.

41. Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће изгубити плату своју.

42. А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море.

43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви,

44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви,

46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени.

48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси.

49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.

50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом.


Moжете нам помоћи да илуструјемо целу Библију са само $1 месечно!

Нема коментара:

Постави коментар